Od samog početka, prostor ordinacije Dr. Kozomara, postavlja pitanje korisnika prostora, težeći tome da odgovor u korišćenju preinači i definiše na drugačiji način, način koji odgovara postulatima klijenta i njegovoj percepciji poslovanja i odnosa prema klijentima. Korisnik prostora u ovoj postavci nije samo klijento-centričan, odnosno baziran nužno na klijentima koji dolaze u prostor radi intervencije, konsultacije i slično, već pokušava da bude orijentisan i prema ljudima koji u tom prostoru rade i njihovom ugođaju i wellbeing-u.
Smešten u relativno malu kvadraturu, s obzirom na broj sadržaja, prostor stomatološke ordinacije Dr. Kozomara teži tome da zavara i iskrivi percepciju veličine prostora, stvarajući suptilan ples geometrizovanih, izlomljenih formi, refleksija i jasnih akcenata koji usmeravaju pažnju korisnika prostora.
Prostor se sastoji od ulaza i prijemnog dela, čekaonice i toaleta za posetioce / klijente. Potom, od dve ordinacije, koje zavisno od potrebe mogu funkcionisati kao jedna, ili kao zasebne celine, te dodatno, servisnog dela koji podržava primarne funkcije – prostorija za sterili- zaciju, kuhinja i toalet za zaposlene. Igrom geometrije i refleksije, prostor varira od potpuno transparentnog, do jako intimnog i privatnog. Kontrola intime dešava se pažljivo pozi- cioniranim zavesama i pregradama, te staklima sa mogućnošću zamagljivanja.
Refleksija igra ključnu ulogu u momentima kada je prostor „smanjen” i intiman, stvarajući iluziju veličine i prostranosti, dok uporedo korisnicima prostora daje mogućnost praćenja dešavanja u ordinaciji, te na taj način dodatno doprinosi demistifikaciji i opuštanju klijenta. Kao što se pristup stomatološke ordinacije Dr.Kozomara bazira na individualnosti i pojedinačnom pristupu i terminu, tako se i pristup prostoru manifestovao od šireg konteksta, pa sve do najsitnijih detalja.
Ručice plakara i ručke staklenih vrata izrađivane su po meri, tako da prate vizuelni identitet prostora i brendinga ordinacije. Nogare stola daje posebnu notu elegancije, dok pažljivo pleše sa stabilnošću i statikom stola. U detaljima se išlo do te mere, da je čak i prag na ulaznim vratima tretiran i ispraćen u istom maniru. Nalik total dizajn periodu sa sredine prošlog veka, dizajn je zašao i u sferu stomatoloških stolica, uniformi, šoljica za kafu i kesica šećera…
Možda Vas zanima:
Jaki tonovi i teksture daju jasan i snažan karakter prostoru, jasno ga deklarišući, kao nešto što je „musculine”. Uporedo, kroz zlatnu boju, korišćenu negde u detaljima, na drugom mestu u svesno predimenzionisanim akcentima, ta jaka karakternost biva blago ublažena.
Kao što svaki prostor predstavlja scenografiju za događaj, život, posao, uporedo, on predstavlja i scenografiju za umetnost. Jasnim tonovima i karakternim teksturama, nameće se jedan kontrast, istaknut i artikulisan kroz umetninu na zidu čekaonice, a dodatno akcentovan stolicama čekaonice koje svojom bojom stvaraju dodatan omaž art-u.
Na kraju, kroz kontraste u geometriji, teksturama i tonovima, te kroz različite akcente i pažljivo kadriranje istih, stvoren je balansiran prostor, udoban i ugodan za boravak, pre svega ljudi koji tu rade, a potom i svih onih koji se u tom prostoru mogu definisati kao klijenti. Što se samih podnih obloga tiče, rađena je kombinacija više tipova i vrsta istih, a spram zone i pre svega ambijenta koji je bilo potrebno stvoriti.
U servisnim delovima prostora, podna obloga je formirana od granitne keramike, a primat je stavljen na proizvođače i proizvod koji svojim atestima i performansama zadovoljava neophodne normative i standardne, a eksplicitno u uslovima surovije eksploatacije, kakva postoji u servisnim prostorijama stomatološke ordinacije.
Glavna i najdominantnija podna obloga u prostoru je mikrocement. Preduslov i razlog za odabir ove podne obloge, pre svega je bila potreba da se stvori monolitna podna celina, neprekinuta fugama, koje vremenom menjaju ton i dovode do promene inicijalne impresije prostora.
Mikrocement, kao takav je materijal koji je bilo moguće da odgovori zahtevima prostora, dozvoljavao je spojeve sa mesinganim lajsnama koje su utiskivane u pod, te stvarao mogućnost da ti spojevi izgledaju pedantno i precizno, te je njihova izvedba bila limitirana isključivo iskustvom i voljom majstora, a ne tehničkim karakteristikama materijala.
Jedan od dodatnih razloga za odabir mikrocementa je debljina nanosa od svega par milimetara. S obzirom na količinu instalacija koje je potrebno predvideti i sprovesti u okviru samog poda, u ograničenjima indukovanim raznim parametrima, svaki centimetar je bio značajan, a postojan i adekvatan pod u svega par milimetara debljine je postao imperativ.
Dodatno, ovaj materijal nam je omogućio izradu segmenata u hrastovom masivu, koji su relativno lako bili visinski izjednačeni, a zoni radnog stola vlasnika prostora je dao dodatni luksuzni karakter. Sama podna obloga je polirana, kako bi se što više pora u materijalu zatvorilo, a potom je dodatno tretirana mat premazom, kako bi se pružila dodatna zaštita.
