Stilovi u oblasti uređenja enterijera vremenom se menjaju, i to je prirodni sled stvari na koji smo navikli. Ipak, gledano kroz hronologiju istorije umetnosti i arhitekture primetno je da ta smena nije uvek istog intenziteta. Nekada davno jedna stilska epoha umela je da potraje i duže od stoleća, ali rok trajanja svake sledeće bitno se smanjivao, tako da danas predmet ozbiljnog i detaljnijeg razmatranja postane svaki stilski pravac koji prevali deceniju prisutnosti “na sceni”. To znači, reklo bi se, da smo u odnosu na naše prethodnike skloniji da brže izgustiramo aktuelne trendove i njihovo mesto prepustimo nekim novim, ali isto tako da smo svedoci i savremenici perioda u kome više ne postoje čisti stilovi.
Kada kažete “gotika”,“renesansa” ili “barok” tačno se zna koje su njihove glavne odlike, i na osnovu običaja da se ta pravila doslovno primenjuju u praksi, posmatranjem bilo koje građevine podignute do prve četvrtine 20. veka može se tačno odrediti iz kog je razdoblja. S druge strane, kada se postavi pitanje koji je to stil obeležje ovog našeg, 21. veka, jednostavnog, a istovremeno tačnog, odgovora nema.
NAJPRIBLIŽNIJE bi bilo reći da je u pitanju splet minimalizma i futurizma sa primesama takozvanog industrijskog stila, uz povremeno okretanje nekim klasičnim formama koje je u savremeno doba uneo postmodernizam.
Iako se po delokrugu prepliću jer jedno bez drugog ne mogu, u arhitekturi i uređenju enterijera ipak nisu uvek istovremeno prisutne iste tendencije. Futurizam i postmodernizam su više vezani za idejna rešenja fasada, industrijski stil za unutrašnju dekoraciju, dok je minimalizam kao filozofija svedenosti, jednostavnih oblika i linija, te opremanja prostora u okvirima nužnih elemenata bez pretrpavanja i suvišnih detalja, pravac koji povezuje obe ove oblasti. Govoreći o podnim oblogama zastupljenim u objektima koncipiranim u minimalističkom maniru, kao dominantne izdvajaju se obloge na bazi cementa, koje mu po senzibilitetu i bojama najviše odgovaraju.
Iako po funkcionalnosti i estetici srodne betonu, cementne obloge ipak treba unekoliko razlikovati od betonskih. Sem što za početak imaju bolje mehaničke karakteristike, dekorativni cementi mogu se izvoditi u veoma tankom sloju od svega 3mm na maltene bilo kojoj podlozi – betonu, siporeksu, knaufu, pločama drvnog porekla poput medijapana ili OSB ploča, te vodootpornim WEDI panelima. Cementni podovi namenjeni enterijeru stambenih, poslovnih, javnih i komercijalnih objekata predstavljaju proizvod prirodnog porekla baziran na cementu i mermeru, a kako se zapravo radi o višekomponentnom premazu u čiji sastav ulaze i odgovarajuća mikrovlakna, smole i pigmenti, ispravnije ih je nazivati dekorativno-cementnim premazima.
Za njihovu izradu koristi se samoizravnavajući brzovezujući malter sa hidrauličkim vezivom osnovno dostupan u prirodnim tonovima betona. Sve ostale raspoložive boje izvode se variranjem dodatog pigmenta, a dizajn i izgled obloge se mogu poboljšati dodavanjem agregata različitih granulacija i drugih dekorativnih elemenata kao što su komadići stakla, pesak, kamen ili metalni opiljci.
Masa poda spravlja se kao pasta fabričke praškaste smeše i vode u propisanoj razmeri, koja se zatim u jednom ili više slojeva (zavisno od vrste obloge i uputstva proizvođača) nanosi na podlogu ručno ili mehanički. Vrlo je važno da se instalacija jednog ovakvog poda, naročito ako se radi u tankom nanosu, vrši ravnomernim, kontinualnim potezima kako bi u konačnom bio što ravniji, a razlike u boji koje inače nastaju tokom izlivanja što blaže. Ako se dekorativno-cementnim premazima ima šta zameriti, onda je to činjenica da postavljanje zahteva angažovanje dobro obučenih stručnjaka koji će zbog broja i redosleda operacija za ovaj posao izdvojiti dovoljno vremena (obično je to oko sedam dana za jednu prostoriju srednje kvadrature), i svaku od njih izvršiti strogo propisano i valjano.
