Više od dve godine, svedoci smo pravog rolerkostera na svetskom ekonomskom tržištu. Pandemija Kovidom ne samo da nas je uhvatila nespremne, izbacila nas je skroz iz koloseka i stavila u situaciju „ I šta ćemo sad?!“.
Taman kada smo se koliko toliko snašli i pokrenuli život, stigla je nova situacija sa Ukrajinom. Inflacija, neizvesnost i ekonomska kriza nam ponovo kucaju na vrata. Pitate se kako dalje? Idemo napred, jer nazad ne možemo.
Ne postoji nijedna grana koja nije pogođena i uzdrmana svim ovim dešavanjima. I dok polemišemo kakva će nam biti zima, zapravo još nismo dali odgovor na prolećno renoviranje i po kakvim podovima ćemo hodati.
Kada su podovi u pitanju, veliki problem nastao je usled nedostatka i visoke cene sirovina. Pored čelika i plastike, veliki i konstantni rast cena beleži drvo.
U odnosu na prošlu godinu, koja je uveliko beležila rast cena, do sredine tekuće godine cena drveta je porasla preko 33%. Međutim to nije kraj. Kako je situacija sa Ukrajinom potpuno poremetila tržište, za očekivati je da će ta cena dalje nastaviti da raste.
Sa početkom korona virusa, dolazi do prvih trzavica na tržištu. Ekspanzija građevinske industrije u Americi, kao i potreba Kine za što većom količinom drvne sirovine, jer se u njoj prave finalni proizvodi od drveta, sa jedne strane i Kanada koja je ograničila uvoz, kako bi obezbedila dovoljne količine za svoje potrebe, sa druge strane, dovele su do manjka drveta kao sirovine. A, kada je tražnja veća od ponude, sledi povećanje cena.
Početna kriza za drvetom, nastavljena je ratom u Ukrajini. Kako je Ukrajina bila veliki izvoznik hrastovog drveta, evropsko već oslabljeno tržište, ali i svetsko, ostali su bez još jednog bogatog dobavljača sirovine i neminovnog pogoršanja situacije.
Kada je situacija sa tržištem kompletne drvne sirovine na teritoriji Srbije u pitanju, na osnovu podataka domaćih proizvođača, možemo zaključiti da su porast cena prouzrokovali strani kupci i proizvođači na Balkanu. Naime, strani kupci kupuju sirovinu po višim cenama i koriste je za proizvodnju višeslojnih podova, jer je iskorišćenost materijala u tom slučaju viša pet do šest puta. Sirovine na našem tržištu i dalje ima, ali je ona znatno manja u odnosu na period pre i za vreme Kovida, a i rezervisana je za strane kupce.
Kada bi poredili cene parketa kao gotovog proizvoda, u poslednje tri godine, ona se kretala od 32 eur/m² za period pre Kovida, godinu i po dana nakon Kovida 36 eur/m², da bi u martu tekuće godine, nakon početka rata u Ukrajini cena otišla na 49 eur/m².
Na osnovu ovoga, naši sagovornici ističu da je rat u Ukrajini znatno više uticao na cenu parketa, nego Kovid, što nas opet vraća na činjenicu da je cena sirovine skupa i da su mnogi proizvođači proizvodnju bazirali na osnovu cena i količine koje su se dobijale u Ukrajini.
Drugim rečima, ukoliko želite da ubacite novi parket, ali da platite po prihvatljivim cenama, to ćete moći kada je višeslojni pod u pitanju. A, ukoliko vam ne gori pod nogama i želite isključivo masivni parket, sačekajte neko novo, bolje vreme, jer, složićete se, posle svake kiše dolazi sunce.
