Iako se često ne stavlja u prvi plan, odabir poda za stan ili kuću je zapravo velika odluka i nimalo lak zadatak jer na tržištu postoji pregršt opcija. Zato kada pričamo o idealnim podovima, nije lako reći koji je najbolji za vaš stan ili kuću.
Masivni ili dvoslojni parket, keramičke pločice, vinil, laminat, industrijski pod… Složićete se, nije lak izbor. Mnogo je faktora koji utiču na odabir idealnog poda, ali ono na šta bi trebalo da obratite pažnju jesu tri stvari: praktičnost, funkcionalnost i stil. S obzirom na to da zauzima veoma veliku površinu u prostoriji, pod u velikoj meri utiče na opštu atmosferu u domu.
Sve podne obloge koje smo nabrojali imaju svoje prednosti, ali i nedostatke. Uzimajući u obzir sve dobre i loše osobine svake od njih, zanimalo nas je koju podnu oblogu bi naši čitaoci izabrali za svoj dom kada bi mogli ponovo da biraju.
Prema rezultatima tromesečne ankete koju smo imali na našem portalu www.podovi.org saznali smo da bi se čak 43% učesnika odlučilo za masivni parket. Odmah iza su keramičke pločice sa 20%, a iza njih sledi dvoslojni parket sa 16 procenata.
Za vinil koji danas ima sve veću popularnost na tržištu glasalo je 9% ispitanika, dok je laminat na pretposlednjem mestu sa 7%. Industrijski pod je na poslednjem mestu sa 5% što ne čudi obzirom da se usled nedovoljne informisanosti o primeni ovaj pod najviše vezuje za podne obloge u industriji iako je odavno ušao u enterijere kuća i stanova.
Na samom početku rezultate ankete nam je u kratkim crtama prokomentarisao Darko Trpovski, vlasnik kompanije Magic Floor iz Beograda.
„Rezultati su očekivani, samo pre 10-15 godina svet je glasao 90/10 u korist masivnog poda. Svakako trend će se menjati sve više u korist višeslojnog poda, jednostavno toplina drvenog poda je jedinstvena“.
Razgovarali smo i sa Bojanom Pantićem iz kompanije MV Selection, generalnim zastupnikom Swiss Krono podnih obloga koji navodi da nije ništa neobično što najveći postotak anketiranih želi masivni parket kao opciju za pod, čak njih 43%, skoro polovina.
„Kod nas dolazi veliki broj kupaca koji bi voleli i želeli da imaju parket ali velika većina se odluči za neki drugi gotov pod jer samo održavanje parketa (hoblovanje, lakiranje, uljenje) zahteva i novac i vreme“, navodi Bojan i kaže da su uvideli da je novac manji problem nego vreme koje treba posvetiti održavanju parketa.
„Takođe, pored novca i vremena stresna situacija (neko nepoznat je je ušao u moj dom i hobluje parket i pravi prašinu, dok to traje moramo da se iselimo na drugo mesto na 5,6,7 čak i 15 dana, pa onda miris laka..) je ta koja utiče da se zaobiđe održavanje (pa parket ne izgleda lepo) ili da se izabere neki drugi pod. Masivni parket je najbolja opcija za one koji će ga redovno održavati.“
Pločice su otporne i lake za održavanje i kako navodi gospodin Pantić, upravo je to razlog zašto su na drugom mestu kod anketiranih sa 20%. „Pločice su dugo na tržištu pa ljudi znaju šta mogu da očekuju od tog poda. Hladnoća i akustika im je najveća boljka ali kome to nije važno, odlična opcija“.
„Dvoslojni parket (16%) je rešio neke od problema masivnog parketa. To je gotov parket koji je već obrađen pa se samo postavi u stanu/kući. Nema hoblovanja i lakiranja/uljenja, bajcovanja. Ima jako puno dekora pa svako može izabrati dekor za sebe“, rekao nam je on i istakao da mu je mana otpornost, a problem održavanje. „Prilično je ’mekan’. Završni sloj drveta koji je par milimetara nije lako hoblovanjem dovesti do istog izgleda kao što je bio“.
