Solarni putevi su svoje prve oblike počeli da dobijaju još 2006. godine u SAD. Asfaltirani putevi prekrivaju kilometre površina koje se stalno habaju i potrebno ih je iznova obnavljati. U takvom nepreglednom prostranstvu potrošnje inovatori su videli potencijal za stvaranje i razvija se ideja solarnih puteva čiji zadatak je i da poboljšaju kretanje i transport, ali i da proizvedu velike količine energije.
Na ovakvu ideju došli su Skot i Džuli Brusav, mali proizvođači specijalnih solarnih ploča, a njihov koncept „Solarnog puta“ osvojio je 50.000 dolara i prvu nagradu na konkursu za najbolju „Eko inovaciju“. Zatim su zvanično dobili ugovor za prvi prototip od Državne uprave za izgradnju puteva. Njihova namera je da se solarnim panelima prekriju svi putevi u SAD. Pored uštede energije, solarni paneli bi je i proizvodili, a time bi se smanjila i potreba za korišćenjem naftnih derivata, što posledično dovodi i do smanjenja emisije štetnih gasova.
Ideja je i da bi se električni automobili budućnosti mogli napajati tom energijom. Naravno, signalizacija na putu bi dobila potpuno nove oblike i razmere, što bi imalo veliku ulogu i u noćnoj vožnji i time bi je učinilo daleko bezbednijom.
Inovatorski bračni par nekoliko godina je radio na svom projektu Solar Roadway, i ozbiljni su u svojoj nameri i to da se solarnim panelima prekriju ne samo putevi, već veći deo izgrađenih površina, kao što su parking prostori, pešačke i biciklističke staze, igrališta itd. Specijalne solarne ploče osmišljene su tako da budu prekrivene posebnom vrstom stakla kako bi bile otporne na velike težine i opterećenja, da bi mogle da služe kao podloga kompletnom saobraćaju, pa i teškom transportnom.
Solarni putevi i prednost ovakvih solarnih ploča je i što su otporne su i na niske temperature tako da se ne lede i ne zadržavaju sneg, što je još jedna od važnih novina u zoni bezbednosti saobraćaja. Solarni putevi su dizajnirani od heksagonalnih segmenata kaljenog stakla koje može izdržati pritisak od 125000 kilograma. Ispod tog sloja nalazi se solarni palen, LED lampice i grejači koji onemogućavaju zadržavanje snega i stvaranje leda.
Zahvaljujući LED lampicama na podnoj površini, znaci na putu bi postali daleko vidljiviji i mogli bi da reaguju na promene u trenutku i da obaveštavaju vozače o prilikama na putu. Svi heskagonalni elementi solarnog puta su povezani, tako da je moguće signaliziranje i velikih dimenzija, pa čak i lokacijsko praćenje što je korisno i kod prolaska pešaka, životinja i slično. Ukoliko se neki od panela ošteti, automatski se poziva služba za održavanje puta, čime se trajno sprečava pojava oštećenja, rupa ili slično na putu.
„Solarni putevi“ ovog bračnog para zamišljeni su dvoslojno. Ispod solarnih panela u drugom sloju trebalo bi da bude postavljena instalacija za prenos električne energije i signala za brz internet, video i druge komunikacije. Na osnovu prve procene efikasnosti, za samo četiri sata na suncu solarni putevi mogu da proizvedu 3.3 megavata električne energije po kvadratnoj milji svakog dana (1 milja = 2.5 km²), što predstavlja količinu prosečne potrošnje 107 američih kuća.
Naravno, pored brojnih koristi ovakvih modernih puteva, postoji još uvek jedna prepreka – cena. Ipak, ono što je veoma važno osvestiti se da su iznosi koje treba uložiti veliki, ne samo u materijale već i za ljudske resurse u vidu stručnjaka, ali da se oni isto tako mogu veoma brzo i višestruko vratiti. Kako je jedna od najvećih prednosti solarnih puteva to što sami i proizvode energiju, načini i iznosi uštede su višestruki i veliki. U Evropi samo postoji više od 10,5 miliona kilometara puteva, dok se 650.000 kilometara nalazi u Nemačkoj.
Projekat ovog bračnog para skrenuo je veliku pažnju u svetu, i od „Federal Highway Administration“ su 2009. godine dobili ugovor i podršku da naprave prototip ovog panela – prvu fazu. Nakon realizovane prve faze usledila je druga, izgradnja probne parking površine.
Slična ideja zatim je realizovana u Holandiji, kada je napravljena prva solarna staza za bicikle, u dužini od 85 metara. Pokrivena je modulima 2,5m x 3,5m, i solarni paneli su ugrađeni u beton sa donje strane i prekriveni tankim slojem kaljenog stakla. Staza proizvodi struju koja bi mogla da osvetljava tri kuće.
Ipak, takođe je važno imati na umu da jedina prepreka u funkcionisanju solarnih panela je upravo senka, tako da je proizvodnja energije upitna u oblastima gde je gust saobraćaj i dolazi do zastoja, odnosno gde sami automobili prave senku. Jedno od rešenja koje se nameće je da i automobili na svojim krovovima imaju solarne panele, a svakako da će ih vremenom biti još.
U februaru ove godine Francuzi su otišli korak dalje i objavili vest da kreću u izgradnju 1000 kilometara solarnog auto-puta. Kako je francuska ministarka ekologije Segolene Rojal najavila ovaj projekat je nazvan „Wattway“. Kako najavljuje kompanija Colars, koja proizvodi solarne panele koji će se ugrađivati na nove francuske auto-puteve, jedan kilometar takvog auto-puta može proizvesti dovoljno električne energije za napajanje naselja od 5000 stanovnika. Računica ukazuje da će se na 1.000 kilometara takvih solarnih kolovoza proizvodili dovoljno električne energije za čak pet miliona domaćinstava, što je otprilike osam posto celokupne populacije u Francuskoj.
