Kada se radi o popstavljanje novih industrijskih podova, od samog starta se vodi računa o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta čijoj gradnji se pristupa pravi se projekat.
Dakle kada ugrađujete novi pod nemojte štedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda znati sve,od materijala do izvođača. U zavisnosti od ekploatacionih uslova na objektu, odnosno od prisutnog hemijskog, mehaničkog i termičkog opterećenje, specifikuje se i projektuje odgovarajući tip poda, koji po svojim karakteristikama mora da zadovolji sve te parametre. Ove vrste industrijskih podova su obavezne kada postoji bilo koja kombinacija hemijskih i termičkih uticaja.
U upotrebi su najčešće podovi na bazi epoksidne i poliuretanske smole, mada se prema nekim specifičnim ekstremnim uslovima i zahtevim primenjuju i specijalni podovi sa posebnim dodacima ili na drugoj bazi.
Epoksidni podovi imaju veliku čvrstoću na pritisak i otpornost na habanje. Hemijski su otporniji više na baze a manje na kiseline, nisu termoplastični, međutim kada su izloženi UV zračenju menjaju boju a izdržavaju temperature od -40 ⁰C do +80⁰ C.
Poliuretanski podovi za razliku od epoksidnih podova su manje čvrsti više su elastični i fleksibilni,otporniji su na kiseline a manje na bazne medije, imaju kraće vreme ugradnje, UV su otporni a znatno su otporniji na temperaturne šokove u temperaturnom intervalu od -40 ⁰C do +120⁰C.
Tehnologija izrade
Jedan od važnih uslova nakon odabira odgovarajućeg tipa poda jeste izrada i priprema kvalitetne betonske podloge, a što je uslov za pravilno apliciranje, kvalitet i trajnost buduće podne obloge.
Betonska podloga mora da odleži 28 dana sa završenim procesom hidratizacije, čvrstoće min MB 30, sa maksimalnim procentom vlage od 4%, ravna, površinski blago perdašena, bez segregacija i isplivavanja cementnog mleka i sa donje strane propisno hidroizolovana (ako se radi o prizemnim prostorijama) a u cilju sprečavanja prodora kapilarne vlage.
Ukoliko se radi o staroj zamašćenoj, zaprljanoj betonskoj podlozi, neophodno je masnoće i prljavštine mehanički ukloniti, odstraniti sve grbine i eventualne labavo vezane delove betona, a neravnine u podlozi popuniti odgovarajućim reparaturnim malterima.
Da bi se dobila što ravnija podloga za finalno izvođenje ovih podova, preporučljivo je i neophodno preko betonske podloge izvesti izravnavajući sloj od samonivelirajuće cementne mase, odgovarajuće debljine, koje pored cementa kao veziva u svom sastavu imaju polimere i specijalne dodatke, koje im omogućuju brzo vezivanje, odnosno brzi prirast čvrstoće kao i samorazlivajuće svojstvo.
Optimalna temperatura prostorija za ugradnju ovih materijala je u rasponu od +15 ⁰C do +25⁰ C. Ispod +10⁰C ne preporučuje se aplikacija materijala na bazi epoksidne i poliuretanske smole.
Kada se radi o popstavljanje novih industrijskih podova, od samog starta se vodi računa o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta čijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugrađujete novi pod nemojte štedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda znati sve,od materijala do izvođača.
Ukoliko repariramo postojeći pod, usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod određenim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kavliteta i kvantiteta. Često puta sama reparacija poda košta više od ugradnje novog poda. Da bi se troškovi sveli na minimum a zaštitio interes investitora i dobio traženi kvalitet važno je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postojećeg poda. Naravno, poželjno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stručnih konsultacija izmeđa projektanta-proizvođača i izvođača pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje.
Nažalost, u zadnjih dvadesetak godina naša država kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomične građevine tako je i sa industrijskim podovima
Epoksidni protivklizni podovi
Izvode se ako je pod konstantno izložen mokrom opterećenju vodom, mašinskim uljem ili drugim agenasima, kao protivklizna površinska varijanta.
Protivklizna površinska struktura se postiže tako što se sveže izvedeni epoksidni samorazlivajući pod pospe kvarcnim peskom odgovarajuće granulacije (utrošak cca. 5,00 kg/m2) i nakon uklanjanja nevezanog kvarcnog peska izvedi se završana impregnacija podnih površina epoksidnom premazom m u odgovarajućoj nijansi prema RAL karti. Debljina ovakvog proivkliznog poda je uglavnom 3-5 mm.
Poliuretanski podovi
Poliuretanski podovi izvode se u debljini od 4 i više, a sastoje se od poliuretanske smole kao veziva, specijalnih punila, cementa i drugih dodataka. Ovako projektovani podovi izdržavaju kontinuirana, ekstremna hemijska i termička opterećenja, kao što su prostorije izložene konstantnim termičkim toplotnim udarima, odnosno temperaturnim šokovima, kombinovanim sa stalnim mokrim hemijskim opterećenjem podova.
Pod je prohodan je za lakša opterećenja već nakon 12 sati, pri temperaturi prostorije od +20⁰ C, a pod potpuno mehaničko, hemijsko i termičko opterećenje pušta se 4 dana od završetka ugradnje.
Poliuretanske podove možemo podeliti na sledeće:
– Samorazlivajuće podove , debljine 2-3mm
– Protivklizne podove , debljine3-4mm
– Podove za ekstremna hemijska i termička opterećenja.
Antistatik podovi se izvode se u prostorijama gde je gde dolazi do stvaranja statičkog elektriciteta a u cilju njegovog kontinuiranog odvođenja, kao što su računski centri, pošte, operacione sale, farbare, lakirnice, proizvodni pogoni i skladišta eksplozivnog i lako zapaljivog materijala itd.