Kako navodi Pantić, vinil je prilično nov pod na tržištu. Lako i brzo se montira, prilično je jeftin pa tako i izgleda. „Mana mu je što se prilično širi i skuplja na promenu temperature i što bi ga trebalo menjati na par godina jer se ošteti površinski sloj pa ne izgleda lepo“.
„Laminat je simbol ’krckanja’ i ’žvakanja’ poda pa nema neku reputaciju na tržištu. Kada se pojavio njegova cena je bila u visini parketa, ako ne i viša, pa je bio alternativa parketu tamo gde parket nije mogao da se postavi zbog košuljice koja nije bila ravna. Imao je funkciju „daj da se postavi neki pod da se ne gazi beton“.
Postavljao se često na neravnu košuljicu (iako mora da se postavlja na ravnu košuljicu kao i parket) sa lošom podlogom pa je radio i krckao. Na početku dekori nisu bili ništa specijalno što se tiče estetike“, priča Bojan siguran da je zbog svega toga dobio takvu reputaciju.
Međutim, kako ističe, laminati danas i pre 30 godina ne mogu da se porede. „U poslednjih 10 godina je postao sve traženiji pod i imidž mu se vraća prilično brzo. Razlog tome su tehničke performanse, otpornost, izgled, održavanje i na kraju cena. Mana mu je što nije masivno drvo“.
Za sam kraj, osvrnuo se i na industrijski pod koji bi 5% anketiranih izabralo za svoj dom. „Industrijski pod kao što sam naziv kaže nije za komercijalnu upotrebu. Zato je na poslednjem mestu. Kome treba taj pod za njega je najbojli. A fizička lica imaju vrlo malu, gotovu nikakvu, potrebu za tim podom.“
Milena Marković iz kompanije Parketi Tomović navodi da je masivni pod nešto najkvalitetnije što postoji na tržištu,u bilo kojoj klasi da se odabere je odličan.
Ona kaže da za masivnim ne zaostaje ni dvoslojni parket (gotov pod). „Topla preporuka ’Parketa Tomović’ je da klijenti uvek koriste prirodne materijale za svoj dom„. Osim toga, Milenina preporuka za naše čitaoce jeste da podne obloge kupuju od domaćih proizvođača. „Uprkos dobrim performansama koje danas imaju drugi materijali, drvo kao podna obloga nikada ne izlazi iz mode“.
O rezultatima ankete razgovarali smo i sa Milenom Radević Marčićev iz kompanije Lamar Parketi.
„Drvo je prirodan i nezamenljiv materijal u stvaranju prostornih vrednosti. Zbog specifične lepote i strukture, a zavisno od načina obrade, troslojni parket LAMAR može se prilagoditi bilo kom stilu uređenja“, rekla nam je Milena i dodala da smatra da je odabir poda stvar ličnog ukusa i kriterijuma.
Kako navodi naša sagovornica, korišćenje podova od masivnog drveta ima svoju istoriju a samim tim i dugu tradiciju, tako da rezultati ankete ne predstavljaju iznenađenje za Milenu.
„Razvojem tehnologije za obradu drveta, a u cilju boljeg iskorišćenja drvne sirovine u drugoj polovini 20. veka nastaje troslojni parket kao ‘nova generacija’ parketa čija su svojstva znatno unapređena, a proizvodnja mnogo složenija“, rekla nam je Milena i navela još da je važno napomenuti da se višeslojni parketi preporučuju za postavku na podlogu sa ugrađenim podnim grejanjem.
„Takođe, međusobno slepljeni slojevi troslojnom parketu povećavaju tehnička i izolaciona svojstva (tvrdoća, čvrstoća, elastičnost). Superiornost višeslojnih parketa nad ostalim vrstama parketa pokazuje podatak da u Evropi 80% ukupno položenih parketnih površina čine upravo višeslojni parketi“.
Aleksandar Luc iz kompanije L.A. Consult i Modularni podovi d.o.o. navodi da drvo kao prirodni element daje toplinu i distinktivni karakter enterijeru te stoga nije iznenađenje da podove od drveta tj. parkete bira 59% naših čitalaca.
