Prilikom izgradnje bilo kog objekta odabir tipa poda i podne obloge generalno nikada nije lak. A ako je reč o prostoru koji treba da zadovolji specifične potrebe svojih korisnika, zadatak postaje utoliko teži. Kod prostorija koje su opremljene uređajima sa visokim zahtevima u pogledu kabliranja i instalacija (komunikacioni centri, serverske sobe, savremeni kancelarijski prostori, TV i muzički studiji i sl.) neophodno je obezbediti da celokupna instalacija bude bezbedno smeštena i da joj se može jednostavno pristupiti u slučaju potrebe za intervencijom. Ovakvi zahtevi se rešavaju postavkom tzv. izdignutih ili duplih podova.
Izdignuti podovi zapravo predstavljaju podni sistem koji čini konstrukcija od aluminijuma ili galvanizovanog čelika, na koju se postavljaju paneli od drveta, cementa, gipsa ili metala, i finalni dekorativni sloj, a električne i sve druge instalacije se postavljaju ispod panela, unutar konstrukcije. Izbor obloge za završnu obradu gazeće površine je praktično neograničen i uključuje tekstilne ploče, vinil, parket i tvrdo presovani laminat, mermer i granit, keramiku, linoleum, pa čak i gumu.
Opšte je pravilo da se odabir tipa izdignutog poda uskladi sa potrebama i željama investitora, ali uz poštovanje nekih dodatnih tehničkih zahteva. Preporučljivo je koristiti kapsulirane panele, tj. panele koji imaju čelični omotač, i jezgro od iverice (takozvano chipboard jezgro) ili gipsa, debljine od 23 do 38 mm. Kada je u pitanju njihovo postavljanje, postoje dva osnovna tipa nošenja: položeni sistem i sistem prišrafljenih panela.
Poželjno je primeniti ovaj drugi, jer fiksiranje ploča za stalke šrafljenjem obezbeđuje veću nosivost i bolje horizontalno učvršćivanje podloge, istovremeno smanjujući ukupnu težinu poda. Postoji šest klasa nosivosti, pri čemu klasa I podrazumeva nosivost >400kg/panelu, a klasa VI >1200kg/panelu. Dakle, paneli su već sami po sebi velike izdržljivosti, i kao takvi apsolutno adekvatni za prostorije poput kancelarija ili kompjuterskih centara.
Međutim, ukoliko to nije dovoljno, sistem se može ojačati pomoću različitih nosećih profila. Ako je pod ukupne visine do 600mm dovoljno je koristiti lake nosače, takozvane pijedestale, koji će pre svega doprineti boljoj horizontalnoj krutosti poda. Kada je razmak između dva distancera veći od 600 mm, tada su, osim pijedestala, potrebni i nosači za lateralno ukrućenje – stringeri. Da li će sistemu biti neophodno dodati nosače ili ne, opet, zavisi od toga koliko opterećenje pod mora da podnese.
Primera radi, bine za velike koncerte su sistemi pojačanog rizika jer na njima stoji obimna muzička oprema, rasveta i veliki broj ljudi koji često izvode plesne koreografije koje podrazumevaju trčanje ili skakanje. Sve nabrojano predstavlja faktore koji bi mogli da izazovu popuštanje, ili u krajnjem urušavanje konstrukcije ukoliko nisu dobro urađeni svi statički proračuni i procena opterećenja prilikom projektovanja i kasnije izvedbe radova.
Tradicionalni način postavljanja instalacija u zidove zgrade nekada zna da predstavlja veliki problem. Kod objekata specijalne namene, osim standardnih, električnih i telekomunikacionih instalacija, postoji čitav dodatni sistem kablova koji često može biti vrlo robustan. U slučaju kvara je do spornog mesta teško doći, pa i najmanja intervencija može zadati glavobolju. Sistem duplih podova predstavlja inovativno rešenje u projektovanju i gradnji komercijalno-poslovnih i drugih javnih objekata, lako prilagodljiv svakom tipu gradnje, bilo novogradnji, bilo rekonstrukciji postojećeg objekta.
Izdignuti pod je idealna suva i laka podna konstrukcija. Zahvaljujući njegovoj promenljivoj visini moguće ga je idealno prilagoditi prilikama u prostoriji i izjednačiti razlike u visini i neravnine. Takođe je bez problema moguće polagati cevi i vodove. Panele prilikom prevoza i skladištenja valja zaštititi od vlage, a pošto se pod prilagođava okolnoj klimi, pre isporuke se moraju završiti svih mokri radovi (npr. čišćenje), ugraditi prozori, te proveriti nepropusnost cevi, odnosno izvršiti kompresorska provera.
Kod poda koji se postavlja iznad zemlje ili gole ploče tj. podloga koje nisu stabilno suve, obavezno treba položiti hidroizolaciju. To je naročito važno kod paronepropusnih podnih obloga, poput keramičkih pločica ili obloge od kaučuka. Izdignuti podovi se zbog svoje strukture još nazivaju modularnim, ili kompjuterskim podovima. Prilikom montaže u računarskim centrima ili serverskim sobama nikako ne treba zaboraviti da dekorativna obloga mora da bude antistatička, da bi se sprečilo stvaranje statičkog elektriciteta koji može negativno da utiče na hardverske komponente računarskih sistema u prostoriji, tako što bi doprineo stvaranju pasivnog magnetnog polja, koje bi, iznad svega štetilo monitorima i matičnim pločama.
Autor teksta: Jelena Mitrović
