Truba je jedan od tradicionalnih simbola Guče, za to se već odavno zna, ali i mermerna breča sa obližnje planine Jelica je takođe jedan znatno stariji brend i to duže od prvog, za to se malo zna pa i u samoj Guči – prirodnom centru Dragačevske oblasti.
Mermerna breča
Obrada kamena u Dragačevu ima vrlo dugu tradiciju, koja je danas u izumiranju uprkos činjenici da se od ovog drevnog zanata može dobro živeti. Pre više od dva veka vadio se i obrađivao peščar za nadgrobne spomenike, koji se kao pravi primerci narodne umetnosti – naive nalaze svuda u ovoj regiji kao krajputaši ili nadgrobni spomenici, noseći mudre poruke i često setne tekstove.
Naročito je uspeo da kamenu ulije „dušu“ čuveni lokalni kamenorezac Radisav Čikiriz. Peščar se upotrebljavao i za oblaganje horizontalnih površina – pločnika. Time se ujedno dobijala rustična hrapavost.
Poneki nadgrobni spomenik se i tada istina retko pravio od mermerne breče, koja je glavni predment ovog članka, ali se to odmah pokazalo kao neprikladno zbog veselih tonova, bar kada je u pitanju ova vrsta namene.
Ležište mermerne breče nalazi se u selu Grab kod Guče od koje je udaljeno oko 8km severoistočno, ili 15km jugozapadno od grada Čačka. Sam naziv breča i kod nas se koristi za ovakvu vrstu prirodnog kamena a preuzet je iz italijanskog jezika („breccio“ = polomljen). Donekle podseća na veštački pravljene teraco-ploče od kojih je znatno lepši i boljih fizičko-mehaničkih osobina, breča je nastala isključivo prirodnim procesima, koji su udesili i njen sklad boja, koji čovek nije u stanju da napravi.
Mermerna breča je izgrađena od fragmenata (odlomaka) mermera i krečnjaka obuhvaćenim crvenim vezivom, koje u potpunosti ispunjava međuprostore, tako da nema šupljina, fragmenti su sive do tamnosive boje, beli ili ređe potpuno crni. Krupnoća fragmenata je od nekoliko mm do 5-6cm.
Dekorativna svojstva ovog kamena se ocenjuju kao visoka, obzirom na kontraste između svetlih fragmenata i tamnocrvenog veziva. Ovaj arhitektonsko-građevinski kamen se gateriše i frezuje u ploče 2 i 3cm, a često i veće ili manje debljine, zatim se glača ili polira i isporučuje u dimenzijama po zahtevima kupaca.
Fizičko-mehaničke osobine mermerne breče iz Graba kod varoši Guča su izuzetno dobre. Spada u retke vrste arhitektonsko-građevinskog kamena karbonatnog sastava, koji se može upotrebiti gotovo bez ograničenja za vertikalna i naročito horizontalna oblaganja podova, pločnika i prolaza, te i pešačkih staza sa većim prometom.
Čvrstoća na pritisak je visoka, na savijanje takođe, otpornost na habanje je veoma dobra (16,5cm³/50cm²), kamen je kompaktan ima malu poroznost i upijanje vode, polira se do visokog sjaja a otporan je na atmosferu zagađenih gradova, težina 1m² ploče debljine 2cm je 53kg. Za razliku od nekih vrsta uvezene keramike i uvezenih crvenih granita, ne poseduje ni u najmanjoj meri prirodnu radioaktivnost (kao i drugi mermeri).
Iz blokova mermerne breče, koji se dobijaju na rudniku u Grabu kod varoši Guča i dalje prerađuju i do sada je dobijeno preko 500.000m² ploča a u samom ležištu se nalaze rezerve dovoljne za rad još gotovo 100 narednih godina, što je značajno jer će biti uvek prisutna na tržištu. Cena 1m² ploča prosečnih dimenzija je 20-30 eura u zavisnosti od veličine. Rudnik je u vlasništvu Industrije i rudnika mermera i granita „Ukras“ iz Novog Pazara i nalazi se u stalnoj proizvodnji od 1958.god., osposobljen je za rad najsevremenijom mirnom tehnologijom.
Brečom iz Guče su obloženi mnogi objekti širom Srbije, pa i naše bivše zajedničke domovine Jugoslavije, u velikom broju slučajeva su to horizontalne površine, navodimo samo neke: U Novom pazaru hotel Vrbak i Medicinski centar, u Beogradu: Farmaceutski fakultet, Univerzitetska zgrada u bulevaru Revolucije, Institut za bezbednost na Banjici, Železnička stanica u Priboju na Limu, hotel Merkur u Vrnjačkoj Banji, Autobuska stanica u Sjenici, robna kuća u Čačku, Geodetska uprava u Guči, poslovne i stambene zgrade Hemofarma Vršac, hotel Rubin Kruševac, Elektrotehnički fakultet u Banjaluci, u Sarajevu: Zgrade DPO i „Unioninvesta“, Seizmološki zavod u Skoplju.
Svojevremeno je bila vrlo tražena u bivšim Jugoslovenskim republikama Hrvatskoj i Sloveniji uprkos velikoj ponudi kamena sa područja Istre i Dalmacije, tako da su pločama mermerne breče obloženi mnogi objekti: bivši nemački konzulat u Zagrebu, zdanja u Topuskom, objekti i duty free shopovi na autoputu kroz Sloveniju i mnogi drugi koje nećemo navoditi zbog obimnosti teksta. Sporedni proizvod rudnika je tehnički kamen (klesani i lomljeni, te kameni agregat, koji su takođe visokog kvaliteta).
Autor teksta: Vesko Pajković, dipl.inž. geologije
