Velika svetska potrošnja betona podstakla je stručnjake širom sveta da promisle moguće uštede na tom polju. Broj od deset miliona tona, koliko betona se godišnje iskoristi, moguće je smanjiti primenom olakšanog, savremenog tekstilnog betona.
Već više od deceniju tim stručnjaka, odnosno istraživača, iz Rajnsko – Vestfalske visoke teničke škole u Ahenu, radi na usavršavanju najrasprostranjenijeg veštačkog materijala sveta. Novi, unapređeni beton rađa se sa ciljem uštede, ali i poboljšanjem mnogih aspekata koji se odnose na sam život primenjenog materijala.
U vreme sve veće ekološke osvešćenosti, koja se rađa iz nužde, najveća je bojazan od potrošnje prirodnih resursa. Svaka ušteda, a pogotovo kada su brojke u potrošnji tako visoke kao kod svetske primene betona, je dobrodošla. Za čak 20 posto je moguće smanjiti upotrebu armiranog betona, zahvaljujući iscrpnom istraživačkom radu, naporima nemačke vlade, konzorcijuma nemačkih fakulteta, a podržani su i velikim građevinskim kompanijama.
Tekstilni beton je, na prvi pogled, zapravo realan spoj betona i tekstila – beton je stvarno armiran tekstilom. Zaista, umesto čeličnih šipki kao armaturi, za ojačanje betona koriste se tekstilna vlakna. Ipak, tekstil koji se koristi za stabilizovanje betona nema nikakve veze sa onim tekstilom koji poznajemo u svakodnevnoj primeni– odećom i sličnim materijalima.
Inovativni kompozitni materijal slikovito nazvan tekstilni beton pravi se od betona fine granulacije i visoko otpornih vlakana od ugljenika, alkalno otpornog stakla – AR i bazalta. Iako je već decenijama u upotrebi beton armiran vlaknima, tekstilni beton se razlikuje u tome što su vlakna povezana tehnologijom preuzetom iz tekstilne industrije.
Taj princip omogućava njihovo postavljanje u smeru delovanja sila. Vlakna tekstilnog betona proizvode se od karbona i stakla, tekstila koji imaju drugačiju strukturu. Staklena vlakna se polažu jedna preko drugih i tako formiraju svojevrsnu rešetku. Ona se zatim ugrađuje u tečni beton, koji se tako ojačan stvrdnjava.
Armirani beton važi za najuspešniji građevinski materijal prošlog veka. Ipak, vreme je pokazalo sve njegove prednosti i nedostatke i naučnici shvataju da je vreme da se unapredi. Dve osnovne mane – rđa armature i debljina samog betona radi zaštite armature, moraju da se unaprede, a uveliko se razmišlja kako.
Poslednjih godina se sve više javlja potreba za ojačanjem i sanacijom postojećih armirano betonskih konstrukcija.
Strukturalna oštećenja, povećana količina poplava, realne mana dizajna i konstrukcije i sistemske promene uticale su na život struktura zidanih od armiranog betona. Niz metoda se koristi da bi se povećala nosivost betona, i upotreba tekstilnih vlakana može se pokazati kao brilijantna alternativa u budućnosti, pogotovo jer je u svom principu veoma bliska tradicionalnom armiranom betonu.
Korozija i rđa najveći su neprijatelji armiranog betona. Da bi se armatura zaštitila, sloj betona mora biti debeo najmanje osam do devet centimetara. Upravo tu se ogleda najveća prednost tekstilnog betona.
Odsustvo armature kod tekstilnog betona znači da je potpuno suvišan sloj betona koji se lije da bi se armatura zaštitila, i otvara mogućnost stvaranja veoma tankih slojeva betona. To direktno uzrokuje smanjenje debljine ojačanog betona na čak dva ili dva i po centimetara – ogromna ušteda.
Sadašnja generacija tekstilnog ojačanja je dostigla snage od 1,500 N/mm², što ovaj materijal čini i te kako sposobnim da parira klasičnom armiranom betonu. Čak, naučnici su se oprobali i u kombinovanju ova dva tipa betona. Rezultat je da upotreba dodatnih slojeva tekstilnog betona na klasično armiranom betonu dovodi do pozitivnih rezulltata na pucanje, odnosno naprsline betona.
Tekstilno ojačanje je odlična alternativa i izuzetna dopuna čeličnim armaturama. Tekstilni beton ima brojne performanse jednake armiranom betonu, ali i otvara mnoge nove mogućnosti.
Pored velike uštede, ovako olakšan materijal dozvoljava i mnogo filigranije građevine. Takođe, lagana komponenta tekstilnog betona ne samo da smanjuje emisiju CO2, već u potpunosti pojednostavljuje i proces izgradnje i montaže.
Razvojni proces ovog novog materijala išao je prvo od korišćenja u pojedinačnim delovima zgrada, i to samo u Nemačkoj. Zatim se proširio na druge zemlje, kao što su SAD, Grčka, Izrael, Japan. Takođe, ovaj materijal koristi se i kod mostova, gradnje ljuskastih nosača, fasadnih elemenata i kod sanacije objekata.
Ipak, skepsa prema novome je velika, naročito u zemljama gde je armirani beton već uveliko prihvaćeni standard. Naučnici ističu da će tekstilni beton ipak otvoriti spektar novih mogućnosti, zbog svojih visokih performansi, lakše primene i manjih ukupnih troškova.
