Živimo u vremenu kada nam se na dnevnom nivou, plasiraju hiljade ideja o uspehu, rastu, progresu, napretku,… Zar ne? Motivacione poruke su dnevni meni svake društvene mreže i to je sasvim ok ukoliko idete logikom da je bolje deliti lepe i inspirativne stvari, nego ružne i površne. Međutim, ukoliko delimo radi deljenja i trenda, onda smo „džabe krečili“, nije li tako? Složićete se da je umesto biti u trendu, bolje biti u skladu sa sobom i svojim potrebama. Koja god životna sfera da je u pitanju, najbolje je krenuti dobrom osnovom.
Kada pričamo o podovima, oni su sami po sebi osnova unutrašnjosti svakog objekta i kao takvi, jasno nam je koliko su bitni. Drugim rečima, neophodna je posebna pažnja za izbor odgovarajućeg poda. Za razliku od nekadašnjih vremena kada je pod bio pod i kada nije bila potrebna neka velika matematika za izbor istog, danas je situacija poprilično drugačija.
Naime, iskustvo je potvrdilo značaj podova, kao osnove, što je dovelo do istraživanja, proučavanja i stvaranja novih, kvalitetnijih i ekskluzivnijih podova. Danas je tržište ispunjeno podnim oblogama najrazličitije vrste, koje zadovoljavaju potrebu različitih objekata.
Jedna od rasprostranjenijih vrsta podova su tzv. industrijiski podovi, koji se, kako samo ime i kaže, najviše koriste u industrijskim postrojenjima. Kako su industrija i njene grane, širok pojam, jasno je da, postoje i različite vrste industrijskih podova koji će najbolje odgovarati određenoj industriji.
Proizvodne hale i magacini su mesta, u kojima je veliki mehanički pritisak na podove, što od mašina i ljudstva, što od saobraćaja i što navodi na činjenicu da su im neophodni čvrsti, protivklizni podovi koji će odoleti pritisku. Od svih industrijslkih podova, ovoj vrsti objekata odgovaraju: poliuretanski, ferobeton i epoksidni podovi.
Poliuretanski pod
Samorazlivajući, monolitni pod veoma otporan na toplotu, UV zračenje, hemijska jedinjenja, vodu i vlagu. Budući da je otporan na fizički pritisak i habanje, zajedno sa svim ostalim karakteristikama, idealan je za podove u halama i magacinima. Jedna od posebnih prednosti jeste brza postavka direktno na betonsku podlogu i nesmetano korišćenje već nakon dvanaest sati od ugradnje. Međutim, potpunu otpornost na veći pritisak, poliuretanski pod postiže nakon četiri dana od postavke i to treba imati u vidu prilikom korišćenja.
Poliuretanski pod je veoma elastičan i kao takav lako prianja za podlogu i sprečava taloženje vlage, prašine i drugih nečistoća. Sa druge strane otporan je na ulja, masti, kiseline i lako se održava.
Jednom rečju odličan, kada je održavanje u pitanju, ali i idealan za sve one industrije u kojima je neophodna čistoća na visokom nivou.
Ferobeton
Posebna vrsta poda koja se odlikuje velikom otpornošću na mehaničke pritiske mašina, prevoznih sredstava i ljudi, što ga svrstava u podove idealne za proizvodne hale i magacine. Ono što je veoma bitno kod ove vrste poda, jeste pravilna ugradnja. Naime, ferobeton čini čitav sistem, od hidroizolacije koja se postavlja na cementnu košuljicu, preko armiranog betona i na kraju ferobeton. Ferobeton, zapravo nastaje kada se na tek izliveni armirani beton posipaju opiljci kvarca, čelika i korunda, a koji se dalje gletaricom utiskuju u armirani beton, sve dok se ne istisne sav vazduh i dok pod ne postane potpuno gladak. Ukoliko se ne ispoštuje pravilna ugradnja, postoji rizik od propadanja, pucanja, kao i trošak ponovnog izlivanja novog poda.
Nakon pravilne ugradnje, ferobeton podloga se ne sme koristiti narednih sedam dana, što je mana u odnosu na poliuretanski pod. Međutim, ferobeton je izuzetno otporan, dugotrajan i ekonomičan pod, koji kada se pravilno ugradi od strane stručnih lica, čini odličnu osnovu za industrijske hale i magacine.
Epoksidni pod
Odličan izbor za sve one proizvodne hale i magacine, koje su izložene velikom mehaničkom i hemijskom pritisku, savijanju, ali i visokim temperaturama koje mogu dostići jačinu i do 250 ⁰C. Epoksidni pod, za razliku od poliuretaskog poda je otporniji na baze, a ne na kiseline i to treba imati u vidu prilikom izbora. Ne bi valjalo da takav pod završi u nekom magacinu ili hali gde se radi sa kiselinama, zar ne?
U zavisnosti od namene, epoksidni pod se postavlja u odgovarajućoj debljini. Kada su proizvodni pogoni i magacini u pitanju, epoksidni pod se izliva, najčešće direktno na betonsku podlogu i to u debljini od 5 do 10 mm. Bitna stvar jeste da podloga mora biti ravna, iznivelisana i da ima odgovarajuću čvrstinu, tvrdoću i vlagu. Epoksidni pod, u zavisnosti od namene, izliva se u više slojeva. Prvi, tanki sloj, zapravo služi za prekrivanje poda, popunjavanje rupa, nivelisanje ili impregniranje betona od habanja; drugi sloj je deblji i njegova debljina zavisi od pritiska kome će pod biti izložen i treći sloj koji se izliva u objektima koji će biti izloženi velikom mehaničkom i hemijskom pritisku.
