INDUSTRIJSKI PODOVI u enterijeru
Industrijski podovi svima su nam dobro poznati kao podne obloge specijalne namene koje odlikuje velika izdržljivost i dugotrajnost, a relativno prihvatljiva cena. Njih pronalazimo rečju u svakom objektu koji po funkciji pripada širokoj oblasti industrije – bio on proizvodni, prerađivački, laboratorijsko-istraživački, prodajni ili magacinski. Ono po čemu su takođe prepoznatljivi je stereotipan, ne naročito dopadljiv izgled, ispoljen kroz svega nekoliko tamnih, sumornih, najčešće zastupljenih boja. Zbog te predrasude koju imamo o industrijskim podovima kao proizvodima ograničene, tačno određene svrhe, se i dešava da ih u prvi mah uglavnom previđamo kao jedno od potencijalnih rešenja za uređenje enterijera.
Kako obično biva da, figurativno rečeno, bisere iz blata izvlače vizionari koji prepoznaju njihovu lepotu i potrude se da istaknu njihov sjaj, tako je bilo i u ovom slučaju. Ono što je promaklo oku običnih posmatrača – nije arhitektama i dizajnerima enterijera. Naravno, svaka opcija koja je nekonvencionalna samim tim je i sporo prihvaćena i svoj put proboja gotovo uvek započinje u domu onih koji je propagiraju. Tome su prevashodno skloni mladi dizajneri, koji se u duhu svojih godina rukovode načelom da ako nešto predlažeš i promovišeš, onda moraš sopstvenim primerom i dokazati iskrenost tog predloga. Alternativno, početna tačka može biti i neki neutralan prostor dostupan za eksperimentisanje, kao što su muzeji savremene umetnosti ili izložbene galerije.
Većina njih svoje radove fotografiše i prikazuje na društvenim mrežama, koje su se pretvorile u odličan besplatan, svima dostupan katalog pun dobrih ideja. Zahvaljujući tome što na ovaj način mogu stvoriti sliku kako razna rešenja izgledaju izvedeno u praksi, solidan broj investitora, bez obzira da li se radi o vlasnicima stambenog ili poslovnog prostora, za podnu oblogu izabrao je baš industrijske podove.
Neki od industrijskih podova imaju i svoju dekorativnu varijantu (na primer epoksidni i betonski) i to su obloge koje se dosta koriste u komercijalnim objektima kao što su kafići, restorani, butici i slično.
TENDENCIJA o kojoj govorimo je nešto sasvim drugačije: pomalo hladan i sirov izgled industrijskih podova koristi se kao dekorativni element da bi prostoru dao neobičnu i,
pre svega, originalnu notu.
Kako svega par boja, koliko ih je prvobitno bilo u ponudi, nije dovoljno za koloritnu uklopivost u veliki broj enterijera, to je uslovilo proširenje palete. Veći broj boja i nijansi u ovom slučaju dobija se jednostavnim dodavanjem odgovarajućeg pigmenta u osnovnu masu poda, a osim klasičnog monohromatskog bojenja moguće je nijansiranje sa dve ili više boja u mat i sedefastoj varijanti, ili postizanje iluzije reljefastog izgleda završnog sloja posipanjem opiljaka ili drugih čestica nepravilnog oblika po površini tek instalirane obloge, a zatim njihovim utiskivanjem u podlogu. Industrijski podovi su obloge najveće mehaničke opteretivosti, dugovečnosti i otpornosti na hemikalije koje postoje na tržištu, a uz to se i veoma lako održavaju.
Njihova impresivna svojstva nebrojeno puta su dokazana na mestima gde se od poda traži maksimum po takozvanim tehničkim kriterijumima. Već kada se prebacimo na ravan enterijera, bilo da govorimo o javnim, komercijalnim ili stambenim objektima, to je okruženje u kom je dovoljno da odabrana industrijska obloga bude prosečno zadovoljavajuća po pitanju izdržljivosti i otporna na habanje i rizike niskog ili eventualno srednjeg intenziteta, jer je sav fokus na njenoj specifičnoj estetici.
