Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom parku“, austrijske kompanije “Baumit”.
Odgovorni graditelji i proizvođači materijala
21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?
I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.
ZA ZDRAV ŽIVOT o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati.
„Zdravo stanovanje“ kao složenica sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.
Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.
Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?
Viva istraživački park je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.
MARTA OVE GODINE imali smo čast i mi iz časopisa PODOVI kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom.
Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju.
Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice. Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja.
Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavlljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.
“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”
Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka
Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.
Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:
• Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
• IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
• FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)
Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.
Kako pobediti letnje pregrejavanje:
Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutrašnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.
Kako zimi prekid grejanja utiče na sobnu temperaturu
U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.
Koja su osnovna pravila za zdravo
stanovanje
Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.
1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.
2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije. Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:
• Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
• Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
• Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju
prostorne klime
3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60%.
Kako teče istraživanje?
Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.
Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.
Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:
• Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
• Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme.
• I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
• Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.
Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.
Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.
