Povodom useljavanja u novi objekat Departmana za građevinarstvo i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu razgovarali smo sa predstavnicima Departmana, prof. dr Mirjanom Malešev, prof. dr Vlastimirom Radonjaninom i prof. dr Đorđem Lađinovićem o Laboratoriji za ispitivanje građevinskih materijala, uspesima, projektima, saradnji sa privredom i planovima za budućnost.
Naši sagovornici nisu samo vrhunski stručnjaci u oblasti građevinarstva, prepoznati u zemlji i inostranstvu, već i sjajni predavači koje su njihovi studenti ocenili gotovi maksimalnim ocenama. Ono što je bilo vidljivo tokom celog razgovora je jak timski duh i njihova posvećenost poslu koji rade s ljubavlju i potpunim predavanjem.
Departman za građevinarstvo i geodeziju koji sada vodi prof. dr Đorđe Lađinović je, po mišljenju naših sagovornika, dobro utemeljen. Svi njegovi kadrovi su na njemu i nastali i stasali, mnogo je mladih ljudi sa perspektivom da ih bude još više.
–Kada je osnovana Laboratorija za ispitivanje građevinskih materijala?
Mirjana Malešev: Laboratorija za ispitivanje građevinskih materijala osnovana je kasnih sedamdesetih godina i sad već ima dugu tradiciju. Tokom vremena rukovodioci su se, prirodno, menjali. Trenutno sam ja rukovodilac, a pre mene je to bio prof. dr Vlastimir Radonjanin. Inače, ovo nije jedina laboratorija na Departmanu koji je od osnivanja nekoliko puta menjao ime, ali je najstarija.
Prave laboratorije su još Laboratorija za ispitivanje konstrukcija, koju vodi prof. dr Dušan Kovačević, i Laboratorija za geomehaniku i geologiju, koju vodi prof. dr Mitar Đogo. To su tri laboratorije koje rade nastavu, naučno-istraživački rad i rade sa privredom. Pored ovih, imamo i tri laboratorije koje su, za sada, samo nastavne: Laboratorija za kolovozne konstrukcije, Laboratorija za geodeziju i Laboratorija za hidrotehniku. Imamo i dve teorijske: Laboratoriju za numeričku analizu konstrukcija i Laboratoriju za upravljanje projektima.
– Kako se rodila ideja za novu zgradu?
Vlastimir Radonjanin: Fakultet tehničkih nauka se stalno razvija, uvode se novi studijski programi i ima sve više studenata. FTN trenutno ima oko 11.000 studenata i najveći je fakultet u Srbiji i jedan od najvećih u jugoistočnoj Evropi. Zbog toga stalno kuburimo sa prostorom – laboratorijama, učionicama, amfiteatrima. Pošto su uslovi za rad na tzv. TMD-u (bivša Tvornica mašinskih delova) bili loši za rad, pokrenuta je inicijativa da se problemi, jedan po jedan, rešavaju. Pre 7-8 godina smo krenuli sa idejnim projektom, pa projektom, pa lokacijom…
– Ko je finansirao gradnju zgrade?
V. R.: Evropski investicioni fond je finansirao gradnju i od trenutka kad su sredstva obezbeđena mi smo vrlo brzo, za svega godinu dana, od temelja do useljenja završili objekat. U njega smo smestili sve pobrojane laboratorije. Uspeli smo da napravimo i amfiteatar i učionice, ali i kancelarije za većinu nastavnog osoblja. To nam je veoma važno jer smo do sada funkcionisali na nekoliko lokacija istovremeno.
– Da li se povećao kvalitet rada?
V. R.: Nesumnjivo! To je sada savremeni prostor, dobro opremljen, koji će funkcionisati na dobrobit privrede cele Srbije, naučnih istraživanja i, pre svega, studenata. A i interna komunikacija je neuporedivo bolja. Mi smo sada jedini departman na FTN-u koji je sav na jednom mestu. Istina, i dalje koristimo nastavni blok centralne zgrade za masovnija predavanja na nižim godinama gde je više studenata.
– Koji su najznačajnija naučna dostignuća laboratorije? Šta smatrate najvećim uspehom?
M. M.: To je veoma teško reći, budući da radimo više od trideset godina. Što je nekima malo, drugima je mnogo i obrnuto. Mi se trudimo – radimo privredu, nastavu, nauku. Nauku radimo kroz doktorate i naučno-istraživačke projekte. Možda bismo mogli da izdvojimo dva doktorata sa studentima iz Libije koje smo vodili prof. Radonjanin i ja, ali smo radili svi zajedno.
