Drveni podovi obiluju u modernom građevinarstvu: od stanova i kuća do radnih mesta. Nekada to nije bilo tako. Popularnost upotrebe drveta za izradu podnih obloga tradicionalno je povezana sa srednjim vekom, ali postoje dokazi o korišćenju drvenih podova koji sežu sve do Hetita (pre 6.500 godina).
Sadržaj:
- Podne obloge su tradicionalno izrađene od drveta, široko cenjene, s velikim izborom kvaliteta;
- Tokom devedesetih godina drveni podovi doveli su u opasnost nekoliko vrsta šuma, posebno u tropskim područjima;
- Korišćenje drveta za izradu podnih obloga je održiv izbor ako se odgovorno nabavlja i upravlja;
- Evropska unija je definisala minimalne ekološke kriterijume za podne obloge s Ecolabel oznakom i za ZJN (opšta pravila o nabavkama);
- Referenca na zelenu javnu nabavku u Srbiji;
- Drveni podovi sa FSC sertifikatom mogu ponuditi održive proizvode sa društveno-ekološkim vrednostima.
Dokumentovana istorija drvenih podova datira iz 17. veka. Drvo je počelo sve češće služiti kao podna obloga, često kao neobrađene daske koje se podupiru drvenim gredama iznad zemlje ili kamena, dok je do izražaja u stilu i eleganciji došlo tokom baroknog razdoblja.
Prvi podovi bili su široke, debele daske izrezane iz obilnih starih šuma. Zbog starosti stabala i njihovog velikog -preseka, poželjni srčani deo drveta imao je vrlo gustu teksturu, što je činilo drvo tvrđim i otpornijim od relativno nezrelog drveta istih vrsta koje se danas koristi. Iz tehničkog aspekta, mnogo godina ljudi su morali zabijati eksere ili lepiti drvene podove na temelj, dok se danas većina rešenja za podne obloge temelji na mehaničkim spojevima bez lepka, što omogućava brže polaganje.
Inovacije su takođe uvele veći izbor kvaliteta drveta, tehnike sečenja i kombinaciju različito orijentisanih slojeva drveta kako bi se pod prilagodio deformacijama drveta uzrokovanim promenama vlage; a vrste drveta su sve više birane prema njihovoj sposobnosti za najbolju kombinaciju čvrstoće, težine i otpornosti na hodanje. Nažalost, istraživanje inovacija nije uvek podržavano istraživanjem o održivosti sredine, posebno u vezi s odabirom vrsta drveća: u 19. veku preferiranje nekoliko komercijalno uspešnih vrsta (umerene vrste poput hrasta ili oraha i tropske vrste poput mahagonija, tikovine, afromozije, meranti, ramina itd.) dovelo je neke od njih (i njihova prirodna staništa u šumama) u opasnost.
Krajem prošlog veka, drvene podne obloge postale su jedan od simbola pretnje svetskim prirodnim šumama i podstakle usvajanje zaštitnih mera od različitih javnih institucija na sveskom nivou i od privatnih okolnih i industrijskih organizacija. Kao što često biva s društveno-ekološkim pitanjima, nevladine organizacije (NVO) i korporativni sektor su brže razvili rešenja od javnog sektora:
- Sa ekološke strane, organizacije poput Greenpeace-a i WWF-a izradile su specifične vodiče za kupovinu kako bi upozorile potrošače na rizike od deforestacije i degradacije šuma povezane s određenim vrstama drva, te su predložile bojkot najugroženijih vrsta i predložile održivija rešenja (npr. davanje prednosti umerenim vrstama umesto tropskih ili traženje proizvoda s FSC sertifikatom).
- Iz korporativnog sektora kompanije su počele usvajati mere održivosti proizvoda poput sertifikata od strane nezavisnih tela i samodeklaracija (tvrdnja da ne koriste drvo koje šteti šumama), ili su se odlučile za snažnije sertifikate trećih strana poput FSC-a. Neki su takođe odlučili kombinovati više sertifikata kako bi mogli zadovoljiti različita tržišta i odgovoriti na različite zahteve potrošača (npr. kombinacija Nordic Swam Ecolabel-a s FSC oznakom u Kahrs proizvodima). Neki drugi su se odlučili za tehnička rešenja, smanjujući prisutnost tvrdog (tropskog) drveta na minimum (obično samo nekoliko milimetara gornjeg sloja) i koristeći manje ugrožene vrste mekog drveta za glavnu potporu; drugi su se specijalizovali za razvoj i proizvodnju podova od bambusa, postižući iste tehničke performanse kao tvrdo drvo i promovišući brži rast i sposobnost obnavljanja takvih vrsta kao ekološku prednost.
