S obzirom da predstavljaju kategoriju proizvoda sa jasno definisanim poljem primene, o industrijskim podovima vlada uvreženo mišljenje da su obloge koje se najlakše biraju. Logika je da samim tim što nosi predznak industrijskog, bez obzira o kojoj se delatnosti radi, u datom objektu možete postaviti bilo koji pod iz istoimene klase. Praksa, međutim, pokazuje drugačije. Iako nije redak slučaj da jedna obloga bude odgovarajuća za više objekata različitih profila, ne znači da se izbor industrijskog poda može izvršiti nasumice, bez obraćanja pažnje na neke osnovne parametre prostora u kome ga treba instalirati. Najpre, važno je da li se radi o novom ili već postojećem objektu, zatim koja je njegova namena, i na kraju da li je njegov korisnik ujedno i vlasnik ili ga samo iznajmljuje.
Ukoliko je reč o novom objektu koji će koristiti sam investitor, to su povoljne okolnosti da se u njemu postavi pod koji će biti u skladu sa namenom. Industrijski prostor može biti proizvodni, prerađivački i skladišni, a svaki nadalje ima svoje zahteve. U oblasti proizvodnje kao karakteristične izdvajaju se prehrambena, farmaceutska, mašinska, teška i laka hemijska industrija, proizvodnja odeće i obuće, računarskih komponenti i mobilnih uređaja, i još mnoge druge grane.
Proizvodni pogoni od prerade se razlikuju po vrstama mašina i načinu koncipiranja prostora (tipu prostorija i njihovom rasporedu), ali im je zajednički imenilac upotreba raznih organskih i neogranskih sirovina, boja, reagenasa, rastvarača, a u nekim slučajevima teških hemikalija poput jakih kiselina i baza. Od toga da li se tokom procesa rada koriste komponente koje zahtevaju pažljivo rukovanje i opasne materije ili ne, zavisiće kakav industrijski pod bi za dati objekat valjalo izabrati.
Ako se radi o delatnosti koja ne podrazumeva tešku hemiju i kod koje je suštinski važnije da se ispoštuju sanitarni standardi, a da pod izdrži učestalo kretanje transportnih sredstava i vozila, tada će dobar izbor biti guma ili epoksid. Industrijska guma je jako rezistentna obloga koja može da podnese najviši stepen habanja, antibakterijske je strukture, protivklizna i antiakustična.
Najčešće se isporučuje u pločama blago reljefaste površine sa tačkastim, diskretnim izbočinama, koje naročito dobro dođu u zimskom periodu kada se u objekat unose sneg i atmosferska voda od spolja, a takođe dobrim delom upija zvukove proizvedene kretanjem i smanjuje opšti nivo buke za 20 dB, što je izuzetno važno u pogonima sa bučnim mašinama i skladištima gde se stalno kreću kamioni i viljuškari. Nije pogodna za razmnožavanje mikroorganizama i zato uspešno nalazi primenu u proizvodnji i preradi hrane i proizvodnji lekova, a antistatičnost i nulta provodljivost čine je odličnim rešenjem u elektroindustriji, industriji medicinskih aparata i kompjuterske opreme.
Epoksid ili poliuretan
EPOKSID je bez sumnje najčešće instaliran industrijski pod, a sve zahvaljujući svojstvima koja uspešno zadovoljavaju širok spektar potreba.
Ovde ga spominjemo u kontekstu objekata određenih profila, ali to nikako ne znači da epoksid nema spreman odgovor na gotovo sve zahteve. Velike otpornosti na mehanička oštećenja, kontaktno dejstvo mineralnih ulja, nafte i naftnih derivata, rastvora mineralnih baza, soli i blažih rastvora kiselina, konzistencije u vidu izlivajuće trokomponentne smole sa mogućnošću doziranja ukupne debljine habajućeg sloja, a samim tim posredno i cene materijala, ova obloga veoma dobro odoleva različitim stepenima i vidovima opterećenja i stoga je adekvatna za većinu industrijskih grana.
Njena multifunkcionalnost ogleda se u sposobnosti da podnese dejstvo visokih i niskih temperatura, i proizvodno-prerađivačkih sirovina u teškoj industriji ukoliko je to neophodno, ili da, pak, zbog izdržljivosti na fizičke uticaje sa frekventnim ponavljanjem kao pod u magacinskom prostoru potraje nekoliko godina bez reparacije.
