Betonski tepih je zapravo impregnirana betonska tkanina koja se hidratiše kada se pospe vodom čime nastaje čvrsti betonski sloj.
Betonsko platno
Betonsko platno se može definisati kao armirano-betonski zid koji kod skeletnih konstrukcija služi za ukrućenje. Isporučuje se urolano poput tepiha, odmotava se na licu mesta, zaliva vodom i tako dobija beton.
Betonsko platno se sastoji iz tri sloja: specijane betonske mešavine armirane vlaknastom mrežom, fibroznog materijala na vrhu, i PVC sloja na dnu koji osigurava vodonepropustnost. Platno se hidratiše polivanjem vode ili uranjanjem u vodu. Kada betonsko platno dođe u kontakt s vodom, vlaknasta mreža armira beton i sprečava stvaranje pukotima obezbeđujući potrebnu plastičnost betona. Betonsko platno se izrađuje u tri debljine: 5, 8 i 13 mm, koristi se u građevinskim poduhvatima kao što je pravljenje kanala, izgradnja bazena zaštita kosina, i dr.
Daleko je brže, lakše i jeftinije za postavku u odnosu na klasična betonska rešenja, Takođe, Betonsko platno je otporno i na vodu i na požare. Nije potrebna mešalica na gradilištu, već se samo odmotava na mestu gde želimo beton.
Materijal je razvijen još pre deset godina u Engleskoj od strane inženjera Pitera Bruvinga i Vila Kraforda. Međutim, njegova upotreba je postal masovnija tek odnedavno.
Tekstilni beton
Prednost tekstilnog betona u odnosu na klasični armirani je ta što kod ovog betona ne može doći do korozije armature, a samim tim i zaštitni sloj betona može biti mnogo manji pa su i komponentne napravljene od teksil-betona lakše i tanje.
Teksilni beton je inovativan kompozitni materijal napravljen od betona fine granulacije i vlakana od ugljenika visoko otpornih. Glavna razlika između betona armiranog vlaknima koji se koristi već decenijama, i tekstil-betona je ta što su vlakna povezana tehnologijom koja se koristi u tekstilnoj industiji. Zbog toga se vlakna mogu postaviti u smeru delovanja sila.