Definicija objekata specijalne namene često može imati više od jedne formulacije, zavisno od toga koji aspekt jedne arhitektonsko-građevinske celine posmatramo. To znači da se njegova specifičnost može ogledati u složenosti same konstrukcije, nekonvencionalnosti materijala kojima su obloženi zidovi, nesvakidašnjem rasporedu prostorija ili recimo specijalnim zahtevima kada je u pitanju odabir poda koji će tom objektu najbolje odgovarati. Ako se uzme u obzir da objekti specijalne namene predstavljaju spoj proizvodnih ili korisničkih i administrativnih segmenata, slika se u nekoliko usložnjava.
Za proizvodne jedinice će biti potrebno neko od rešenja iz grupe industrijskih podova velike postojanosti i još veće izdržljivosti na mnoge hemijske proizvode, za korisničke (kao što su železnički i aerodromski terminali) pod koji će biti pre svega otporan na svakodnevnu upotrebu i mehanička oštećenja, a za administrativni prostor (odnosno upravne zgrade sa kancelarijama) takva podna obloga koja će istovremeno biti i praktična i odraz uspešnosti konkretne kompanije ili fabrike po svojoj spoljašnjosti. Problematiku odabira poda za objekte koji uključuju komponentu nestandardnog vremenom je zaokružilo povećanje potreba za brojnim električnim, telekomunikacionim i drugim instalacijama i istovremeno smanjenje mesta za njihovo adekvatno raspoređivanje u prostoru. Uveliko živimo u informatičkom dobu, koje je sa sobom donelo pojavu mnogih novih profesija direktno vezanih za upotrebu računara i priključenje na internet, a rad u oblastima poput medicine danas se ne može zamisliti bez digitalnih aparata kao azbuke savremene dijagnostike. Sažeto u dve reči – mnogo kablova.
Ovaj problem na najbolji način rešavaju dupli podovi. Dupli pod predstavlja podni sistem koji se sastoji iz aluminijumske ili čelične konstrukcije na koju se postavljaju paneli od iverice, cementa, gipsa ili metala, zatim dekorativni sloj u vidu neke od standardnih podnih obloga, a sve instalacije se postavljaju ispod panela. Osnovni deo konstrukcije, pored segmentiranog rama u koji se smeštaju paneli, čine i distanceri – metalni nosači na uglovima svakog segmenta koji ustvari odižu sloj sa panelima od cementne ili zemljane podloge (kod instalacije na otvorenom) na koju se pod postavlja.
Uloga panela u sistemu duplog poda je zapravo dvostruka, jer istovremeno čine glavnu noseću površinu poda na koju naleže dekorativni sloj i štite najčešće vrlo glomazan sistem kablova, koji je na ovaj način uklonjen s puta zaposlenima, a opet lako dostupan za popravke. Vrsta duplog poda koji će biti postavljen u određenoj prostoriji ili objektu zavisiće, svakako, od zahteva investitora, ali u slučaju da se radi o nekom ko nije upućen u tehnički aspekt ugradnje duplog poda (što i jeste razlog njegovog nastanka), onda je izvođač radova taj koji bi trebalo da da određene smernice.
Kao što je već predočeno, postoji nekoliko tipova panela koji se razlikuju po vrsti materijala, veličini (standardne dimenzije su 600x600mm i 1200x600mm), nosivosti i načinu instaliranja. Najzahvalniji za upotrebu su, pokazalo se, paneli od iverice i gipsa, a idealno bi bilo da usto budu kapsulirani. Kapsulirani paneli imaju čelični omotač koji ih štiti od lomljenja, a iverica, gips ili bilo koji drugi materijal predstavlja jezgro, koje bi trebalo da bude debljine između 23mm i 38mm. Generalno su u primeni dva načina postavljanja – SISTEM POLOŽENIH i SISTEM ŠRAFLJENIH PANELA.
