Delotvorno REŠENJE PROTIV vlage
Iz svakodnevnog govora dobro je poznata izreka: „Voda uvek nađe svoj put“. Na osnovu iskustva ta izreka pokazala se apsolutno tačnom, bilo na otvorenom bilo u zatvorenom prostoru. U građevinskim krugovima voda važi za najvećeg neprijatelja svake stambene i poslovne zgrade u koju može dospeti na dva načina – ciljano i nehotice.
U sanitarne prostorije i prostorije za pripremu hrane i pića voda se dovodi namerno veštačkim putem, instalacijom sistema cevi i priključaka i tu je njeno prisustvo potrebno i normalno. Mimo toga pojava vode u objektu može biti prirodnog porekla, u tom slučaju dolazi od spolja u vidu raznih vrsta padavina koje nalaze svoj put preko krova ili zidova.
Kako na svim drugim mestima osim prethodno pomenutih prostorija nikako ne bi smelo da je ima, ta konstatacija još jednom nam ukazuje na značaj hidroizolacije u procesu izgradnje, jer se onemogućavanjem negativnog delovanja vode boravak u prostoru čini zdravijim i ugodnijim, produžava se vek trajanja građevine, a samim tim i uspeva očuvati njena vrednost.
Ukoliko hidroizolacija nije odrađena valjano, osnovni problem sa kojim će se suočiti vlasnici i korisnici objekta jeste pojava vlage koja se zatim pretvara u buđ, kao posledica prodora vode i razlike u temperaturi između dve sredine. Ravni krov predstavlja deo zgrade koji je ubedljivo najopterećeniji vodom. Za njegovu hidroizolaciju ranije se gotovo isključivo koristio bitumen, preko koga su kao završni sloj uglavnom postavljane betonske ili decenijama vrlo popularne kulir ploče na podlogu od peska, šljunka, tucanika ili keramičkih pločica, a u nekim slučajevima je čak ostavljan samo bitumen.
Međutim, kroz upotrebu je uočeno da je ovaj materijal strukturno osetljiv na prirodne temperaturne cikluse, odnosno da po vrućini dostiže tačku topljenja, a na hladnoći postaje krt. Osim toga, peščana podloga se takođe pokazala nepodobnom jer pogoduje nicanju korovskog bilja koje formira vrlo jaku i razgranatu korensku mrežu, pogubnu za bitumen. Sve je to iziskivalo razvoj nove tehnologije hidroizolacije ravnih krovova i uvođenje novih materijala pomoću kojih će se na efikasan način rešiti ovaj problem i tako je osmišljena metoda postavljanja jednoslojne krovne membrane.
Krovna membrana je tanak jednoslojni materijal baziran na sintetičkoj gumi ili PVC-u, izlivenom na poliestersku mrežicu, koji se proizvodi u rolnama crne ili tamno metalik sive boje. Reč je o spoju otpornom na sve vrste padavina i UV zračenje, koji izuzetno dobro podnosi velike temperaturne oscilacije. Osim toga, otporan je na hemikalije iz kiselih kiša (pretežno sumporna jedinjenja) i ptičijeg izmeta (nitrate), a spada u ekološki i zdravstveno prihvatljive materijale budući da ne sadrži nijedan halogeni niti kancerogeni sastojak.
Funkcioniše nezavisno od vrste postavljene podloge i zahvaljujući tome može se primeniti u svojstvu opterećene membrane, jer je potpuno kompatibilan bilo sa kojim materijalom u upotrebi prilikom izrade ravnog krova, ali i kao izložena membrana, odnosno završnica, jer je stabilan na „rad“ ostalih slojeva. Reč je o rešenju podjednako efikasnom za hidroizolaciju novog ili reparaciju postojećeg krova, na koje se možete osloniti zbog njegovih mehaničkih karakteristika – u prvom redu visoke otpornosti na probijanje i kidanje, a zatim i zbog odgovarajuće fleksibilnosti na niskim temperaturama, UV stabilnosti i dugotrajnosti.
Membrana za ravan krov postavlja se po principu sličnom onom kod homogenog vinil poda, termičkim zavarivanjem spojeva između parčadi materijala prethodno iskrojenih po odgovarajućim dimenzijama i zahvaljujući tome predstavlja potpuno vodonepropusnu hidroizolaciju. Opcija od sintetičke gume novijeg je datuma i u odnosu na onu od PVC-a ima određena bitna poboljšanja.