U slučajevima gde se instalacija poveri nekome ko baratanjem ovom vrstom materijala nije vičan ume da dođe do pojave pukotina na površini poda jer cementna baza uvek nosi sa sobom takav rizik, a koloritno prelivanje iz tamnije u svetliju nijansu i obrnuto, koje je inače njegova odlika i ukras, pretvoriće se u grubu neujednačenost koja “bode” oči.
DEBLJINA dekorativnog cementa ume da ide i do 40mm, ali čak i kod tako masivnog habajućeg sloja (a kod onih tanjih pogotovo) na uspešnost postavljanja dosta utiče priprema podloge.
Bez obzira na koju podlogu se polaže, ona mora da bude suva, čvrsta, očišćena od prašine i bez pukotina koje se obavezno prethodno moraju sanirati. Pripremljena podloga premazuje se prajmerom koji se, dok je svež, radi boljeg prianjanja posipa kvarcnim peskom, a zatim ostavlja od 12-24 sata da se osuši. Dekorativna obloga nanosi se tek nakon što prajmer očvrsne, a nevezani višak peska se ukloni usisavanjem.
CEMENTNI PODOVI su obloge za koje se današnji dizajneri vrlo rado odlučuju kada treba opremiti unutrašnjost objekata kakve su galerije i muzeji savremene umetnosti, srednje i visoke škole umetničkih profila, zgrade opere i savremenog teatra, futurističke poslovne zgrade.
Zavisno od načina obrade habajuće površine imaju nekoliko pojavnih vidova – efekata, a gde će koji od njih biti primenjen zavisi od trenutne inspiracije i jednim delom namene objekta. Natur efekat je opcija poda savršeno ravne površine u nijansama sive, po izgledu najsličnijeg dekorativnom betonu, koji je prva asocijacija na industrijski minimalizam. Polirani efekat je obrada za dobijanje izrazito glatkih podova sa visokom refleksijom, čiji staklast izgled prostoru daje notu moderne jednostavnosti.
Terrazzo efekat je specifični završni izgled postignut dodavanjem agregata u masu poda, i potom poliranjem na suvo kako bi se povećala njegova vidljivost. Pomoću agregata različite granulacije i različitih pigmenata može se dobiti veliki broj jedinstvenih dekorativnih rešenja bez narušavanja funkcionalnih karakteristika obloge. Sjaj i dramatičnost poliranih i terazzo podova, pre svega onih sa sitnijim agregatom, mogu se pojačati metodom takozvanog dijamantskog poliranja koje na pravi način ističe prirodnu lepotu peska i agregata, istovremeno dajući oblozi na dubini.
Jedna od opcija za ZAVRŠNU OBRADU cementnih podova jeste voskiranje tj. zaštita površine i isticanje sjaja nanošenjem specijalne vrste voska, i njemu slično nanošenje providnog zaštitnog epoksidnog ili poliuretanskog premaza koji pruža odličnu protekciju od fleka i dejstva soli, a po potrebi se može obnoviti nakon nekoliko godina.
Interesantno je da skoro svi dekorativni cementi (kao i dekorativni betoni) imaju italijanske nazive, što i ne čudi budući da je Stari Rim bio postojbina betona i zemlja iz koje potiču najstarije očuvane i najpoznatije građevine od betona.
– Nuvolato architop
Definisan kao proizvod za renoviranje postojećih betonskih podloga, podloga obloženih keramikom i raznih završnih glazura, sa maksimalnom debjinom od 3-4mm, Nuvolato architop je odličan za stvaranje visokokvalitetnih i otpornih površina na bazi cementa koje su usto estetski dopadljive, te stoga dobro rešenje za sve vrste rekonstrukcija u industrijskom, rezidencijalnom i komercijalnom prostoru.
