Simbioza rustike i minimalizma

Jed­no­stav­nost – vr­li­na je to­li­ko ret­ka i neo­p­hod­na u di­zaj­nu, ko­ja ne zna­či od­su­stvo de­ko­ra, već sa­mo pod­ra­zu­me­va da sva­ki ele­ment mo­ra bi­ti do­sle­dan i pot­pu­no in­te­gri­san i u kon­cep­tu­al­nom i u prak­tič­nom smi­slu.

Di­zajn je sve­stan na­por da se uve­de smi­slen red u sva­ki da­ti pro­stor i sam kre­a­tiv­ni pro­ces tre­ba da bu­de pra­ćen du­bo­kim ose­ća­jem od­go­vor­no­sti i po­što­va­nja ka­ko sa­mog kli­jen­ta, ta­ko i nje­go­vih zah­te­va. Za­da­tak di­zaj­ne­ra je­ste da ma­te­ri­ja­li­zu­je že­lje, sno­ve, ali i uspo­me­ne kli­jen­ta jer, u su­prot­nom, uko­li­ko ne po­sto­ji taj sen­zi­bi­li­tet, ni­ka­da se ne mo­že po­sti­ći re­zul­tat ko­ji je za­do­vo­lja­va­ju­ći.

Shod­no to­me, u pr­vom pred­sta­vlje­nom pro­jek­tu osnov­na ide­ja bi­la je uje­di­ni­ti lof­tov­ki di­zajn i ru­stič­ni voj­vo­đan­ski stil ko­ji in­ve­sti­to­ra ve­že za de­tinj­stvo. 

De­fi­ni­ci­ja lof­ta bi u do­slov­nom pre­vo­du bi­la ta­van ili ne­ka dru­ga pro­sto­ri­ja sme­šte­na is­pod sa­mog kro­va ne­ke gra­đe­vi­ne, me­đu­tim, loft je iz­raz ko­ji se u sa­vre­me­nom di­zaj­nu ko­ri­sti za stam­be­ni pro­stor ve­ćih ga­ba­ri­ta i otvo­re­nog vo­lu­me­na. Ono što stva­ra pra­vu sli­ku pr­vo­bit­nih lof­to­va, i nji­ho­va je glav­na ka­rak­te­ri­sti­ka, je­ste mi­ni­ma­li­stič­ko ure­đe­nje, od­no­sno uti­li­ta­ri­stič­ko, s ob­zi­rom na to da je ve­ći­na ele­me­na­ta bi­la is­klju­či­vo pro­dukt po­tre­be.

Nji­ho­vi glav­ni ele­men­ti en­te­ri­je­ra su zi­do­vi od ka­me­na ili ope­ke, be­ton­skih blo­ko­va i, kao naj­o­snov­ni­ji ele­ment, ve­li­ke sta­kle­ne po­vr­ši­ne ko­je su pro­pu­šta­le pu­no sve­tlo­sti.

Možda Vas zanima:

projekat: Sklad koji upijamo svim čulima projekat: Studio FLUID – Restoran i Wineshop GIG projekat: Dizajn enterijera stana u kuli west 65

Vo­đen slič­nim prin­ci­pi­ma, Synthe­sis Qu­a­tro tim na­ro­či­to je vo­dio ra­ču­na o sa­moj or­ga­ni­za­ci­ji pro­sto­ra. Dnev­na so­ba je dvo­stra­no ori­jen­ti­sa­na ka­ko bi pro­stor pri­mio što vi­še sve­tlo­sti to­kom ce­log da­na, a i uneo pri­ro­du, od­no­sno okol­ni pej­zaž, slič­no otvo­re­nim du­gač­kim hod­ni­ci­ma na voj­vo­đan­skim sa­la­ši­ma.

Tek­stu­re i bo­je in­spi­ri­sa­ne su rav­ni­com, a be­li­na ko­ja pre­o­vla­da­va u sta­nu tu je sa raz­lo­gom i slu­ži kao lajt­mo­tiv, kao sa­la­šar­ska ku­ća usred bes­kraj­nog pro­stran­stva voj­vo­đan­skih ora­ni­ca. Ona ujed­no slu­ži i kao pod­lo­ga na ko­ju se le­pe sen­ke iz pej­za­ža ko­ji okru­žu­je stan. Go­to­vo svi ele­men­ti u sta­nu su sa­vre­me­na in­ter­pre­ta­ci­ja in­ve­sti­to­ro­vih uspo­me­na iz de­tinj­stva.

