Dečije igraonice su, pored obdaništa, mesta na kojima naši najmlađi provode najviše vremena u toku dana. Stoga je veoma važno da to bude postor u kom će moći slobodno da se kreću i igraju, a da pritom budu potpuno bezbedni. Ovakvi objekti imaju višestruku namenu: služe kao dnevni boravak za decu, igrališta zatvorenog tipa, ali i kao rođendaonice.
Zato i jesu izdeljeni na sektore, već prema vrsti namene. Obavezno imaju kafe, tj. deo sa barom u kom roditelji mogu da popiju piće dok se njihova deca igraju i u kom se poslužuje hrana tokom proslava, zatim deo sa velikim stolom za decu predviđen za rođendane, i naravno samo igralište. Osnova za pod u igraonicama je neka od dobro poznatih standardnih obloga koje nalazimo i u većini drugih objekata – uglavnom laminat, keramičke pločice i slično. Upravo radi bezbednosti dece preko nje se postavlja dodatna obloga i tako dobijamo adekvatnu podlogu koja će druženje i igru učiniti bezbrižnim.
Iskustvo kroz upotrebu
Kada je koncept dečijih igraonica tek zaživeo, prvo pitanje koje su sebi postavili njihovi konstruktori bilo je čime prekriti pod. Izbor je pao na strunjače kakve se koriste u gimnastičkim salama, jer se znalo da će po sastavu poslužiti svrsi – tvrdo nabijeni sunđer kojim su punjene i ceradno platno kao spoljna presvlaka pružaju dovoljno otpora kada se po njima hoda, a opet su dovoljno mekani da amortizuju padove. I ta logika se pokazala ispravnom, jer su se do pre par godina samo strunjače i koristile kao poligon za igru. Međutim, kako tehnologija proizvodnje u svim sferama jako brzo napreduje, to je bio slučaj i ovde. Naravno, ne radi se o tome da su strunjače odjednom prestale da budu dobro rešenje, već su se pojavila i neka nova, poboljšana, prevashodno zato što se iskustveno naišlo na jedan manji problem koji je trebalo premostiti – poligon se sastojao od strunjača postavljenih jedne pored drugih, ali međusobno nisu ni na koji način bile sastavljene, pa se zato često dešavalo da se tokom igre razmiču, a deca sapliću o njihove ivice.
Obilje inovacija
Ova prepreka prevaziđena je tako što je napravljena takozvana SportPlay podloga. Čine je ploče od reciklirane gume međusobno povezane adhezivom, ili alternativno pomoću pinova tj. žlebova, kako bi mogla po potrebi da se razmontira i premesti. Može se koristiti i u unutrašnjim i u spoljašnjim uslovima, za kompletno prekrivanje dvorišta kako bi bilo moguće i igranje napolju. Ploče su dimenzija 60×60 cm i debljine 2,5cm, a mogu se naći u osnovnoj crnoj i još četiri boje: plavoj, ugljenik sivoj, cigla crvenoj i zelenoj. U potpunosti su netoksične i neškodljive po okolinu, lake za instalaciju, ivica otpornih na vitoperenje i izuzetno dobro odolevaju lateralnim pokretima. Površina im je blago reljefasta što znači da se ne klizaju. Lako se održavaju, biće dovoljno očistiti ih usisivačem i prebrisati vlažnom krpom. Osim toga su i vodootporne te im neće naškoditi ako deca slučajno prospu vodu ili sok na pod, tečnost možete jednostavno obrisati i to je sve.