Poput Microtopping-a, koji pripada dekorativnim betonima, nosi epitet “kompletnog restauratora poda u svega nekoliko milimetara”, ali baš zato traži detaljnu pripremu podloge kao što je prethodno opisano. Ako se polaže na keramiku obavezno je brušenje stare obloge do visine fugni, a kod podloga sa dilatacionim fugnama treba ih pratiti i preneti na površinu. Nakon nanošenja prajmera koji može biti na bazi polimer cementa ili smole i sušenja od 18-24 sata, sledi aplikacija prvog sloja dvokomponentne mešavine katalizatora i obojenog kvarcnog peska, sušenje 15-30 minuta, zatim nanos drugog sloja istog sastava po sistemu “mokro na mokro”, i na kraju mašinsko glačanje helihopterom i izrada završnog efekta po želji.
– Rasico
Rasico je tipičan minimalistički cementni pod za unutrašnju i spoljašnju upotrebu, koji karakteriše vizuelno gruba izvedba sa akcentom na protivkliznost obloge. Nanosi se prevashodno pomoću ručnog gletera, što doprinosi postizanju pomalo rustičnog izgleda površine, ali kombinovanje čak 29 boja koliko ih ima u ponudi i različitih tehnika apliciranja za ishod će imati zaista veliki broj opcija teksture, od kojih se sa svakom postiže unikatnost estetike.
Jedan od njegovih aduta je postojanost tokom vremena zahvaljujući efikasnim zaštitnim sredstvima koja ga čine otpornim na habanje, ulja, vodu, atmosferske uticaje i UV zrake. Drugi je laka instalacija, pa tako zavisno od godišnjeg doba, vremenskih uslova i složenosti izabranog dizajna dovoljno stručan tim za 2-3 radna dana može završiti površinu od 200m2, po kojoj se može hodati već nekoliko sati nakon nanošenja obloge. Sem pomenute grube protivklizne izvedbe tu je takođe meki, i potpuno gladak “touch” efekat. Vrlo je interesantno da je Rasico pod koji pruža spajanje enterijera i eksterijera takozvanom fluidnom tranzicijom: njegov izgled i tekstura omogućavaju povezivanje dve površine u kontinuitetu, bez napadnih prelaza i prekomernog kontrasta.
– Lixio microterrazzo
Podna obloga na bazi cementa sa modifikovanim polimerima i dodatkom italijanskog mermernog agregata koji mu daje naročito atraktivan izgled pogodan za tržne centre, restorane, muzeje i luksuzne privatne vile. Nanosi se u debljini od 5-7mm, vrlo je otporan na habanje izazvano frekvencijom kretanja velikog broja ljudi, a kako investitor sam može odabrati mešavinu agregata i stepen poliranja – od hrapavog do visokosjajnog, autentičnost je zagarantovana. Polje primene je takođe spoljašnji i unutrašnji prostor, a kod njega važe ista pravila pripreme kao i kod prethodnih obloga. Malo je specifičan za instalaciju utoliko što kod prekrivanja poroznog betona ili glazure prvo ide lagani sloj fluida razređenog vodom, a zatim spravljena pasta koja se mora naneti u roku od 5 do 10 minuta, na temperaturi od 20 stepeni.
Po isteku 15-60 minuta zavisno od temperature prostorije pod se glača, pa premazuje zaštitnim slojem. Na kraju, završen pod valja prekriti geotestilom ili pvc folijom i ostaviti da odstoji između 24 i 36 sati pre puštanja u promet. Lixio microterazzo je obloga koja naročito dobija na lepoti u izdanju poliranja sa visokim sjajem, s tim da se pod ne sme polirati pre isteka tri do sedam dana od instalacije.
– Stencil top
Radi se o oblozi koja se aplicira špricanjem na postojeću betonsku podlogu, a može služiti i kao “presvlaka” za horizontalne i vertikalne cementne podloge, ciglu ili suve zidove. Prevashodno je opcija za spoljne površine kakve su pešačke staze, dvorišta, rampe, stepeništa i područja oko bazena, zbog čega se i radi u debljem nanosu od 6-15mm, ali je itekako primenjiv u enterijeru. Spada u vrlo tvrde podove, protivklizan je, otporan na intenzivno habanje, soli, ulja i većinu kiselina do određene koncentracije.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
