Da li se sećate onih fino, do tančina uglačanih podova sa jednobojnim ili šarenim kamenčićima, na koje naiđete kada nekim poslom uđete u zgradu opštine ili recimo poreske uprave? Da li ste ikada, videvši takav isti pod u lobiju kakvog hotela ili restorana na glasu, pomislili: „A kako bi bilo da nešto ovako imam u svom domu?” Stari, dobri teraco. Pod drevnog porekla, duge tradicije i večne lepote, koji u ovim našim vremenima ponovo otkrivamo, ali na jedan drugačiji, moderan način.
Teraco podovi u savremenom smislu reči dolaze nam u vidu prefabrikovanih ili na licu mesta izlivenih obloga na bazi cementa, cementa modifikovanog poliakrilatom ili lateksom, polimera – epoksida ili poliestera, te elektroprovodljivog veziva za specijalne namene u koju je umešan granulat od mermera, granita, kamena, kvarca, stakla, oniksa, porcelana, pa i materijala poput plastike, metalnih opiljaka i sedefa.
Zavisno od toga šta se od poda želi dobiti u vizuelnom smislu bira se kombinacija veziva i granulata, a dodavanjem pigmenta u masu dobija se teraco u boji, koja može dosta doprineti ukupnoj efektnosti obloge. Teraco se zbog strukture inače često poistovećuje sa mozaikom, a to je pogotovo slučaj od druge polovine 20. veka kada se za kreiranje i ugradnju poda počinju koristiti mesingane granične lajsne kojima se celina podne površine deli na segmente različitih oblika, a zatim polja ispunjavaju teracom u više boja, čime je omogućeno stvaranje složenih podnih kompozicija velike umetničke vrednosti.
Teraco je vodootporna obloga velike čvrstoće, optimalne izdržljivosti i dugog veka, a tome u prvom redu doprinosi dobro odrađeno poliranje koje za ishod ima održivu, glatku i ravnomerno obrađenu površinu.
Ponekad se mogu javiti oštećenja u vidu pukotina, ali ona uglavnom nastaju zbog promena na podlozi ispod teraca, a ne u samoj strukturi materijala. Takođe, teraco ne zahteva nikakav poseban tretman u kontekstu održavanja – dovoljna je topla voda i neko neutralno sredstvo za čišćenje, uz obavezno izbegavanje agresivnih deterdženata i ulja. Zbog ovog svojstva, ali i korektne cene podržane dobrim izgledom, teraco je svojevremeno imao veliku primenu u školama, javnim institucijama, kulturnim ustanovama, na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, i tu se mogao videti u ulozi podne obloge.
Njegov današnji dizajn ga čini pogodnim za oblaganje zidova, komadnog nameštaja, pravljenje kuhinjskih radnih ploča i dekorativnih predmeta.
Teraco je obloga koju krase mnogi kvaliteti, a iznad svega obloga koja je oduvek išla ispred svog doba. Zato što služe za pravljenje ove vrste kompozita svoju primenu našle su residue mermera, granita, recikliranog stakla, kvarca, porcelana i metala koje bi inače završile u otpadu, i svrstale teraco u najstarije ekološke održive materijale na svetu, nastale mnogo pre nego što se o održivom razvoju i zelenoj gradnji uopšte i govorilo.
Kada se ne koristi za podove, teraco je zbog vodootpornosti dobar izbor za zidove u kuhinji, kupatilu i drugim prostorijama gde je važna zaštita od vode i gde je dobrodošlo imati oblogu koja se lako održava. Zanimljivo je da ovakva njegova primena još uvek nije zaživela među domaćim klijentima u stambenoj sferi, dobrano naviklim na keramičke pločice, već naprotiv predstavlja pravu retkost.
Bezgranične mogućnosti izvođenja i najsloženijih šara na podnoj površini polako, ali sigurno svrstavaju ga među tražena rešenja za hotele, restorane, i poslovne objekte gde se koristi za izradu logoa firme.
Autor teksta: Jelena Mitrović, dipl. novinar