Ovaj je­din­stve­ni en­te­ri­jer na­stao je kao spoj ru­stič­nog i mi­ni­ma­li­stič­kog sti­la. Taj ru­sti­čan ose­ćaj je po­stig­nut de­ta­lji­ma, a po­seb­no je na­gla­šen u ku­hi­nji, ali sve je uklo­plje­no to­li­ko sklad­no da je u ce­li­ni za­pra­vo je­dan vr­lo mo­der­no di­zaj­ni­ran pro­stor.

Ru­sti­čan i mo­de­ran stil uje­di­nje­ni su u svo­joj jed­no­stav­no­sti i funk­ci­o­nal­no­sti i na­gla­še­ni pra­vil­nom upo­tre­bom sve­tlo­sti. Stva­ra­nje ru­stič­nog, a ipak mo­der­nog en­te­ri­je­ra je­ste pro­ces ko­ji zah­te­va vre­me i po­sve­će­nost i na naj­bo­lji na­čin de­mon­stri­ra neo­p­hod­nu sa­rad­nju pro­jek­tan­ta i in­ve­sti­to­ra, a kraj­nji re­zul­tat je van­vre­men­ski. Bo­je i pa­žlji­vo bi­ra­ni ko­ma­di na­me­šta­ja či­ne en­te­ri­jer ovog sta­na to­plim i sve­tlim.

Stil je jed­no­sta­van i u nje­mu pre­o­vla­da­va­ju pri­rod­ni ma­te­ri­ja­li. Ne do­mi­ni­ra­ju ukra­si, ni­ti je ko­ri­šće­no mno­štvo bo­ja, a po­je­di­ne po­vr­ši­ne osta­vlje­ne su gru­be i neo­bra­đe­ne. Ele­ment ko­ji da­je pra­vi, auten­tič­ni lof­tov­ski do­jam je­ste zid od ci­gle, kao i zid­na teh­ni­ka, iz­ve­de­na ta­ko da de­lu­je po­put neo­bra­đe­nog si­ro­vog be­ton­skog zi­da. Funk­ci­o­nal­ne zo­ne su pro­stra­ne i ko­mot­ne, a sve­tlo igra naj­va­žni­ju ulo­gu u sa­mom en­te­ri­je­ru.

To­kom da­na ula­zi ve­li­ka ko­li­či­na dnev­nog sve­tla, a pri­li­kom pro­jek­to­va­nja ve­štač­ke ra­sve­te po­seb­na pa­žnja je po­sve­će­na at­mos­fe­ri po­je­di­nih zo­na, a sa­mim tim i ce­lo­kup­nom uti­sku kom­plet­nog en­te­ri­je­ra. In­tim­ni­je pro­sto­ri­je su za­tvo­re­ne i fi­zič­ki mar­gi­na­li­zo­va­ne, i ta­ko­đe sve­de­ne i pre sve­ga funk­ci­o­nal­ne.

Di­zajn mo­ra da bu­de pri­la­go­đen na­či­nu na ko­ji lju­di ži­ve, ni­ka­ko su­prot­no. Ma­li de­ta­lji či­ne ve­li­ku raz­li­ku u to­me ka­ko se do­ži­vlja­va pro­stor i la­ko­ća sa ko­jom se on ko­ri­sti. Ku­mu­la­tiv­ni efek­ti ovih de­ta­lja mo­gu bi­ti zna­čaj­ni. Oni ni­su strikt­no neo­p­hod­ni ci­lju pro­je­ka­ta, ali po­bolj­ša­va­ju ljud­sko is­ku­stvo u pro­sto­ru. Obič­no se ot­kri­va­ju po­ste­pe­no, vre­me­nom, kroz ko­ri­šće­nje pro­sto­ra ko­je je u pa­žlji­vo di­zaj­ni­ra­nom objek­tu iz­ne­na­đu­ju­će la­ko i in­tu­i­tiv­no.

