Već nekoliko godina, linoleum podovi se proizvode od plute, jute, krede, smole i lanenog ulja. Danas je linoleum moderna i poželjna podna obloga. Dvadesetih godina imitiranii su orijentalni tepisi kako bi korisnici imali nešto luksuzno u kući. To je ručni i veoma kompeksani rad koji je danas neisplativ. Za raziku od današnje industrijske proizvodnje, to je bila klasična manufaktura.
Fabrika linoleuma
Ispred fabrike može se osetiti karakterističan miris – oksidacioni proces lanenog ulja. Linleum se proizvodi od prirodne i obnovljive sirovine: jute, smole i lanenog ulja. Delmenhorst je grad u Nemačkoj, koji jedini ima ulicu pod imenom Linoleum. Ranije su tu postojale tri fabrike koje su se 1926.godine ujedinile u pogone linoleuma, skraćeno DLW. Danas je Delmenhorst jedini grad u Nemačkoj u kojem se proizvodi linoleum.
Smeša linoleuma
U napravljenu smesu dodaju se određene boje, a potom se mešavina stavlja na valjak. Linoleum izlazi na proizvodnu traku u toplim žutim nijansama. Ranije su se podne obloge proizvodile isključivo u tamnijim bojama: sivoj, crno i smeđoj. Danas je moguće korisititi sve boje.
Da bi se proizveo linoleum debljine od dva, dva i po do četiri milimetra, potreban je pritisak od 40 tona. Linoleum se zbog sbog antibakterijskog svojstva većinom postavlja u vrtićima, školama, bolnicama, gerontološkim domovima, lekarskim ordinacijama i sportskim dvoranama.
Kontrola kvaliteta
U pedesetim i šezdesetim godinama, plastične PVC podne obloge, potpuno su izgurale linoleum sa tržišta. Njegovo održavanje zahtevalo je dosta ribanja i glancanja, što je bila prava noćna mora svih čistačica i domaćica. Površine su oplemenjene tako što su prelakirame, čime je održavanje postalo lakše. Danas se linoleum podloge lakše peru i čiste, jednako kao i plastične podne obloge. Nije potrebno više glancati. Linoleum koji ne sadrži štetne sastojke po okolinu, za razliku od PVC-a, ponovo je u modi. Njegova prodaja poslednjih godina sve više i više raste.