S institucionalne strane, možemo identifikovati tri glavne inicijative na globalnom ili regionalnom nivou koje su usvojile vlade kako bi smanjile uticaj industrije podnih obloga na šume:
Od kraja devedesetih godina, određene vrste drveta su navedene u Prilozima Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) prema njihovom riziku od ugroženosti i definisane su različite mere za smanjenje njihove trgovine. Jedan primer je uvrštavanje afričke vrste drveta Afrormosia (Pericopsis elata) u Prilog II CITES-a na 8. konferenciji stranaka (COP8) u Kyotu, Japan, 1992. godine, a sledili su neki drugi tropski tvrdokrilni drveni rodovi kao što su mahagoni i tikovina. Danas se popisi CITES-a redovno ažuriraju prema rezultatima praćenja koje sprovode vlade, o nivoima rizika za pojedine vrste, ponekad dopuštajući određenu kvotu seče i trgovine izdavanjem sertifikata za trgovinu s drvenim trupcima. Drvo sa CITES sertifikatom se može staviti na tržište Evropske unije (i druga regionalna tržišta) bez primene dužne pažnje (engl. due dilligence) prema Uredbi EU-a o drvetu (EUTR).
Od početka ovog veka, Evropska unija (ali i druge nacionalne ili federalne vlade širom sveta) razvija (dobrovoljne) ekološke kriterijume za praksu održive javne nabavke (poznato kao zelena javna nabavka), a održivo poreklo drveta za podne obloge uključeno je u kriterijume za održivije građevine i građevinarstvo (uključujući spoljne strukture).
Dokaz za usklađenost sa tim zahtevima je korišćenje drveta iz sertifikovanih šuma (FSC ili ekvivalente šeme). Nedavno su pojedine vlade (poput italijanske, japanske, britanske i druge) usvojile takve kriterijume kao obavezne za javne zgrade, zahtevajući sertifikat celog lanca nabavke (lanac sledivosti i – COC) za pojedini pod, od šume do konačne instalacije.
S druge strane, na zapadnom Balkanu manje su česte politike i strategije koje se bave strateškom upotrebom javnih rashoda kako bi podržale zelenu nabavku, osim Srbije i Crne Gore (OECD, 2019), iako je nedavna studija (Jovanović P., 2022) pokazala da je čak i u Srbiji zelena javna nabavka još uvek daleko od efikasne primene.
Uz ekološke kriterijume ZJN-a definisane od strane Evropske unije i implementirane od strane EU članica, 2017. godine Evropska komisija uspostavila je kriterijume za EU eko-oznaku za podne obloge od drveta, plute i bambusa, koji su kasnije potvrđeni i ažurirani 2022. godine. U kriterijumu 2. navodi se:
„Svi materijali od drveta, bazirani na drvetu, pluta, bazirani na pluti, bambusa i bazirani na bambusu ne smeju poticati od genetski modifikovanih organizama (GMO) i moraju biti pokriveni lancem sertifikata o poreklu izdatih od strane nezavisnih sertifikacionih tela poput Forest Stewardship Council (FSC), Programme for the Endorsement of Forest Certification (PEFC) ili ekvivalentnih. Sva izvorna drva, pluta i bambus moraju biti pokriveni važećim sertifikatima o održivom upravljanju šumama izdatim od strane nezavisnog sertifikacionog tela poput FSC, PEFC ili ekvivalentnih.
U slučaju kada sertifikaciona šema dopušta mešanje ne-sertifikovanog materijala s sertifikovanim i/ili recikliranim materijalom u proizvodu ili proizvodnoj liniji, najmanje 70 % drveta, plute i/ili bambusa moraju biti održivo sertifikovani izvorni materijali i/ili reciklirani materijal. Ne-sertifikovani materijal mora biti obuhvaćen verifikacionim sastavom koji osigurava da je zakonito nabavljen i zadovoljava sve druge zahteve sertifikacione šeme u vezi s ne-sertifikovanim materijalom. Tela za izdavanje sertifikata o upravljanju šumama i/ili lancu moraju biti akreditovana ili priznata od strane te sertifikacione šeme.“
Očigledno je da FSC sertifikacija podnih obloga predstavlja vrlo prikladan alat za ispunjavanje zahteva održivosti korporativnog sektora, očekivanja javnosti i privatnih potrošača te zahteve drugih „zelenih oznaka“ poput EU eko-oznake. Tokom prvih dvadeset godina 2000-ih godina, ova činjenica se odrazila u povećanju broja FSC sertifikata lanca sledivosti (FSC CoC) izdatih u mnogim različitim zemljama (s tek manjim usporavanjem u poslednjim godinama zbog pandemije). Takav trend zabeležen je i u četiri države Adria-Balkan regije (Srbija, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Hrvatska). U grafikonima prikazan je broj nosioca FSC CoC sertifikata koji uključuju drvene podne obloge unutar područja primene svog sertifikata.
