ANKETA
Portal www.podovi.org
Kada govorimo o materijalima koji su nepravedno zapostavljeni ili se o njihovim karakteristikama zna manje nego što zaslužuju, na prvom mestu je definitivno pluta. Naša redakcija je sporadično pisala o ovom materijalu, njegovom istorijatu, performansama i prednostima.
Imali smo ovom misijom ozbiljan zadatak iz prostog razloga što živimo u zemlji koja, barem što se plute tiče, ne prati trendove bogatijih ekonomija u svetu. Ipak, u poslednje vreme, više nego inače, javljaju nam se ljudi koji traže informaciju o tome koje kompanije nude ovu podnu oblogu na našem tržištu. To su, po difoltu, ljudi koji žive ili su se vratili iz neke zemlje Zapadne Evrope i upoznati su sa prednostima plute, kao i sa onim što pluta donesi u naš dom više nego neki drugi materijal. Zbog svega pomenutog, mi smo kao tromesečnu anketu postavili upravo pitanje o pluti kako bismo proverili znanje o istoj, odnosno u kojoj meri naši građani prepoznaju prednosti plute, da li ima onih koji o ovom materijalu ne znaju ništa.
Pitanje koje smo postavili čitaocima na www.podovi.org glasilo je: Šta znate o pluti kao materijalu? I nekako smo očekivali da će ovakvi biti odgovori naših čitalaca. Očekivano, najveći broj ljudi doživljava plutu kao najbolji zvučni izolator, čak njih 44 posto.
Kao što smo već pominjali, veliki broj ljudi ne zna ništa o pluti, što opet govori o nedovoljnoj informisanosti o ovom, u Zapadnoj Evropi, zaista korišćenom materijalu. U prilog ovoj tvrdnji govori činjenica da je izraženo u procentima, čak 28 posto posetilaca našeg sajta odabralo baš odgovor “ne znam ništa” na našoj anketi.
Jedan manji deo, 24 procenta, ljudi zna da pluta poseduje antialergijska i antibakterijska svojstva, što opet ne čudi jer upravo te osobine ovog materijala se najčešće pominju kada se o njemu piše.
Kao što smo već rekli, javljali su nam se u redakciju ljudi koji tragaju za plutom i kroz razgovor sa njima shvatili smo da svi koji su nas zvali žive ili često putuju u Nemačku, Austriju, Švedsku i, uopšte, područje Skandinavije. Iz ovoga je jasno da na tim područjima ljudi imaju više informacija ne samo o samim materijalima koji se koriste kao podne obloge, već i o njihovom napretku i poboljšanim performansama. Zbog ovoga je jedan od ponuđenih odgovora na pitanje: ”Šta znate o pluti?”, bio “Imaju ga svi moji rođaci u Zapadnoj Evropi”. Svega 2 procenta ljudi ima saznanje o ovome, što je zaista malo uzevši u obzir koje su joj prednosti.
Pluta – prednosti o kojima bi trebalo više pričati
Pri pomenu plute najveći broj ljudi koji nisu iz sfere podnih i zidnih obloga, pomisle na čepove i đonove obuće, što je potpuno nepravedno prema ovom materijalu jer se postavkom istog dobija toliko toga. Sem što po poreklu spada u tople podove i samim tim pruža odličnu termoizolaciju, pluta ima antimikotična, antialergijska i antistatička svojstva što su naši čitaoci u određenoj meri i prepoznali, a to znači da nije povoljna podloga za razvoj gljivica i razmnožavanje grinja, u njoj se ne zadržava prašina i ne izaziva alergijske reakcije ni kod dece ni kod odraslih.
Jedna od važnih komponenti savremenog stanovanja je i zaštita od prekomerne buke koja se, zato što atakuje i dugoročno gledano oštećuje sluh, ubraja u zagađivače životne sredine. Pluta važi za obloge redukovane akustičnosti koje dobro apsorbuju udarce, a kako usto u visokom procentu upija sve šumove i periferne zvukove iz prostora prva se preporučuje kao kvalitetan zvučni izolator.
O ovoj osobini plute razgovarali smo i sa Momirom Plavšićem, građevincem iz Novog Sada koji već više decenija gradi po Srbiji, ali i Nemačkoj sa svojim timom.