Njena osnovna sirovina je TPO – termoplastični poliolefin odnosno varijanta polipropilena, a predviđena je u prvom redu za završnu membranu i stoga dizajnirana za optimalnu zaštitu od svih vremenskih uticaja, agresivnih hemikalija i mikroorganizama. Protkana je gušćom poliesterskom mrežom potpuno homogene i trajno stabilne strukture otporne na vetar i ima deblji gornji sloj dobijen u proizvodnom procesu kojim se onemogućava delaminacija tj. raslojavanje. Pored velike dimenzionalne i termodinamičke stabilnosti odlikuje je i visoka rezistentnost na sile zatezanja i tačkastog proboja. Umesto u osnovnoj crnoj izrađuje se u dve boje, tako da sa donje strane ostaje crna, a gornji sloj je obojen u reflektujuće sivo ili belo radi što boljeg odbijanja viška sunčeve energije.
Na ovaj način sprečava se temperaturni šok zgrade i pregrevanje potkrovlja, što će naročito značiti ako se taj prostor namerava koristiti za stanovanje, ali se isto tako dobija krovna obloga koja se zagreva samo nekoliko stepeni više od okolnog vazduha – takozvani „hladan krov“, koji je moguće postavljati tokom cele godine. Kod sanacije već postojećeg ravnog krova jednoslojnom membranom najčešće nije potrebno uklanjanje zatečenih starih slojeva ukoliko je termoizolacija u zadovoljavajućem stanju, što ubrzava i smanjuje troškove radova. Njena izrazito mala masa po metru kvadratnom površine ne vrši gotovo nikakav pritisak na krovnu konstrukciju, dok istovremeno zbog homogenosti termozavarenih spojeva neupitno ostaje na mestu postavljanja bez obzira na intenzitet vremenskih nepogoda.
Hidroizolacija ravnih površina koje trpe specifičnu svakodnevnu eksploataciju je naročiti izazov i uglavnom pripada sferi visokogradnje. Za razliku od ravnih krovova, kod kojih se pokazao neadekvatnim, kada je reč o izvođenju hidroizolacionih radova na putevima ili njihovim pojedinim deonicama bitumen je i dalje u aktivnoj primeni, ali u modifikovanom i unapređenom obliku.
Ovaj proizvod upravo je poznat kao polimer modifikovani bitumen, a može se koristiti za izradu nosećeg ili habajućeg sloja na svim delovima puta za koje standardni bitumen nije zadovoljavajuće rešenje – trakama za sporu vožnju, deonicama pod nagibom, avionskim pistama, naplatnim rampama, mostovima i nadvožnjacima, ali i čitavim saobraćajnicama.
Hidroizolacioni bitumen isporučuje se u vidu polimer bitumenske mase (PBM) ili bitumenskih traka, uz koje kao obavezno vezivo sa betonskom ili čeličnom podlogom ide odgovarajući prajmer, bitulit. PBM se primenjuje u hidroizolacionom sistemu kolovozne ploče kao glavni vodonepropusni sloj, opcionalno u kombinaciji sa trakama kao ravnajući sloj ili u svojstvu fug mase za zatvaranje spojeva između raznorodnih materijala u sklopu konstrukcije mosta kao preventiva za pojavu pukotina, te kao garant njihove vodonepropusnosti (spojeva asfalta i betonskih ivičnjaka, asfalta i dilatacija, asfalta i slivnika).
Polimer modifikovane bitumenske trake su svakako najinovativnije rešenje za hidroizolaciju puteva i mostova. Postavljaju se kao i krovna membrana – varenjem spojeva pomoću plamenika, a igraju ulogu glavnog hidroizolacionog sloja koji štiti kolovoznu ploču. Punu primenu nalaze konkretno kao izolator mostovskih konstrukcija, gde neutralisanjem pogubnog dejstva vode sprečavaju koroziju čelične ploče i betonske armature i degradaciju samog betona. Standardno su širine 1m, i dužine 7,5m ili 10m, a zavisno od toga koja vrsta polimera je korišćena za njihovo dobijanje razlikujemo plastomer i elastomer bitumenske trake.
Sastoje se od uloška poliesterskog filca obostrano obloženog plastomer ili elastomer bitumenskom masom, na koju je sa gornje strane nanet kvarcni pesak ili talk, a sa donje strane polietilenska folija. Plastomer trake poznate su još kao APP bitumen, jer je kod njih izvršena modifikacija ataktičkim polipropilenom, a elastomerske nose oznaku SBS, budući da je njihov modifikator stiren-butadien-stiren guma. Za postizanje optimalnog efekta hidroizolacija mosta treba da bude sprega horizontalne i vertikalne izolacije, odnosno izolacije voznog dela i temelja mosta.
Piše: Jelena Mitrović, doplomirani novinar
