Konsultujte stručnjake
Ako izuzmemo rapidan razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, koje za posledicu imaju ekspanziju poslovanja na globalnom nivou, kao najviši stepen internacionalizacije, verovatno krajem 20. i početkom 21. veka ništa tako značajno nije doprinelo podizanju kvaliteta poslovanja u mnogim industrijama, kao što su to učinili industrijski podovi. Od starih industrijskih podova napravljenih od drvenih kocki zalivenih katranom, koje su se uglavnom preselile u istoriju, preko čisto betonskih površina, stiglo se do novih materijala koji su postali moderni klasici sa tendencijom ka daljem usavršavanju i unapređivanju. Reč je o savremenim industrijskim podovima: ferobetonu, epoksidnim i poluretanskim podovima. U ovom tekstu će biti reči o pravoj maloj revoluciji koju su oni napravili u poslovanju i načinima na koje su ga unapredili.
Materijali koji su se ranije upotrebljavali bili su vodoupojni, porozni, korozivni i neotporni na različite agense i temperaturne šokove, naročito nakon duže upotrebe kada bi im se svojstva menjala. Na primer, dešavalo se da beton počne da se kruni i da se osipa, pojavljivale bi se pukotine, pa čak i značajnije neravnine u vidu rupa što je u ekstremnijim slučajevima moglo dovesti i do prevrtanja vozila za manipulaciju robe, kada je reč o magacinskim prostorima. U prostorima u kojima se sterilizacija podova obavljala vodom temperature preko 83°C dolazilo je do raslojavanja materijala, odnosno do odlepljivanja keramičkih pločica. Novi materijali ponudili su inovativna rešenja za ove i druge probleme.
Pre odabira adekvatnog industrijskog poda za određenu industriju neophodno je obaviti konsultacije sa stručnjacima u pogledu zahteva koje pod mora da zadovolji. Ova faza je praktično i najvažnija jer pogrešan izbor nosi mnoštvo problema u eksploataciji čija su rešnja skupa i kompleksna. Dakle, savet je da se potraži savet.
Pri izboru industrijskih podova svakako treba povesti računa i o mehaničkom opterećenju prostora, odnosno o dva tipa opterećenja – dinamičkom i statičkom. U zavisnosti od vozila koja saobraćaju po datoj površini poda (paletari, viljuškari, kamioni itd.), na osnovu osovinskog opterećenja i opterećenja na svakom od točkova, meri se dinamičko opterećenje koje je veoma važno za izbor habajućeg sloja. Statičko opterećenje se proračunava na osnovu težine robe ili opreme koja će se nalaziti u određenom prostoru, odnosno, na osnovu načina skladištanja – paletno ili tačkasto (kod mašina i regala). Za proračun je važna veličina oslonca na pod što se reflektuje na projekciju nosivosti betonske ploče (za projekciju poprečnog preseka podloge i same betonske ploče). Osim toga, treba uzeti u obzir i hemijsko i termičko opterećenje.
Druga važna stvar u pripremi poda je odgovarajuća priprema betonske podloge koja ima najdalekosežnije posledice po dugovečnost industrijskog poda. Beton kao materijal je vrlo zahtevan i traži ozbiljnu pripremu jer i najmanja greška pri betoniranju dovodi do smanjenja njegovog kvaliteta. Podloga mora biti adekvatno zbijena, nivelisana i netruležna (pesak, šljunak, drobljeni kamen…), a klimatski uslovi odgovarajući.
Betonska podloga mora da odleži najmanje 28 dana sa završenim procesom hidratizacije, da bude čvrstoće od minimum MB 30 (u zavisnosti od industrijskog sektora, može biti zahtevana i veća), uz maksimalni procenat vlage od 4%, zatim da bude ravna, površinski blago perdašena, bez segregacije i isplivavanja cementnog mleka.
U cilju sprečavanja kapilarne vlage, mora biti izolovana sa donje strane. Kako bi se dobila što ravnija podloga za nanos industrijskog poda, preporučuje se izlivanje samonivelirajuće cementne mase. Ukoliko je reč o staroj betonskoj podlozi, neophodno je da se očisti, odmasti i da se mehanički uklone sve neravnine i labavo vezani delovi betona uz reparaciju i nivelaciju. Na ovakvu podlogu nanosi se odgovarajući industrijski pod.
Kod nas najčešće korišćeni industrijski pod je ferobeton koji zauzima više od 60% svih ugrađenih površina, zahvaljujući širokoj nameni i relativno povoljnoj ceni. Njegova posebna prednost je što se u istom zahvatu sa betoniranjem ugrađuje i fero posip pa nema nikakvih naknadnih radova.
Naziv FEROBETON potiče od gvozdenih opiljaka (feruma) koji su se prvobitno dodavali smesi za glazuru betonske površine. Njihova svrha je bila da služe kao provodnici za niskonaponsku struju kojom se beton grejao i time se sprečavalo mržnjenje habajućeg sloja betona u hladnijim predelima, usled izuzetno niskih temperatura. Budući da je ferum bio sklon oksidaciji, a shodno tome, habajući sloj je imao slabu tačku u kontaktu sa vodom i vazduhom, zamenjen je vremenom čvršćim agregatima koji nisu skloni oksidaciji kao što su: čelični opiljci od nerđajućeg čelika, korund (izuzetno čvrsti mineral) i kvarc.