Ni njega nisu iznenadili rezultati naše ankete i kaže da se pluta kod nas u stambenoj gradnji koristi kao zvučni izolator i to u najvećoj meri umesto sunđera ispod parketa ili pločica, u tanjem sloju od 5 mm. Kako nam je rekao pluta je kod nas još uvek skupa, pa je po njemu i to razlog zašto se ne primenjuje u većoj meri. Ipak, s obzirom da investitori danas, kao što smo pisali u ranijim brojevima našeg glasila, ulažu više novca za bolje materijale i s obzirom na potražnju i cenu kvadrata koja raste, i plutu stavljaju umesto sunđera čime dobijaju kvalitetniju i bolju zvučnu izolaciju, ali i veću postojanost i kvalitet celokupne izolacije u zgradama u kojima je korišten. Iz ovog razloga ga, dodaje Momir, koriste i u Nemačkoj i uopšte Skandinaviji jer na prvom mestu bolje su informisani o prednostima plute, a i mogu to sebi cenovno da priušte.
O rezultatima ankete pričali smo i sa stručnjakom iz kompanije “Floor experts”, Biljanom Ranković.
Kako je u svom komentaru rekla Biljana, rezultati ankete ukazuju na to da je tržište Srbije sve više informisano o ovoj plemenitoj vrsti materijala, iako na prvi pogled malo zabrinjava podatak da se skoro trećina anketiranih izjašnjava da nema nikakve informacije o pluti.
Cilj nam je, kao jednog od vodećih distributera, da saznanja o pluti budu još veća, jer ona to svakako zaslužuje, tvrdi ovaj stručnjak i dodaje: “Evidentno je da plutu većina ljudi doživljava ponajviše kao zvučni izolator i kao antibakterisjki materijal, ali moramo raditi na tome da ona bude prepoznatljiva i kao najbolja termo izolacija, gde Vam podno grejanje i ne treba. Iz tog razloga, ona je jedan univerzalan proizvod, koji Vam obezbeđuje zdrav, topao i miran celokupan prostor, jer osim poda, ima odličnu primenu i na zidove. S’ obzirom na prethodno navedene prednosti, pluta predstavlja jedan odličan iskorak u odnosu na klasične i tradicionalne podove. Gajimo nadu da će i naše tržište uskoro, kao i zapadno, biti prepoznatljivo po primeni ovog divnog materijala i u stambenim, i u poslovnim prostorima”, zaključak je stručnog lica iz kompanije Floor Experts.
Ono što bismo još da pomenemo na kraju o pluti, a nedovoljno ljudi zna je aspekt čuvanja drveta kao resursa koji svuda, pa i u našoj zemlji, predstavlja blago koje mora biti nadoknađeno i ako je to moguće sačuvano.
SIROVA PLUTA zapravo je kora drvne vrste Quercus suber, odnosno plutinog hrasta, sa kog se već vekovima i dan-danas skida metodom ručne „žetve“.
Naime, za uklanjanje kore koristi se dobro naoštren specijalan nož kojim se po stablu, na površini ispod prvih grana povlače vertikalni rezovi nadole, a zatim skidaju trake dimenzija približno 1×3 inča. Pravilo je da se žetva vrši na stablima starim najmanje 25 godina, i to tako da se ukloni maksimalno 50% kore, kako drvo ne bi ostalo bez zaštitnog sloja i moglo nesmetano da nastavi svoj životni ciklus.
Takođe, između dve žetve mora proći između osam i deset godina kako bi se kora obnovila, a ovaj delikatan zadatak poverava se samo veštim majstorima koji tačno znaju kako da je skinu, a da ne oštete vitalne slojeve stabla. Obzirom da plutin hrast živi prosečno 150-200 godina, to znači da se jedno stablo može eksploatisati najviše 20 puta.
Dakle, višestruko koristan materijal, pluta, koji ne šteti prirodnim resursima je, rekli bismo, nešto što bi svako poželeo kao poželjne osobine za jedan materijal. Naša obaveza kao redakcije koja se bavi podnim oblogama je da nastavimo da ukazujemo kako arhitektama, tako i krajnjim korisnicima, na sve prednosti plute, njegove performanse i načine korišćenja. Kao što smo ranije napomenuli, broj poseta na stranici www.podovi.org odavno je prešao više od 2.500 na dnevnom nivou, a naše redovne analize analitike ukazuje da su tekstovi o pluti sve čitaniji i da posetioci našeg sajta baš zbog njih preko googla dolaze do nas.
Naš broj telefona +381 21 6333 824 ili inbox na FB stranici je odlično mesto ne samo za vašu edukaciju o pluti već i najbolje mesto na kojem možete saznati gde istu možete kupiti u našoj zemlji, a da proizvođač garantuje odličan odnos cene i kvaliteta. Nastavite da nas čitate.