V. R.: U okviru jednog od ovih doktorata je jedno lepo istraživanje nagrađeno kao najbolji naučni projekat na međunarodnoj konferenciji „Structural Faults & Repair – 2012„, u Edinburgu, u Škotskoj, u konkurenciji istraživača iz celog sveta. Rad je bio timski – učestvovali smo koleginica Marinković iz Beograda, naš doktorand iz Libije, Ali Al Malti, i nas dvoje.
– Šta je bila tema rada?
M. M.: Mi uvek preferiramo timski rad, a tema rada su bili betoni sa reciklir-otpadnim materijalima. Ovaj beton je pravljen od starog betona koji je izdrobljen i korišćen kao agregat. Dakle, kao punilac je korišćen stari beton, a veći deo cementa, odnosno 50% je zamenjeno mineralnim dodacima, npr. letećim pepelom koji je nus-produkt u termoelektranama i ogroman ekološki problem zbog nagomilavanja na deponijama svuda u svetu. Ko god uspe da ga reši, zaista je postigao veliki ekološki uspeh. Mi smo uspeli da 50% cementa zamenimo tim pepelom. Naravno, probali smo da dodamo još neke «začine», dodatke, i napravili smo nekoliko različitih betonskih mešavina. Ispitivali smo različita fizička i mehanička svojstva svežeg i očvrslog betona. I eto, taj rad, proistekao iz doktorata, proglašen je za najbolji naučni rad u Edinburgu prošle godine.
U okviru EUREKA projekta radili smo sa Slovencima, zajedno sa kolegama sa Tehnološkog fakulteta iz Novog Sada i koleginicom Miroslavom Radekom. Oni su napravili agregat od otpadnih materijala, silikatnog mulja, a mi smo od toga napravili beton upotrebivši leteći pepeo, i iskoristili ga za pravljenje betonskih blokova za zidanje, odnosno, ispunili smo zadatak, dali smo finalni proizvod za građevinarstvo. Ovo istraživanje ćemo prezentovati na konferenciji u Turskoj pre izlaska ovog broja iz štampe.
– Da li je vaš rad praktično primenjiv? Da li može da uđe u proizvodnju?
M. M.: Svakako. Sad bi trebalo uraditi ekonomsku analizu, budući da smo mi radili tehničke i ekološke analize. Mada, u poslednje vreme se sve više daje prednost ekologiji u odnosu na ekonomiju jer svuda u razvijenim zemljama postoje beneficije koje se daju institucijama i proizvođačima koji probaju da rešavaju ekološke probleme.
–Dakle, ovo je javni poziv za građevinsku industriju?
V. R.: Tako je!
– Koje su usluge koje vaša laboratorija nudi privredi?
V. R.: Naša laboratorija je dosta okrenuta privredi Vojvodine, ali i cele Srbije, pa čak i Republike Srpske. Radimo ispitivanja svih građevinskih materijala: cementa, kreča, agregata, betona, maltera i fert-gredica (u saradnji sa Laboratorijom za ispitivanje konstrukcija). Za celu Srbiju radimo ispitivanja tribina, sportskih objekata, kranskih greda, mostova, velikih krovnih nosača koji prevazilaze određene raspone, ono što mora da se ispita sa probnim opterećenjem.
Poslednji takav veliki projekat koji smo radili je probno opterećenje za most preko Ade u Beogradu. Vodila ga je Laboratorija za konstrukcije ali je bio uključen veoma veliki broj saradnika sa Departmana. Naša laboratorija i Laboratorija za ispitivanje konstrukcija veoma blisko sarađuju – praktično su oslonjene jedna na drugu, te stoga osećamo potrebu da navedemo i uspeh te laboratorije. To je trenutno jedan od najvećih evropskih mostova i veoma značajna referenca za nas, premda smo radili brojne mostove po Vojvodini.
Građevinska operativa i firme iz Vojvodine su u velikoj meri naslonjena na naše laboratorije u svom svakodnevnom poslovanju. Donose nam uzorke za beton koji ugrađuju, za opeku, cement, malter…
–Šta je specifičnost vaše laboratorije?
V. R.: Laboratorija je osposobljena da može da pomogne i kod specifičnih građevinskih zadataka, kao što su procena stanja i sanacija objekata. To je sada trend. Hajde da popravljamo stare objekte i udahnemo im novi život, naročito nakon nekih incidentnih dejstava, poput požara ili zemljotresa, kao što je bio onaj u Kraljevu. Veoma mnogo radimo na sanaciji objekata.
M. M.: Dosta objekata smo sanirali nakon požara i bombardovanja, npr. Radnički univerzitet, a radili smo i rafineriju (tamo je bila kombinacija bombardovanja i požara). Pored toga, radili smo i u Gradiški, u Republici Srpskoj, sanaciju doma kulture posle požara, kao i procenu stanja za Uradi sam.
– Da li radite predloge za restauraciju i konzervaciju starih objekata?