Kom­po­zi­ci­ja ce­log pro­sto­ra mo­ra bi­ti sklad­no na­pra­vlje­na, a or­ga­ni­za­ci­ja prak­tič­na. Ose­ćaj je­din­stva i ce­lo­vi­to­sti je im­pe­ra­tiv i ma­ni­fe­stu­je se kroz kon­stant­no ja­ča­nje cen­tral­nog kon­cep­ta to­kom pro­ce­sa di­zaj­ni­ra­nja. Ose­ćaj har­mo­ni­je do­la­zi iz in­ter­ak­ci­je kom­po­ne­na­ta di­zaj­na i na­či­na na ko­ji do­pu­nju­ju jad­na dru­gu i ko­or­di­ni­ra­ju za­jed­no. Ba­lans je je­dan od uni­ver­zal­nih prin­ci­pa di­zaj­na, a če­sto se od­no­si na us­po­sta­vlja­nje do­brog od­no­sa iz­me­đu od­go­va­ra­ju­će ko­li­či­ne raz­li­či­tih ele­me­na­ta.

Sva­ki ko­mad na­me­šta­ja di­zaj­ni­ran je da pru­ža uti­sak to­pli­ne do­ma, a cilj pro­jek­ta­na­ta bio je da stvo­re pro­stor u ko­jem pred­me­ti iz raz­li­či­tih epo­ha i kul­tu­ra, je­dan uz dru­gi, oda­ju im­pre­si­van uti­sak. Ono što ka­rak­te­ri­še pro­jek­te je­ste kom­bi­no­va­nje na­iz­gled ne­po­ve­za­nih pred­me­ta, po­put po­ve­zi­va­nja ru­stič­ne tr­pe­za­ri­je sa mo­der­nom ku­hi­njom u jed­nu je­din­stve­nu ce­li­nu sa sa­vre­me­nim šar­mom. Pa­le­ta bo­ja, kao i u go­to­vo sva­kom pro­sto­ru ura­đe­nom u po­ma­lo ru­stič­nom sti­lu, pro­iz­la­zi iz pri­rod­nih iz­vo­ra i ma­te­ri­ja­la kao što su ko­ža, pa­muk, lan, dr­vo, ka­men i sl., ko­ji stva­ra­ju umi­ru­ju­ću at­mos­fe­ru.

Nit ko­ja se pro­vla­či kroz oba en­te­ri­je­ra je­ste jed­no­stav­nost ob­li­ka, či­ste li­ni­je, sve­tle bo­je, obi­lje pri­rod­nog sve­tla, pro­zrač­nost i flek­si­bil­nost, kao i od­lič­no ukla­pa­nje uni­kat­nih ko­ma­da u mi­ni­ma­li­stič­ku še­mu. Ta kom­bi­na­ci­ja no­vih i uz­bu­dlji­vih di­zaj­ner­skih re­še­nja sa re­di­zaj­ni­ra­nim sta­rim ko­ma­di­ma na­me­šta­ja či­ni ove pro­sto­re spe­ci­fič­nim.

Na­me­štaj je rav­nih li­ni­ja, te kraj­nje jed­no­sta­van, a pa­žnja je usme­re­na vi­še pre­ma funk­ci­ji ne­go pre­ma de­ko­ra­ci­ji. Zi­do­vi i pla­fo­ni su uglav­nom obo­je­ni u be­lo ili ze­mlja­ne to­no­ve, či­me se pro­stor vi­zu­el­no pro­ši­ru­je i odi­še sve­ži­nom. Osnov­ni cilj di­zaj­ne­ra bio je da za­dr­ži u pro­sto­ru što vi­še pri­rod­ne sve­tlo­sti, a ve­štač­ko osve­tlje­nje je jed­no­stav­no, mo­der­no i mi­ni­ma­li­stič­ko. Po­je­di­nim de­ta­lji­ma je na­gla­šen i ru­stič­ni pri­stup ure­đe­nju en­te­ri­je­ra.

Har­mo­nič­nost je po­stig­nu­ta za­hva­lju­ju­ći uspe­šnoj sa­rad­nji ar­hi­tek­ton­skog stu­di­ja Synthe­sis Qu­a­tro i ra­di­o­ni­ce Li­la De­sign. Sva­ki ko­mad u ra­di­o­ni­ci je iz­ra­đen ruč­no i od pa­žlji­vo iza­bra­nog dr­ve­ta i, iako je ra­đen teh­ni­ka­ma sta­rih maj­sto­ra, no­si funk­ci­o­nal­nost sa­vre­me­nog na­me­šta­ja. Ovaj ruč­ni rad po­me­nu­tim ko­ma­di­ma da­je je­din­stve­nost uni­ka­ta.

Autor teksta: An­drea So­le­ša, di­zaj­ner en­te­ri­je­ra