Širenje sertifikacije lanca i rastuća potražnja za sertifikovanim podnim oblogama podržali su i sertifikaciju pripadajućih šumskih područja (sertifikacija upravljanja šumama – FM), gde su dostupne prikladne tvrde vrste drveta, koje se ne moraju nužno podudarati s zemljama u kojima se nalaze sertifikovani prerađivači drveta i proizvođači podnih obloga: naime, broj FSC FM sertifikovanih hektara povećao se u borealnim šumama (odakle se dobija brezino drvo), umerenim šumama (gde je prisutan hrast) i tropskim šumama (gde se nalaze otpornije i vrednije vrste drva).
S obzirom na to da preferencija za sertifikovanim drvetom nije smanjila pritisak industrije na većinu komercijalnih vrsta drveća, FSC je takođe radio na pružanju tržištu alternativnih sertifikovanih opcija putem tehničkog opisa i promocije takozvanih manje poznatih vrsta drva (LKTS) s ciljem podsticanja tržišta za alternativne vrste drveta koje zadrže iste tehničke karakteristike kao i one najpopularnije. Evo opisa jedne stvarne primene u nastavku.
Drveni pod od bilinga u Koncertnoj dvorani DR
DR Koncerthuset / Koncertna dvorana DR (prethodno poznata kao Kopenhagenska koncertna dvorana), koju je dizajnirao Jean Nouvel, deo je novog DR Byen (DR Grad) u kojem se nalazi Danska radiotelevizija, DR. Koncertna dvorana i DR Grad smešteni su na severnom delu Ørestada – ambicioznom razvojnom području u Kopenhagenu, Danska.
Koncertni kompleks sastoji se od četiri dvorane, a glavna dvorana može da primi 1.800 ljudi. To je dom Danskog nacionalnog simfonijskog orkestra. Sa ukupnom površinom od 25.000 m2, koncertna dvorana koju je dizajnirao Jean Nouvel uključuje dvoranu za koncerte sa 1800 mesta za sedenje i tri tonska studija s promenljivom akustikom. Izgradnja je započela u februaru 2003. godine i završena je u januaru 2009. godine. Kraljica Danske svečano je otvorila dvoranu 17.1.2009. godine.
Jean Nouvel je insistirao na upotrebi zapadnoafričke vrste drveta, bilinga, kao podne obloge. Nijedna druga vrsta drveta nije mogla nadmašiti tamnosmeđi sjaj ostalih drvenih elemenata dvorane. Pod od bilinga prostire se na 3.600 m2 i isporučen je od strane kompanije Hørning Parket A/S.
Pre svečanog otvaranja nove Koncertne dvorane DR, kompanija Hørning Parket A/S je izjavila: „Izbor materijala za pod bio je dug i uzbudljiv proces, i vrlo smo srećni što smo deo ove nove koncertne dvorane. Naravno, uloženi su ogromni napori – kako u pogledu boje drva, tako i u poreklu sirovine, s naglaskom na sertifikaciju i optimalno korišćenje drva.“
Za kraj, drveni podovi su vremenski neizbežni građevinski i nameštajni elementi, s visokim stepenom tehničkih rešenja i važan pokretač mnogih lanaca vrednosti vezanih uz šume delom sveta. No, istovremeno, predstavljali su (i negde još uvek predstavljaju) pretnju za očuvanje određenih vrsta drveća i njihovih staništa.
Zahvaljujući sprovođenju FSC načela i kriterijuma na nivou pravilnog upravljanja šumama, moguće je povezati odgovornost potrošača sa ciljevima društveno-ekološke održivosti vlasnika/upravitelja šuma, omogućujući drvenim podovima da postanu pravo „tlo“ na kojem se ostvaruju zelena očekivanja svih učesnika u lancu!
Autor teksta: Diego Florian, FSC Global Development GmbH
