Svojevremeno, kad je otvarana prva IKEA u regionu, njen tadašnji direktor je izjavio kako su morali da prilagode svoj prodajni program i dodatno prošire ponudu nameštaja i opreme za terase, balkone, bašte i dvorišta jer su shvatili da ovdašnji svet, čim malo otopli, voli da provodi vreme napolju. I uistinu, poslednjih godina se opet sve više izvlačimo iz zatvorenog prostora, naročito u gradovima, i koristimo svaki slobodan trenutak da pobegnemo iz zagušljivih i klimatizovanih prostora na vazduh. Kako je vremena sve manje, ponekad se taj „izlazak“ svede na jutarnju kafu na sopstvenoj terasi ili u dvorištu u društvu najbližih, a za one koji imaju malo više sreće, na vikend-lenčarenje kraj svog bazena. Ono što je svima zajedničko jeste potreba da oplemene i urede tu svoju oazu mira.
Prvi korak je obično odabir neke spoljne obloge. Kod nas su se ranije najčešće koristili kamen, keramika i teraco, a u skorije vreme behaton i štampani beton, ali i razne vrste dekinga.
Deking kao tip drvenih obloga za spoljnu upotrebu, uz specifičan način postavljanja, na našem tržištu se odomaćio u poslednje dve decenije, premda u tom obliku drugde postoji znatno duže.
Naziv dolazi iz engleskog jezika, od reči deck, što znači paluba. Time se želi prizvati asocijacija da površine pod dekingom imaju izgled palube broda. Ovakve podne obloge dugo su bile izrađivane isključivo od drveta, kako od egzotičnih vrsta od kojih je svakako najkvalitetnija tikovina, tako i od domaćih, poput borovine ili ariša.
Budući da su izložene atmosferskim uticajima mora ih krasiti trajnost i otpornost na truljenje. Stoga se pred inovativne proizvođače dekinga postavio ozbiljan zadatak, jer drvo zahteva redovno i brižljivo održavanje da bi dugo trajalo. Pojavilo se nekoliko rešenja na tržištu:
- deking od termički obrađenog drveta
- deking napravljen od drvo-plastičnog kompozita (WPC)
- deking od polivinil hlorida (PVC)
- i najsvežije: deking napravljen od aluminijuma.
Kako je o ostalim vrstama dekinga kod nas već dosta pisano, u ovom tekstu ćemo se detaljnije pozabaviti dekingom napravljenim od aluminijuma. Aluminijum je treći najrasprostranjeniji element na planeti Zemlji, posle kiseonika i silicijuma, a uz to se može i stoprocentno reciklirati, što ga čini ekološki sasvim prihvatljivim. Do sada se apsolutno pokazao i dokazao kao izvrstan materijal u različitim industrijama, a naročito u avio-industriji i građevinskoj industriji, zahvaljujući činjenicima da je lak i čvrst, da se jednostavno obrađuje i da je u velikoj meri otporan na spoljašnje atmosferske uticaje. Stoga ne čudi da je odabran za novi materijal za izradu dekinga, jer su ove osobine krucijalne za njegov kvalitet, pored kvaliteta izrade.
Koje su to ključne prednosti aluminijumskog dekinga u odnosu na ostale tipove?
Pre svega, specifična gustina aluminijuma je relativno mala, što kompletnu konstrukciju pod dekingom čini znatno lakšom u poređenju sa drvenim dekingom, a samim tim smanjuje troškove ugradnje. Osim toga, ova njegova osobina omogućuje i njegovu znatno kreativniju upotrebu i pruža mogućnost za komplikovanije strukture na više nivoa. Sličnu prednost u odnosu na drvo ima i PVC deking.
Druga značajna komparativna prednost u odnosu na drvo i kompozite jeste odsustvo potrebe za godišnjim održavanjem aluminijumskog dekinga. Naime, aluminijum nije korozivan, a uz to je i vodonepropusan. Stoga se njegovo održavanje svodi na uredno čišćenje metlom i pranje vodom i klasičnim sredstvima za čišćenje, a i to iz čisto estetskih razloga. Primera radi, drvo se bar jednom u sezoni mora uljiti ili se mora farbati svakih nekoliko godina da bi sačuvalo svoja svojstva i lepotu.