V. R.: Svakako. Naš departman dosta sarađuje sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, kao i Gradskim zavodom. Sad radimo projekat sanacije crkve u Rumi.
– Kakve su koristi laboratoriji od privrede?
V. R.: Naše uzajamne veze su veoma jake i dobre, kako laboratorije, tako i celog Departmana. Koliko se oni oslanjaju na nas u rešavanju složenih problema, i mi se oslanjamo na njih. Oni prate i pomažu sve naše akcije, a naši studenti odlaze da vide ono što oni rade.
– Da li želite da pomenete neke partnere?
V. R.: Recimo Eurogardi s kojim organizujemo posete mostovima. Često se kroz te posete firmama i uz proveru, studenati zaposle u firmama sa kojima sarađujemo. Pomenuo bih još Budućnost koja, nažalost, više ne postoji, Best izgradnju, NS graditelj, Karin komerc…
M. M.: Obavezno i Beočinsku fabriku cementa! Oni nam mnogo pomažu u materijalu. Kad god nam treba za neki doktorat ili naučno istraživanje neka posebna vrsta cementa ili uopšte neki materijal, oni nam uvek izađu u susret. Isto važi i za Karin komerc – kad god nam treba neki agregat, izađu nam u susret. U njihovu veliku fabriku betona obavezno vodimo studente.
V. R.: Treba pomenuti i velike evropske kompanije koje imaju sedište u Srbiji: MC Bauhemija, SIKA, Mapei i Ading. Oni praktično doniraju specifične materijale kad nam trebaju za istraživanja, a isto tako, dolaze nam i njihovi specijalisti i drže prezentacije našim studentima.
Imali smo lepu saradnju sa slovenačkim JUB-om pet-šest godina. Čak smo vodili studente u njihovu laboratoriju u Sloveniju. Sad imamo odličnu saradnju sa Knauff Insulation iz Surdulice.
– Lepo je čuti da takva saradnja postoji, pogotovo kada se kod nas svi žale da je nauka otuđena od prakse.
(Prof. dr Đorđe Lađinović nam se, zbog obaveza, priključio na kraju ragovora.)
Đorđe Lađinović: U građevini mora tako. Moramo sarađivati, to je za nas specifično. Ne možemo sve te materijale pokazati ovde u zgradi. Mora se otići i napolje i povesti studente da vide sve to.
– Kakva je saradnja Departmana sa Savetom za zelenu gradnju?
V. R.: Nemamo direktnu saradnju, ali naš Departman dosta radi na ekološkim materijalima, zaštiti životne sredine u smislu rešavanja otpadnih materijala. Praktično, sve što treba da završi na deponijama mi pokušavamo da iskoristimo uz uslov da ne škodi ljudskom zdravlju, naravno.Već smo krenuli sa energetskom efikasnošću u zgradarstvu. Dakle, radimo na osposobljavanju studenata i kolega za rešavanje problema smanjenja potrošnje energije.
– Kakvi su planovi za dalji razvoj?
M. M.: Mi bismo, naravno, hteli da proširimo delatnost i obim naučnih istraživanja. Za to nam treba nova oprema. Naša standardna oprema se koristi već dugi niz godina pa bi je trebalo osvežiti i zameniti. Imali smo sreću da smo preko međunarodnog projekta HETIB, sa sedištem u Briselu, uspeli da obezbedimo novu opremu. Konkretno, mi ćemo dobiti univerzalnu opremu za ispitivanje metala, drveta i plastičnih masa, što do sada nismo imali. Dobićemo opremu za habanje, novu presu za ispitivanje na pritisak mineralnih materijala i još jednu klima-komoru. Jednu smo već dobili preko EUREKE, za kontrolisana ispitivanja u definisanim termo-higrometrijskim uslovima.
Đ. L.: Kao što vidite, u relativno bliskom vremenu mi ćemo naše laboratorije dosta dobro opremiti. Glavni cilj nam je sad da napravimo Laboratoriju za ispitivanje konstrukcija u smislu da ima visoku vibro-platformu da bismo mogli da radimo neke dinamičke proračune. U okviru tog novog projekta, jer zbog gabarita to mora biti nova zgrada, praktično hala, planiramo da se eventualno povežemo sa međunarodnim projektom za ispitivanje puteva. Tu vidimo mogući izvor finansiranja – mi bismo njima ustupili deo prostora, a oni bi nama pomogli.
Tek tada ćemo moći da ispitujemo kompletne konstrukcije i njihove delove, a ne samo pojedine sklopove. Projekat ćemo uraditi sami sebi, dakle, besplatno, a onda se baciti na traženje finansijera. Najrealnije da sredstva nabavimo iz međunarodnih izvora.
Autor teksta: Isidora Gordić Lazić