Ferobeton ima odlična mehanička svojstva i lak je za održavanje. Može se izvesti u prirodnoj boji cementa – svetlo sivoj, ali i drugim bojama – crnoj, crvenoj, zelenoj, žutoj itd.
Drugi tip podova koji se sve češće koriste i imaju sve širu primenu su epoksidni industrijski podovi. Imaju izuzetnu mehaničku otpornost na pritisak, udarce i abraziju, protivklizni su, protivprašni i provodljivi (antistatični). Sa hemijske strane, više su otporniji na baze, nego na kiseline, nisu termoplastični, izdržavaju temperature od -40°C do +80°C, ali kad su izloženi UV zračenju menjaju boju. Zadovoljavaju visoke zahteve higijenske sigurnosti.
EPOKSIDNI PODOVI su dvokomponentni i sastoje se od epoksidne smole i učvršćivača. Hemijskom reakcijom (polimerizacijom) fomira se kompaktni, čvrsti i tvrdi sloj koji služi prevashodno kao zaštita cementnih podloga. U zavisnosti od namene objekta, može se dodati i treća komponenta, odnosno suvi kvarcni pesak, čime se značajno povećava pritisna čvrstoća, pa se epoksidni industrijski podovi bez problema mogu koristiti u objektima vrlo velikim opterećenjem. U prvoj komponenti se nalaze pigmenti, pa se ovi podovi koriste i kao završni, dekorativni sloj, čak i u više boja istovremeno.
Za bolje prianjanje na podlogu, ponekad je, pre nanošenja epoksidnog poda, potrebno koristiti odgovarajući predpremaz kako bi se povećala upojnost i kvalitet podloge.
Ova vrsta podova je izuzetno pogodna za primenu i u prostorima u kojima se skladište zapaljivi i epoksidni materijali, a najčešće oblasti primene su: industrijske i magacinske hale, garaže, prostori u kojima se vrši proizvodnja i obrada hrane u skladu sa HACCP standardima, sokare, mlekare, šećerane, pekare, kuhinje, zatim, laboratorije, zdravstvene ustanove, škole, štamparije, računarski centri, mehaničarske radionice, autoperionice, prostori za tehničke preglede, benzinske pupme, marketi i drugi prodajni objekti i sl.
POLIURETANSKI INDUSTRIJSKI PODOVI su treći najčešće korišćeni tip podova. U odnosu na epoksidne podove, manje su čvrsti, a više elastični i fleksibilni. Otporniji su na kiseline a manje na baze i otporni su na UV svetlo. Pored toga, znatno su otporniji na temperaturne šokove i to u intervalu od -40°C do +120°C. Poliuretanski podovi se sastoje od poliuretanske smole kao veziva, specijalnih punila, cementa i drugih dodataka. Dele se na samorazlivajuće podove (2-3 mm), protivklizne podove (3-4 mm) i podove za kontinuirana, ekstremna hemijska i termička opterećenja.
ANTISTATIK POLIURETANSKI INDUSTRIJSKI PODOVI se ugrađuju u prostorijama gde dolazi do stvaranja statičkog elektricititeta, a sa ciljem njegovog kontinuiranog odvođenja kako bi se zaštitila oprema i ljudi od neželjenih dejstava. Ti prostori mogu biti računski centri, operacione sale, pošte, farbare, lakirnice, proizvodni pogoni i skladišta eksplozivnog i lako zapaljivog materijala. Pored navedenih primera, poliuretanski podovi se koriste i u svim drugim delovima zdravstvenih ustanova, školama, pivarama, farmaceutskim laboratorijama, komercijalnim kuhinjama, garažama itd.
Sa dekorativnog stanovišta, poliuretanski podovi su vrlo zahvalni jer koriste obojeni kvarcni pesak kao funkcionalni punilac. Granule su obložene pigmentiranim poliuretanom i otporne na UV zrake, habanje, hemikalije i vodu što ih čini vrlo zahvalnim za održavanje. Površina je homogena i bešavna jer su razliveni. Razne zone se mogu razdvajati različitim bojama, a moguće je ostvariti i prava umetnička dela na ovakvim podovima. Završni sloj se izrađuje u sjajnoj ili mat varijanti.
Kada se uzme u obzir sve navedeno i zaista ogromne mogućnosti primene industrijskih podova, ne čudi što je ovaj segment industrije podova u konstantnom usponu. Gotovo je nemoguće izmeriti u kojoj meri su značajno podigli nivo izdržljivosti, sigurnosti, higijenske ispravnosti, hemijske i termičke izdržljivosti industrijskih podova, dajući istovremeno svim prostorima u koje se ugrade nov, svež i moderan izgled koji zadovoljava i visoke estetske kriterijume.
Piše: Isidora Gordić