„Nevažno da li je to masivni ili višeslojni parket, kada se parket postavi izuzetno je teško uočiti razliku a i upotrebna vrednost im je ista – i jedni i drugi se mogu hoblovati 3-4 puta. Ukoliko u jednačinu ulazi i podno grejanje treba imati na umu da se može koristiti samo višeslojni parket jer će kod masivnog parketa neminovno doći do rasušivanja usled dejstva toplote„.
Kada se radi o keramičkim pločicama, vinilu i laminatu, kojih bira 36% naših čitalaca, Luc ističe da je to grupa ljudi koji žele da koriste pod bez previše brige da li će ga oštetiti. „Svi navedeni podovi imaju svoje benefite i mane i stoga je potrebno pojedinačno pristupiti svakom klijentu i odabrati najbolje rešenje za krajnjeg korisnika na osnovu konsultativnog razgovora i sagledavanja svih faktora koji mogu uticati na odluku (prisustvo dece, starijih, kućnih ljubimaca itd.)“.
„Trendi populacija od 5% ispitanika bira industrijske podove. Oni se često koriste u kuhinjama i hodnicima, a u zadnje vreme i u celokupnim objektima. Akcenat je na tzv. mikrocement podovima“. Iako to može biti vizuelno zanimljivo rešenje, Luc ih lično smatra hladnim i tvrdim te stoga ne vidi dalji rast ovog trenda u domaćinstvima.
Za sam kraj, Aleksandar je preporučio i LVT pod koji je zadnjih 10 godina sve popularniji u domaćinstvima. „Iako je u početku LVT korišćen prvenstveno u komercijalnim objektima, poslednjih par godina je usled razvoja tehnologije i verodostojne replike drveta sve veća njegova primena i u domaćinstvima. Pojedini LVT podovi poput Elemental by Aspecta Chevron imaju čak 32. potpuno različite daske sa reljefnom strukturom koja detaljno prati godove drveta“, rekao je Luc i dodao da je danas izuzetno teško razlikovati kvalitetno napravljen LVT pod od parketa. U prilog toj tvrdnji su i fotografije – pogodite koji je pod na kojoj fotografiji…
Pričali smo i sa Predragom Jankovićem, brend menadžerom kompanije Zorka Keramika koji smatra da je toplina doma sinonim za postavljanje parketa, i sam parket ima taj efekat na dodir koji slabo koji materijal moze da dočara.
Ipak, kako navodi Predrag, keramika i keramičke pločice su odavno izašle iz opsega uobičajenog. „Sada je keramika na dodir identično ’topla’ a uz to i otpornija i prilagođenija zahtevima sadašnjih korisnika. Moderna gradnja učestalo se oslanja na sisteme podnog i zidnog hlađenja i grejanja, a to su uslovi gde se parket ne može takmičiti sa keramikom. Da ne pričamo o tome da se tradicija seče stabala i sušenja svela na nedovoljno kvalitetan materijal koji se prodaje po visokoj ceni.“
Nasuprot tome digitalna tehnologija je podigla kvalitet vernog prikaza drveta/brodskog poda ili parketa u keramici da se ne može primetiti razlika, a same mehaničke i tehničke sposobnosti keramike su mnogo bolje i najbolje od svega, nema termita, hoblovanja i lakiranja posle nekog vremena.
„Prednost keramike u odnosu na laminate pogotovo sa sadašnjim dostignućima u svetu grafike i materijala u primeni je pre svega period eksploatacije, dok je kod laminata uvek potencijalni rizik oštećenja od velike frekvencije kretanja zaposlenih, kao i potencijalno žimanje i ljuljanje, keramika tu stameno stoji“, ističe Predrag i dodaje da je parket kao i laminat upitan po pitanju oštećenja, ali i održavanja jer je nešto što treba i češće raditi. On dodaje da vinili i tepisoni zajedno spadaju u vrstu obloga gde se održavanje i higijena najčešće ukrštaju sa potrebama životnog prostora i ambijenta u kom boravite.
„Pored prednosti ispred svih kod keramike koja se ogleda i u sistemima podnog grejanja, i sve modernijeg hlađenja prostorija, je i higijena sa mnogo manje grinja i ostalih čestica koje se skupljaju u porama drugih podnih obloga“, rekao je za kraj Janković.