Prisustvo vode u zidovima može da izazove brojne poteškoće u životu objekta, ali i ljudi koji u njemu borave. Posledice su nepovoljno uticanje na termički faktor, mrlje, buđ ili čak otpadanje maltera sa zidova, a u težim slučajevima zidne strukture mogu da pretrpe i oštećenja koja se veoma teško saniraju.
Iako se kod nas na tržištu koristi raznolika terminologija kada je izolacija u pitanju, hidroizolacija u stručnoj terminologiji podrazumeva samo izolaciju podrumskog zida na onom delu koliko je zid u zemlji. Drugim rečima, vertikalnu hidroizolaciju imaju samo zgrade sa podrumom ili suterenom.
Prodor vlage moguć je duž cele vertikale objekta, odnosno duž fasadnog zida i zato se na tržištu nalazi širok dijapazon proizvoda, raznih premaza i vodonepropusnih materijala za fasade. Ipak, oni spadaju u spektar termoizolacionih materijala i zaštita, dok se vertikalna hidroizolacija kao takva izvodi na zidovima u zemlji.
Vlaga u nadzemnim prostorijama u ćoškovima ili hladnim površinama najčešće je uzrokovana kondenzacijom usled loše termičke izolacije, a mogući su prodori i zbog dotrajalosti fasada, fuga i niza drugih faktora koje je ukoliko se problem javi, potrebno temeljno ispitati. Ukoliko nije urađena valjana izolacija temelja, vlaga iz zemlje može da se penje i naviše.
Vertikalna hidroizolacija izvodi se sa spoljašnje strane podrumskog zida. Postavlja se na prethodno izravnatu podlogu i spolja se mora zaštiti od mehaničkih oštećenja. Prilikom postavljanja ove izolacije potrebno je izvršiti širi otkop oko zgrade, obično pod nagibom, tako da je u donjem delu širina prostora oko 40cm.
Možda Vas zanima:
Koliko je važna pravilna hidroizolacija za zelene krovove?
Isomat sistemi za postavljanje pločica
Sistemi za termo i hidroizolaciju: Ključni elementi za održavanje energetske efikasnosti i zaštitu prostora
Da bi se postigla pravilna hidroizolacija objekta, od ključnog je značaja prethodno dobro pripremljena podloga. Ona mora biti nezaleđena, nosiva i čista i može biti od raznih materijala kao što su: opeka, beton, porozni beton, malter, šuplja opeka itd. Važno je otkloniti nečistoće sa podloge, ostatke maltera, viškove betona i sve stare premaze koji otpadaju. Pripremljene površine čiste se vodom pod visokim pritiskom ili uobičajenim mehaničkim postupkom i zatim se sve neravnine izravnaju. Od kvaliteta zidova, tehničkih uslova i ličnog izbora zavisi i dalji izgled postupka. Materijala za izvedbu hidroizlacije na našem tržištu ne manjka, i njena pravilna izvedba jedan je od ključnih faktora za zdrav dalji život objekta.
Nakon nekon vremena korišćenja objekta moguća je pojava vlage u podrumima, bilo kao posledica kapilarnog penjanja kroz temelje ili atmosferskog uticaja kod objekata gde hidroizolacija nije dobro urađena. Kapilarna vlaga je najgori neprijatelj svih starijih objekata kod kojih je hidroizlacija već vremešna ili u startu nije ni postojala.
Vlažna površina zida sa koje voda isparava zove se zona isparavanja i u tom procesu vodeni rastvor postaje sve gušći. Dalje se vodeni rastvor deponuje u porama površinskog sloja maltera. Površinski sloj maltera se samo prividno suši, dok u porama površinskog sloja gustina vodenog rastvora dostiže maksimum. Formiraju se mikrokristali soli koji svojim rastom i bubrenjem razaraju materijal od koga je objekat izgrađen i ugrožavaju ga. Sanacija ovog problema je moguća i postoje razni načini za to, ali je bitno da se pravilno izvede i sanira na duže staze ukoliko je moguće.
Uobičajeni slučaj naknadne hidroizolacije a ne u postupku gradnje naziva se još i hidroizolacija sa negativne strane. Vrši se sa unutrašnje strane zida, kada je voda iz spoljašnjeg dela našla svoj put u unutrašnjost podruma. Termin se koristi kada se hidroizolacija vrši s strane objekta suprotne onoj koja je izložena samoj vodi. Zahtevnija je i zato je uvek preporučljivo kada je to moguće izvesti tzv. pozitivnu hidroizolaciju – sa strane izložene vodi.
Mesta na kojima dolazi do prodora vode su najčešće spojevi zidova i poda, kao i pukotine. Pri naknadnoj hidroizolaciji prva važna stvar je utvrditi o kakvom prodoru vode se radi i ukoliko je moguće ustanoviti njegov uzrok.
Postoji više načina klasičnih metoda naknadno izvedene hidroizolacija, a njihov uspeh zavisi od mnoštva faktora, metoda, situacija i mišljenja. Vodonepropusni malter jedno je od najčešćih rešenja. Međutim, ukoliko se zona evaporacije pomera i pojavljuju se nove fleke, problem nije rešen a način nije adekvatan. Sanacija se često vrši i raznim penetratima, kao i parodifuznim odnosno paropropusnim malterom, premazima po principu „vodonepropusnih kada“, sečenjem zidova… Čest je i postupak injektiranja, oblaganja zidova i drenaže oko objekta.
U zavisnosti od situacije na licu mesta, načina gradnje samog objekta, primenjenih materijala, temelja, zemljišta, podzemnih voda, ukopanosti i prethodno izvedenih radova, brojni su načini kako je postojeći problem moguće sanirati, a tržište nudi i širok spektar proizvoda. Značajno je ukoliko se javi problem prolaska vode, odnosno vlage da se njegovom rešavanju pristupi na adekvatan način, prikupe sve potrebne informacije i uloži trud u njegovo, ukoliko je moguće, potpuno saniranje.
