Samo uređenje dvorišta i bašta predstavlja večiti izazov i puno rada. Ukoliko u njeno uređenje uložimo mnogo ljubavi i truda ovo će nam se sasvim sigurno vratiti. Bašta je večno nezavršeno delo. Ona se menja iz godine u godinu i iz sezone u sezonu.Iskusni i predani baštovani svesni su ove osobine i prihvataju i uživaju u prolaznosti svojih kreacija i pejzaža.
Ukoliko jedna biljka preraste saksiju u kojoj je, napreduje dobro i mnogo ili naprotiv, ne napreduje dovoljno, rasadićemo je ili presaditi na mesto gde će joj eventualno biti bolje. Iz sezone u sezonu cveće će se smenjivati na jednoj površini ukoliko ga vešto rasporedimo i uklopimo vrste koje cvetaju u različito vreme.
Kada se radi o uređenju bašti postoji više stilova koje je moguće odabrati. Može se kombinovati na sopstveni način ili se preuzeti stil sa uticajima različitih geografskih područja i podneblja. Na stil bašte najviše će uticati biljne vrste koje se izaberu za baštu ali u velikoj meri uticaće i dodatni detalji koji se mogu nabaviti u specijalizovanim radnjama. Tako upotrebom ovih detalja možemo kao krajnji rezultat dobiti baštu sa mediteranskim elementima, italijanski vrt, vrt sa dahom francuskog šika ili orijentalnom atmosferom iz 1001 noći.
Prilikom odlučivanja kako da se dekoriše bašta može se angažovati pejzažni arhitekta ili se može upustiti u jednu lepu i zelenu avanturu i pristupiti samostalnom uređenju prostora. U oba slučaja, uređenje bašte trebalo bi da bude zabavno, opuštajuće i inspirišuće iskustvo. Izborom pravih detalja i elemenata za baštu kao i biljaka koje će se zasaditi, bašta će se pretvoriti u pravi mali raj na otvorenom sa neverovatnom atmosferom koja podstiče druženje ili jednostavno utiče na to da se u bašti osećamo kao u banji, potpuno prepušteni relaksaciji i meditaciji, kao u nekom skrivenom utočištu.
Zeleni lavirinti, staze od kaldrme, opeke ili tucanika, mala jezera, fontane, cveće u najrazličitijim bojama i oblicima, živica, drveće… sve su ovo elementi koji se u bašti mogu upotrebljavati kako bi se postigao željeni izgled i atmosfera. Ukoliko u vrtu ili bašti postoji dovoljno prostora onda dekoracija može biti veoma laka.
Dekorisanje i uređenje dvorišta i bašta
Pravi izazov prilikom dekorisanja predstavljaju male bašte. Ukoliko se dekoriše mala bašta gde je prostor veoma dragocen resurs jer ga je toliko malo i gde je upravo zbog ograničenog prostora nemoguće postaviti jednu glavnu tačku kao fokus onda je neophodno pomoću biljaka i detalja postići više manjih detalja koji će privlačiti pažnju u svim pravcima. U ovakvim baštama biljke će služiti kao okvir koji će zaokruživati celinu.
Međutim, prilikom izbora biljnog materijala za manje bašte savetuje se uzdržavanje od jarkih i napadnih boja i upotreba monohromatskih šema i umerenih nijansi jer ukoliko se mali prostor bašte pretrpa sa previše detalja i napadnih elemenata koji odvlače pažnju može se kao rezultat dobiti prostor koji će delovati onespokojavajuće i klaustrofobično.
Bez obzira da li je bašta mala, srednje veličine ili ogromna, dobro je napraviti paralelu između enterijera i eksterijera, čak na neki način produžiti dizajnersku priču iz unutrašnjeg prostora u spoljašnji. Na ovaj način ne samo da će dnevna soba postati deo bašte već će, što je još bitnije i efektnije, i bašta postati deo dnevne sobe. Ovo prenošenje enterijera u eksterijer se može postići upotrebom istog stila u enterijeru i eksterijeru, sličnih ili istih detalja, elemenata i boja.
Za velike bašte dobro rešenje može biti stvaranje različitih celina, poput soba na otvorenom. Na ovaj način će se postići različit efekat u različitim prostorima i ambijentalnim celinama i tako se zadovoljiti sve potrebe i želje prostora i svih onih koji u njemu borave. Stvaranje različitih celina će doprineti i dinamičnosti u samom vrtu. Ove celine mogu se stvoriti upotrebom biljnog materijala koji će biti tako formiran i zasađen da blokira pogled i stvara kadrove u prostoru. Takođe se mogu upotrebiti i pergole, trelisi i paravani.
Bašta može služiti za relaksaciju ali takođe i za okupljanje prijatelja i rodbine i druženje. Ukoliko postoji plan da se bašta koristi u ove svrhe onda je zgodno ostaviti prostor u središtu vrta za druženje a baštenski nameštaj i biljke postaviti po obodu bašte. Na ovaj način stvoriće se otvoren prostor kojim će nesmetano moći da se cirkuliše.
Dekoracije sa stilom – skulpture
Ukoliko u bašti postoji dovoljno prostora, može se razmotriti i postavljanje umetničkih dela u nju. Skulpture različitih veličina i oblika, od različitih materijala, lako će se uklopiti u odgovarajuć stil, treba samo biti dosledan. Svojevrsne skulpture mogu biti i trelisi i žive ograde koje se mogu oblikovati kao topiarne forme. Ovakav način obrade biljnog materijala će zahtevati određenu veštinu i pripreme kao, eventualno, i dodatno informisanje i vežbanje ukoliko se ne obratite profesionalcu.
Osim skulptura u različitim oblicima u baštama se mogu naći i manje ili veće vodene površine ili fontane. Kada se radi o vodenim površinama one se mogu posebno naručiti kod specijalnih majstora koji se bave njihovom izradom, ili se samostalno izraditi. Isto se odnosi i na fontane. Međutim, bez obzira da li se odlučimo na angažovanje specijaliste za izradu vodene površine ili fontane, ono na šta se mora računati u ovom slučaju je neophodno održavanje vodene površine koje može zahtevati znatnu posvećenost i vreme ali i finansijska sredstva.
Ljudi koji se bave svojim baštama uvek majstorišu, pomalo eksperimentišu, menjaju i poboljšavaju uslove u kojima njihove biljke obitavaju i mnogo sanjaju. Čak i ako dovrše jedan deo svog dvorišta oni se nadovežu na drugi i tako u krug dok ne dođu opet na početak. Ekstremne vremenske prilike za njih često predstavljaju frustraciju ali i izazov, a promene dočekuju oberučke jer promene često znače i menjanje pejzaža.
Za kakvu god baštu da se odlučimo jedno je sigurno: ona će predstavljati izvor uživanja i služiti kao oaza u kojoj se može opustiti posle napornog i užurbanog dana. Međutim, lepo uređena bašta nije samo lek za dušu već i za telo, jer rad u bašti zahteva fizičko angažovanje i na ovaj način obezbeđuje neophodan izvor rekreacije koji danas mnogima fali a neophodan je.
Autor teksta: Irma Talović d.i.a.