Radi stabilnosti instalacije poželjniji je ovaj drugi jer se šrafljenjem ploče fiksiraju za disk na glavi distancera, što obezbeđuje veću nosivost i bolje horizontalno učvršćivanje podloge, a istovremeno smanjuje ukupnu težinu poda. Paneli su grupisani u šest klasa nosivosti, gde klasa i podrazumeva nosivost >400kg/panelu, a klasa VI >1200kg/ panelu. To znači da su oni sami već dovoljno izdržljivi za bilo koji standardni prostor sa obimnom instalacionom mrežom, kao što su kompjuterski centri i serverske sobe, kancelarije, operacione sale, laboratorije, banke ili železnička operativa. No, nekad se dešava da priroda i namena podnog sistema zahtevaju postavljanje dodatnih nosača. Ako je pod instaliran na visini do 600mm dovoljno je postaviti lake nosače, pijedestale, koji doprinose boljoj horizontalnoj krutosti, ali ako je razmak između dva distancera veći od 600mm (kod sistema rađenih sa panelima 1200x600mm) biće potrebni i lateralni nosači, stringeri.
Najbolji primer sistema za koji su potrebni dodatni nosači predstavljaju koncertne bine na otvorenom. Osim što uključuju nebrojeno mnogo kablova za ozvučenje i rasvetu, ovo su sistemi kod kojih naročito treba voditi računa o tome da delovi konstrukcije budu dobro iznivelisani i dobro spojeni, zbog faktora rizika koji sa sobom nose, u vidu broja aktera koji učestvuju u organizaciji velikih koncerata i festivala (kao što je, na primer, „Exit“). Tu su pevači, instrumentalisti, vrlo često igračke grupe, pirotehničari, te različiti performans izvođači i promoteri. Svi oni u startu već svojom masom vrše pritisak na pod, da ne govorimo o koreografijama koje izvode na bini, a koje izazivaju pojačano vibriranje poda.
Duple podove je moguće postaviti bilo u kom prostoru i bilo na kojoj podlozi, bez obzira da li je to cementni estrih, zemlja ili nešto treće. Podesivi su prema uslovima mesta postavljanja, i samim načinom instalacije na licu mesta se koriguju sve terenske razlike u visini i neravnine. Kada je reč o standardnim, duplim podovima u enterijeru, jedino treba naglasiti da, kako se svaki materijal za oblaganje poda prilagođava klimatskim uslovima na mestu skladištenja, paneli u transportu i kasnije sve dok ne dođe vreme za upotrebu, moraju biti dobro zaštićeni od vlage.
Osim toga, pre isporuke u samom objektu se moraju završiti svi „mokri“ građevinski radovi, ugraditi stolarija i izvršiti kompresorska provera cevi, a kod postavljanja iznad zemlje ili na običnu betonsku ploču obavezno se mora odraditi hidroizolacija, naročito ako je za dekorativni sloj izabrana keramika ili neka druga paronepropusna obloga poput kaučuka jer će se u suprotnom paneli oštetiti od vlage (pogotovo iverica koja se od vode naduje i razlista). Dupli pod u određenim strateškim tačkama ima i takozvane revizione otvore – pristupna mesta veličine panela preko kojih se mogu pregledati instalacije i izvršiti popravke, a na elektroinstalacionim čvorištima električne kutije, čiji se raspored predviđa prilikom postavljanja panela.
Kada je reč o samom dekorativnom sloju, slobodno možemo reći da za dupli pod apsolutno nema ograničenja u izboru. Na njegovu konstrukciju može se postaviti parket, mermer, granit, keramika, tvrdo presovani laminat, linoleum, vinil, tekstilne ploče, pa i kaučuk ili sintetička guma. Jedino je važno uskladiti izbor završnog sloja sa naročitim zahtevima koje pod treba da ispuni, jer se za pojedine prostorije, kao što su operacione sale i serverske sobe, mora odabrati antistatička i elektroprovodljiva obloga. Zbog primene u ovakvim objektima i njihove konfiguracije, dupli podovi su još poznati pod nazivom „izdignuti podovi“ i „kompjuterski podovi“. Potrebno je angažovati uigran i iskusan tim koji će ih u konsultaciji sa električarima instalirati na pravi način, što možda nije lako naći, ali samo ako se ispoštuju svi koraci od ideje do finalnog proizvoda, taj će finalni proizvod valjano vršiti svoju funkciju.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