Još jedna interesantna i podjednako dobra opcija jeste Soft tile puzzle podloga od etilen vinil acetata, iliti takozvane EVA pene. To je pod od mekih ploča koje se uklapaju jedna u drugu kao delovi slagalice. EVA pena je organsko jedinjenje, derivat vinila, sabijene neporozne strukture zahvaljujući čemu je 100% antibakterijska. Ploče su dimenzija 30×30 cm i prave se u debljini od 3mm, 5mm, 10mm i 12mm, ali opšta je preporuka da se za dečije igraonice koriste najdeblje kako bi što bolje štitile od hladnoće i udara. Odlično prianjaju na osnovnu podlogu, a prenosive su te veoma praktične jer se slagalica može za tren oka rastaviti i ponovo sastaviti na željenom mestu. Takođe otporna na klizanje, po Soft tile podlozi se deca mogu igrati bosa ili u čarapama bez ikakve bojazni od povreda, a održavanje jedva da zahteva bilo kakav napor, što je važno ako u toku jednog dana kroz igraonicu prođe i po nekoliko grupa dece, jer je neophodno podlogu u međuvremenu očistiti i pripremiti za nove posetioce.
Možda Vas zanima:
Brodski podovi: elegancija, izdržljivost i prirodnost u vašem domu
Da li znate sve o podovima? Imate koga da pitate – godišnja pretplata, časopis Podovi!
Novi podovi za Mercedes-Benz muzej!
U (ne)skladu s propisima
Iako nisu brojne, u Srbiji postoji određeni broj firmi koje se bave konstruisanjem i montiranjem igraonica. Sve one suštinski pružaju finalni proizvod dopadljiv na oko, ali se kvalitativno mogu dosta razlikovati međusobno. Naime, zbog niže cene sastavnih delova – penjalica, tobogana i sl., većina nabavlja igraonice kineske proizvodnje. Doduše, i kineske igraonice mogu biti prve, druge i treće kategorije, i ne moraju nužno biti loš izbor, da pojedine firme ne teže postizanju konkurentnosti tako što uzimaju one najlošijeg kvaliteta. Domaći zakoni ovo područje nisu obuhvatili odgovarajućim propisima, što nažalost ostavlja dosta prostora za manipulacije, koje naravno ne zaobilaze ni podove. Svi konstruktori postavljaju puzzle podlogu sačinjenu od drvenih ploča obloženih sunđerom, a zatim presvučenih ceradnim platnom.
U opticaju su tri varijante:
- ploče od lesonita debljine 5mm, sunđer gustine 20 i debljine 3cm i ceradno platno
- ploče od medijapana debljine 6mm, sunđer gustine 20 i debljine 3cm i ceradno platno
- ploče od sirove iverice debljine 18mm, sunđer gustine 25 i debljine 5cm i no flame ceradno platno (nezapaljivo)
Pri nabavci igraonice treće kategorije pod ne ide uz nju već se kupuje odvojeno, i problem je u tome što izbor uglavnom pada na ovaj prvi, najjeftiniji. Evropski i svetski standardi kvaliteta su krajnje temeljni i rigorozni, i sadrže podugačak spisak karakteristika koje podloga u igraonicama mora zadovoljiti. Nikako ne sme sadržati teške metale – olovo (ima ga u sastavu određenih industrijskih boja), antimon, barijum, kadmijum, hrom, arsen, živu i selen; toksične ugljovodonike formaldehid, toluen, formamid i lateks koji može izazvati alergiju; kao ni ftalate, jedinjenja koja mogu prouzrokovati smetnje u radu štitne žlezde.
Pošto je u suštini dobro poznato da je kod kineske robe najnižeg kvaliteta način bojenja i sastav same boje itekako diskutabilan, tj. u konkretnom slučaju sastav ceradnog platna i boja koja je korišćena za njegovo farbanje, i njihov potencijalno štetan uticaj na decu, čitavu stvar treba staviti pod znak pitanja.
Na roditeljima je da se raspitaju o poreklu delova igraonice, ali pošto ništa ne garantuje da će sa sigurnošću doći do tačne informacije, na njima je da se snađu. Toksična boja i plastična masa imaju vrlo specifičan, lako prepoznatljiv miris koji najčešće ne uspe potpuno da ispari iz prostorije uprkos osveživačima, pa ukoliko ga osete to će biti dovoljno pouzdan znak da svoju decu ne treba da dovode u jedan ovakav objekat.
Autor teksta: Jelena Mitrović