INDUSTRIJSKI EPOKSID je podni sistem koji se može sastojati od dve, tri ili čak četiri komponente, i najčešće se izliva na betonsku podlogu.
Ukupna debljina premaza se kreće od 0,5mm koliko ima najosnovniji zaptivajući sistem na bazi epoksidne smole, pa sve do 4-5mm kolika je debljina četvoroslojnog sistema sa opiljcima u boji, takođe namenjenog betonskoj i sličnim podlogama. Naravno, epoksidi se mogu nanositi i na cementnu košuljicu, pa i na stari pod od keramike i njoj srodnih materijala. Temperaturno su stabilni do +80°C, daleko iznad sobne temperature, tako da će odgovarati bilo kom standardnom sistemu grejanja.
Već osnovna ponuda boja je dovoljno sadržajna za malo diskretniji ukus i za nju se obično odlučuju oni koji za svoj dom biraju industrijski pod pre svega zato što je otporan, nema fugne i lako se čisti. Međutim, taj tip kupaca pripada manjini. Većinu ipak čine oni koji ove podne obloge uvode u svoj životni prostor zato što za sebe žele nešto nestandardno i vizuelno drugačije. Mešanjem dva ili više tona boje može se postići „zamagljen“ izgled u sedefastoj ili mat varijanti, a dodavanjem opiljaka u boji pod će dobiti ne samo neobičan koloritni prizvuk, već i interesantnu teksturu. Najčešće se dodaju kvarcni opiljci zbog čvrstoće, ali i privlačnog izgleda koji imitira granit i mermer.
Metoda adicije kvarcnih opiljaka podjednako se primenjuje i kod poliuretanskih obloga koje takođe spadaju u livene smole, s tim da su nešto manje čvrste, a elastičnije od epoksida.
POLIURETANI su od starta otporni na UV zračenje, a epoksidi se moraju naknadno površinski tretirati poliuretanskim lakom radi zaštite od sunca, što im povećava cenu.
PU podovi spadaju u neklizajuće, visokohigijenske obloge, a ako se uzme u obzir da se neke njihove podvrste proizvode u svim bojama iz RAL karte i NCS palete (međunarodne palete za poliuretanske, nitro i akrilne boje), to onda zaista pruža mnoštvo dekorativnih mogućnosti i otvara dosta prostora za kreativni izraz.
Jedan ovakav pod može se postaviti u najrazličitijim tipovima enterijera, od onih zvaničnih i konzervativnijih, na način kako se to očekuje od jedne javne ustanove, pa sve do prostora kakav je recimo beogradski Mixer house – stecišta umetnika svih profila koji oko sebe okupljaju istomišljenike sa slobodarskim načinom razmišljanja i bitno drugačijim viđenjem sveta od svog okruženja.
Dakako, u priči o industrijskim podovima nikako ne smemo zaboraviti najpoznatijeg starinu među njima – beton. Površina betonskog poda se brušenjem ili poliranjem može promeniti do neprepoznatljivosti, tako da ove jednostavne operacije za rezultat imaju nešto čemu se ni u kom slučaju niste nadali.
POLIRANI BETON je savršeno ravan i gladak pod visokog sjaja koji odlikuje stoprocentna konceptualna uklopivost, rezultat metode obrade koja anulira početnu hrapavost i oštrinu i pretvara je u suvu eleganciju.
S druge strane, brušeni betoni živ su dokaz da savršenstvo nekada može imati više od jedne forme. Zavisno od željenog finalnog rezultata primenjuje se jedan od četiri patentirana načina tretiranja koji se razlikuju po dubini brušenja i broju brusnih ciklusa, kako bi se dobilo isto toliko varijanti habajuće površine, od plitko brušene matirane pa sve do one sa najsjajnijom završnicom i jasno vidljivom dubinskom strukturom betona. Standardni, neizbežan sastojak betonske mase su kamenčići raznih oblika i veličina, čiji poprečni presek vidljiv na površini poda podseća na mozaik. Njihova dekorativnost može se upotpuniti dodavanjem boje po celoj podnoj površini ili samo u jednom delu prostorije, gde je zamišljeno da se izradi neki logo ili upečatljiv ornament. Na kraju krajeva, izbor je samo vaš.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
