Drvo je materijal izuzetno izražene dekorativne vrednosti koji u svojstvu oplate za podove i zidove vrlo rado koristimo kad god nam se ukaže prilika. Ukrasno drvo ima mnoge pojavne oblike, od kojih svaki karakteriše specifična lepota i univerzalna uklopivost u gotovo sve vizuelne koncepte, bilo u kojoj epohi. U neku ruku može se reći da ih danas ima više nego što je to bio slučaj ranije ako se uzmu u obzir dostupne boje, nijanse ulja i lakova ili efekti, ali s druge strane, posmatrajući građevine iz nekih prošlih vremena može se uvideti da su se zapravo tada samo primenjivale druge metode obrade drveta jer su bili popularni drugačiji stilovi.
Među oplatama nasleđenim iz davnina, kojim je danas samo data moderna forma jeste drveni deking, koji ne bi bilo pogrešno proglasiti jednom od najtraženijih spoljnih podnih obloga u poslednjih par godina.
DEKING je obloga koja vodi poreklo od brodske palube (eng. deck – paluba), gde je bila zastupljena kao pod od dugačkih drvenih dasaka. Zanimljivo je da je njen originalni izgled odgovarao onome što nam je danas poznato kao brodski pod, samo onaj starinski od grubo tesanih dasaka primorskog bora ili neke druge vrste zimzelenog drveta, zavisno od toga koji četinari su uspevali u podneblju gde su plovila konstruisana i građena.
Ta forma, međutim, ostavljena je seljačkom podu, a savremeni deking osmišljen je kao daščana obloga nešto elegantnijih linija. Čine ga elementi glatke površine slični gotovom parketu, alternativno daske reljefaste površine sa manje ili više izraženim prirodnim šarama drveta, varijabilnih dimenzija, gde su često zastupljeni formati 1300x180x29mm; 1400x250x29mm i 2900x130x18mm.
Za svaki objekat koji uključuje spoljni okolni prostor, bilo da je stambeni ili ugostiteljski, deo uređenja svakako se odnosi na popločavanje terasa, bašti i prilaznih staza. Obloge na koje smo navikli da se standardno koriste za ove svrhe zbog cene, praktičnosti, bogate ponude i njihove multifunkcionalnosti, bez sumnje su behaton i keramičke pločice. Ne prenebregavajući njihovu upotrebno-estetsku vrednost, za razliku od betona i keramike koji spadaju u hladne, drvo je materijal koji nudi sasvim drugačiju estetiku i eksterijeru daje topao prizvuk.
Osnovni smisao spoljašnjih podnih obloga jeste da “učestvuju” u kreiranju atraktivnog i istovremeno komfornog okruženja kao elementa koji u sadejstvu sa fasadom treba da kompletira izgled celine objekta, a odabir toplog ili hladnog materijala je odluka koja utiče na usmeravanje opšte slike u određenom vizuelnom pravcu.
Drveni deking je pod koji karakteriše prirodna mekoća i udobnost korišćenja koja se postiže sa retko kojom oblogom. Po sastavu spada u visokootporne spoljne podove srednje zahtevne po pitanju nege, a kako se izrađuje od velikog broja vrsta četinara (bora, zimzelenog jasena, čak mnogih egzotičnih poput sibirskog ariša i brazilske tikovine), otvara puno mogućnosti za kombinovanje.
Osim od punog drveta, deking se takođe pravi od WPC-a, polusintetičkog kompozita koji izgledom oponaša drvo, a u čiji sastav ulazi 40%-60% drvne mase od reciklirane sirovine, polimer i 10% odgovarajućih aditiva.
WPC deking je obloga osmišljena kako bi se otklonili neki nedostaci drvenog, u prvom redu činjenica da drvo truli kao posledica dejstva vremenskih uslova, naročito kiše i snega.
Ipak, možda je baš deking pravi primer na kome se može uvideti da, kada su u pitanju građevinski materijali, fasadne i dekorativne podne obloge, nema opcije kojoj se ne da uputiti nijedna zamerka. Naime, dvoumljenje oko toga da li izabrati 100% prirodni ili sintetički deking javilo se otkada postoji ovaj drugi i, kao kod stolarije, teško da će skoro biti razrešeno.