Aluminijumski i PVC deking imaju još jednu zajedničku osobinu koja ih odvaja od drvenog i WPC dekinga i dodaje im na ukupnoj vrednosti – otporni su na truljenje i termite, kao i na pojavu buđi pa im ni preterana vlaga ne smeta.
Pored toga, boja i površina aluminijumskog dekinga dodatno su zaštićene finišom koji reflektuje sunčeve zrake i sprečava prekomerno zagrevanje na suncu, te mu temperatura na dodir ostaje na istom nivou kao i kod drveta, a često i niža, što je takođe prednost u odnosu na WPC i PVC deking, naročito u žarkim predelima, gde su temperature leti veoma visoke. Važno je naglasiti da se aluminijum na toploti širi, a na hladnoći skuplja, ali za razliku od drveta na njemu se ne pojavljuju pukotine. Isto tako, ne upija vodu, pa se na niskim temperaturama neće javiti pucanje usled pojave leda. Svakako treba pomenuti da je površina alumijumskog dekinga zaštićena od UV zračenja te boja duži niz godina ostaje nepromenjena.
Ono što aluminijumski deking takođe odvaja od drugih tipova dekinga jeste mogućnost da se kod nekih proizvođača dobije u vodonepropusnoj varijanti odnosno sa takvim spojevima koji ne propuštaju vodu. Stoga se površina pod alu-dekingom, npr. terasa, može istovremeno koristiti kao nadstrešnica za vozilo ili skladišni prostor.
U zavisnosti od završne obrade i proizvođača, čak ni zvuk koji nastaje pri hodanju po aluminijumskom dekingu nije iritantan (premda bi se očekivalo da „zvoni“ ako bi se uporedio sa drvetom koje zvuk uglavnom apsorbuje). Pojedini proizvođači čak toliko veruju u aluminijumski deking da daju doživotnu garanciju za svoj proizvod da se neće vitoperiti, cepati, pucati ili uvijati.
Kada je o izgledu reč, i PVC i aluminijumski deking se trude da oponašaju boju i teksturu drveta. Koliko u tome uspevaju, zavisi od kvaliteta proizvodnje i to mu je možda i jedna od najvećih mana. Može se desiti da izgled deluje pomalo veštački ili plastično. Ipak, ovde je trenutak da se setimo kako su izgledali laminatni podovi na svojim počecima i kako izgledaju danas kad ih je ponekad gotovo nemoguće razlikovati od drvenih podova, upravo zahvaljujući vrhunskoj tehnologiji izrade. Dakle, i aluminijumskom dekingu s te strane svakako treba dati šansu.
Što se montaže tiče, i alumnijumski deking se postavlja na podkonstrukciju, kao i ostale vrste, s tim što je kod njega montaža ipak nešto jednostavnija zbog preciznije izrađenih profila i lakšeg uklapanja i pričvršćivanja za podlogu.
Pored izgleda, druga najveća mana aluminijumskog dekinga je svakako cena. Trenutno je duplo skuplji od drveta i nešto manje od ostalih vrsta dekinga, uključujući i ugradnju, bar kada je reč o početnom ulaganju. Ono što proizvođači navode kao ključnu komparativnu prednost jeste dugoročna isplativost investicije. Naime, iako je drvo u startu jeftinije, ono se mora sezonski održavati i štititi raznim premazima, dok se kod PVC i alumnijumskog dekinga stavka održavanja svodi na redovno pranje vodom. Tu se može govoriti o značajnoj godišnjoj uštedi, naročito ako se obračun bude vršio posle 20 godina. Sem cene, tu je i konformizam jer je održavanje ustinu minimalno.
Dilema koja se pred korisnike postavlja nije mala. Ishod na kraju zavisi kako od dubine džepa, tako i od ličnih preferencija. Ono što je dobro u svemu jeste da postoji mogućnost izbora. Aluminijumski deking će se, izvesno je, svojim kvalitetima nesumnjivo izboriti za svoje mesto pod suncem.
Piše: Isidora Gordić