Iako u celini gledano “izlazi na kraj” sa mnogim izazovima, ipak ima i onih gde je neophodno neko drugo rešenje. Epoksid, na primer, podnosi temperature od -40 do +80 stepeni Celzijusa, ali kada je potrebna veća termorezistentnost koja prelazi ovaj opseg i veća tolerancija na vlagu, pravi izbor će biti poliuretan. U priči o industrijskim podovima vrlo često pravimo poređenje baš između ove dve obloge, a to nije nimalo slučajno. Industrijski epoksid i poliuretan imaju jako slična svojstva, samo što su ona kod ovog drugog superiornija. Dok se epoksidni podovi izlivaju u sloju od maksimum 4mm, debljina poliuretana je 6mm, a kod nekih vrsta namenjenih specifičnim okolnostima izuzetno intenzivnog i konstantnog rabljenja poda ide i do 9mm.
POLIURETAN se bez bojazni može izlivati preko betona starog svega nekoliko dana, a kako se sam u potpunosti suši nakon 48 sati to znatno skraćuje vreme za izvođenje radova.
Sem toga odoleva temperaturama od -40 do neverovatnih +120 stepeni, vrućoj vodi tek par stepeni ispod tačke ključanja i vodenoj pari do +120 što znači da se može čistiti mlazom pod visokim pritiskom, paročistačem i sredstvima za sterilizaciju, a isto tako da se neće podići i deformisati u slučaju da se na pod isipa druga usijana tečnost koja se koristi u proizvodnji. Poliuretan je kao i epoksid samorazlivajuća monolitna obloga, te zato što nema spojeve apsolutno antibakterijski, visokootporan na mehanička i hemijska oštećenja poreklom od većine kiselina, baza, soli i organskih rastvarača, ali za razliku od epoksida je UV rezistentan i ne bledi od sunca.
Prednost tek izgrađenih objekata je nova cementna košuljica ili podložni beton koji se mogu uraditi mašinski kako bi bili dovoljno homogeni i ravni, dok se kod naknadno kupljenog ili iznajmljenog prostora može desiti da se naiđe na oštećen pod kome treba nivelisanje i manja ili veća reparacija. Investitori koji objekat od starta planiraju da izdaju često imaju običaj da za pod izaberu upravo klasični beton zato što je dovoljno otporan, jeftin i dovoljno neutralan da bi mogao da posluži kao adekvatna obloga za različite delatnosti. Neretko se dešava i da u velikim supermarketima ili magacinima na ime habajućeg sloja zateknemo uglačani cementni estrih sa sve vidljivim dilatacionim fugnama, ali nažalost i vidljivim pukotinama.
Prva dva faktora su osnovni razlozi zašto je beton dugo bio jedan od omiljenijih industrijskih podova. Međutim, i beton i ravnajući sloj su kao i svaki drugi materijal podložni propadanju od eksploatacije, ali se za razliku od drugih opcija ne mogu reparirati a da to ne bude vidljivo i na oko vrlo nedopadljivo (preko dotrajalog epoksida se jednostavno može izliti novi sloj i samim tim dobiti novi pod).
Propadljivost koja se ne može vizuelno neutralisati i koja se intenzivira i ubrzava u zimskim uslovima, su razlozi zašto je osmišljen ferobeton kao kompletan podni sistem baziran na betonu, namenjen onima koji ga vole i nerado se odlučuju za druge obloge.
FEROBETON – kompletan podni sistem
FEROBETON je konstrukcija koja nosi naziv po završnom sloju, a čini je podložni beton, hidroizolacija, glavni noseći sloj armiranog betona, i habajući sloj u vidu agregata minerala korunda ili kvarca i opiljaka nerđajućeg čelika koji se kao suvi posip u dva sloja nanosi i potom utiskuje u beton, sa zadatkom da poveća ukupnu čvrstoću i opteretivost celine, otpornost na sve tipove oštećenja, industrijska ulja, soli i mraz.
Ferobeton se od svih prethodno navedenih industrijskih podova razlikuje po karakterističnosti instalacije koja traje sedam dana, i periodu mirovanja od dve nedelje.
Posipanje i utiskivanje agregata vrši se pomoću ručne ili mašinske gleterice i traje neprestano 24 sata ne bi li se istisnuo sav vazduh iz obloge i dobro uglačala habajuća površina. Tako uglačan pod narednih 48 sati stoji prekriven najlonom, a potom sledi usecanje dilatacionih fugni koje se, nakon što beton prestane da “radi”, popunjavaju elastičnim kitom. Ipak, ferobeton duže vreme postavljanja nadomešćuje u prvom redu izuzetnom otpornošću i dugim vekom trajanja, ali i dosta povoljnijom cenom u odnosu na konkurente kao što je poliuretan (pre svega heavy duty poliuretan iliti poliuretanski malter). Budući da ne predstavlja veliku investiciju odlična je opcija za prostor u vlasništvu, a ništa manje za objekte pod dugoročnim zakupom jer se isplati čak i korisnicima.
Autor teksta: Jelena Mitrović, novinar