Na strani drveta je prirodna lepota i pomalo rustični izgled, a prednost WPC-a (koji taj izgled dosta verno imitira) je što uspešnije odoleva atmosferskoj vodi i lakši je za održavanje. No, konstatacija da je WPC deking sve ono što drveni nije, te da je zbog lakše ugradnje i gotovo nikakvog dimenzionog odstupanja idealan, ipak nije sasvim tačna.
Istina je da drvo mora da se obnavlja i farba svake godine, ali WPC nije otporan na sunčeve zrake, pa ukoliko nema UV zaštitu, a površina pod dekingom se nalazi na sunčanoj strani, obloga će vremenom u velikoj meri izgubiti prvobitnu boju.
Najveća manjkavost drvenog dekinga, problem odvođenja površinske vode poreklom od padavina koja nagriza habajući sloj i izaziva truljenje, uspešno je otklonjena polaganjem na konstrukciju u formi čeličnog skeleta, u sklopu drenažnog sistema sa mrežom oluka i udubljenja koja zadržava kišu, topi sneg i stvara suvi prostor ispod same obloge.
ZBOG EFEKTA brodske palube i uopšteno duha primorja koji unosi u prostor, deking je odlično rešenje široke primene koje može da krasi terasu, područje oko bazena, privatni vrt ili baštu kafića.
Među razlozima zašto volimo drvene podove je i taj što bez obzira na vrhunski kvalitet obrade, od prirode, kao i čovek, nikada nisu dati apsolutno savršeni, bez ijedne jedine mane. To je pokoji vidljivi čvor, boja koja nije svuda do kraja idealno homogena, ili sitne razlike u veličini između dasaka, koje nas uvek iznova podsećaju da različito može biti izuzetno lepo ako mu se dopusti da ostane to što jeste.
Osnovno “stanište” drvenog dekinga su jahte i druga plovila, ali i okolina bazena gde zbog prisustva vode najviše dolazi do izražaja, a najpraktičniji izbor je onaj sa rebrastim daskama jer se najmanje kliza.
KARAKTERISTIKA KUĆA NA MORU je materijalno prilagođavanje podneblju odnosno visokim temperaturama veći deo godine, ali i starinska gradnja koja kao da propagira neravne zidove i sirovo rustične fugne.
U taj stil jako dobro se uklapa terasa sa deking podom kao na pramcu broda ili trem sa drvenom pergolom koji prosto “zove” da se na njemu sedi i posmatra zalazak sunca, a njegovi ljubitelji deo te atmosfere preneli su i na ugostiteljske objekte.
Bašta kafića ili restorana obložena drvenim dekingom dobro se slaže sa niskim drvećem poput tuje ili pojedinim žbunastim ukrasnim biljkama, a ta kombinacija stvara utisak kao da ste još uvek na odmoru. Sa dekingom su takođe kompatibilni aluminijum i staklo, koji uprkos dijametralno suprotnim senzibilitetima tvore spoj naglašene elegancije.
Na severu i severozapadu Evrope (naročito u skandinavskim zemljama), a ništa manje u planinskim krajevima severne Amerike, u poslednjih desetak godina ponovo je u modi drvo – ima ga mnogo, svuda i u svim mogućim oblicima. Ovaj trend sa više ili manje uspeha preliva se i na ostale delove dva kontinenta, a najveća novina koju nam donosi je drvena obloga za fasadu.
Ovoga puta to nije klasično gradivno drvo u vidu dasaka ili debala, već ukrasna oplata od dekinga. Mada generalno nema strogih pravila, primetno je da je potpuno drvena fasada retkost – mnogo češće dekingom je prekriven jedan njen deo, a ostatak fasade obložen aluminijumskim i/ili staklenim elementima.
KAO I ZA PODOVE, glatki i rebrasti deking su podjednako lepe zidne opcije, uz sugestiju da površina dekorisana rebrastim, dijagonalno postavljenim daskama izgleda vrlo neobično i atraktivno.
Toplina drveta asocira na dom i ušuškanost, pa je zato deking kao obloga za zidove pretežno prisutan kod stambenih objekata, i to mahom privatnih kuća. Njegova univerzalnost primene vidljivija je u svetu spoljnih podova, ali nema sumnje da za prijemčivost njegove lepote nema granica.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
