Da naše perjanice i uzdanice u svetu nisu samo vrhunski sportisti, dokazuje i Irena Kilibarda, arhitetka i dizajnerka iz Beograda. Irena je pažnju svetske i domaće stručne javnosti skrenula na sebe i svoj arhitektonski studio D signed By proizvodima iz oblasti industrijskog dizajna baziranim na OLED tehnologiji. Ona je jedna od prvih u svetu koja je kombinovala dizajn i sasvim novu tehnologiju.
OLED (eng. Organic Light Emitting Diode) tehnologija je bazirana na posebnim vrstama poluprovodničkih dioda sastavljenih od organskih materijala koji svetle kada se kod njih propušta struja. Za razliku od LED tehnologije koja je bazirana na tačkastom osvetljenju, OLED svetli celom površinom. Ovako dobijeno svetlo je u odnosu na klasičnu sijalicu sa užarenim vlaknom znatno prijatnije za oko jer nema zaslepljenja, senke su blaže, energetski je efikasnije budući da troši manje struje, te značajno dugotrajnije.
Debljina OLED poluprovodnika od svega 100 do 500 nanometara (oko 200 puta tanje od ljudske vlasi) omogućuje doskora nezamislivo tanke izvore svetla. I to je jedan od razloga zbog kojih se Irena Kilibarda odlučila za ovu tehnologiju koja je bila tek u povoju kada je 2008. godine rešila da dizajnira „LAMPED” lampu koja joj je donela nagradu za inovativnost na sajmu Salone Satellite 2011 u Milanu.
Lamped je linearna, modularna, multi-funkcionalna, održiva i dugotrajna svetiljka i sastoji se od 8 do 12 pokretnih pločica sa OLED površinom debljine svega 5 mm, a širine 5 cm.
Na pitanje kako je došla na ideju da koristi OLED, Irena kaže:
– Još od studijskih dana kada sam dosta crtala ručno i stalno imala potrebu da pomeram lampu kako bih dobila što bolje osvetljenje na mestu na kom u tom trenutku radim počela je da se rađa ideja o lampi, koja se posle jednog napornog dana kad nisam mogla da zaspim pretvorila u LAMPED. Skicirala sam je i krenula dalje da je razrađujem.
Ideja je bila da lampa bude modularna i da svaki deo sadrži svetlosno telo, a da ti delovi budu zglobno povezani. Dalje, trebalo je da bude tanka, da ne bude samo dizajnerski detalj u prostoru, već više površinski izvor svetlosti. Krenula sam u potragu za izvorom svetlosti koji će mi omogućiti da realizujem lampu od 5 mm debljine i tako sam otkrila OLED tehnologiju.
LED mi u startu nije bio zanimljiv jer je reč o tačkastom osvetljenju, a ne površinskom, a pored toga, zbog potreba hlađenja, na debljinu od 5 mm nisam mogla da dobijem dovoljan intenzitet svetla koje bi služilo za čitanje.
Te 2008. jedva da je bilo ikakvih informacija o ovoj tehnologiji i na svega nekoliko sajtova. Počela sam detaljnije da istražujem i kontaktirala različite firme koje se bave svetlosnim izvorima, ali jedini koji su mi odgovorili bili su naučnici iz nemačkog Frauhofer IPMS (The Frauhofer Institute for Photonic Microsystems) instituta u Drezdenu. Oni su mozak ove tehnologije.
Tako je počela naša saradnja – meni je trebao svetlosni izvor, a njima dizajner koji će primeniti i promovisati njihov izum. Na njihovu preporuku, ostvarila sam saradnju i sa firmom Wikodema čiji mašinski inženjeri rade na proizvodnji zglobova, aparata i alata različitih tipova. Sa njima sarađujem od 2009. godine i nameravam da nastavim, jer je saradnja fenomenalna.
Pokušala sam i kod nas da izradim prototip lampe, ali ni jedna firma u tom trenutku nije bila u mogućnosti da dođe do OLED panela, niti da radi sa ovom tehnologijom zbog nepoznavanja materije. Projekat je trajao dve godine i LAMPED je prezentovan javnosti na London Design Week 2010.
Nagrada za dizajn dobijena u Milanu je Ireni omogućila da ode korak dalje i da zajedno sa nemačkim stručnjacima dizajnira prvi OLED luster „OBRANCH” u kome su korišćeni trenutno jedini OLED paneli na svetu dimenzija 33×33 cm, ali i da nastavi usavršavanje lampe i lansira„LAMPED 2”.
– Otkako smo 2009. godine krenuli sa radom na prototipu lampe bilo je dosta eksperimentisanja, menjanja, nepoznanica oko napajanja, premda sa dizajnerske strane lampa izgleda isto kao što sam je zamislila. Iako se ne čini tako, LAMPED je vrlo komplikovana spravica. Najpre je kroz zglobove prolazio kabl, ali se to pokazalo kao nepraktično rešenje pri većem broju ponavljanja. Sad električnu energiju prenosi sam zglob preko pozitvno i negativno naelektrisanih metala u svom jezgru. Time je olakšano i rasklapanje lampe.
OLED paneli su isprva bili nestabilni, javljalo se treperenje, neujednačen intezitet svetla na panelima itd., ali su nemački stručnjaci na mom prototipu eksperimentisali i usavršili OLED panele koji su prošle godine dobili sertifikat. U tom trenutku, moja lampa je jedina imala sertifikat za stabilnu OLED sijalicu sa 10.000 radnih sati.
Irena je dosad izlagala na brojnim svetskim dizajnerskim smotrama među kojima izdvajamo London Design Week 2010, IMM Cologne 3D Design Talents 2011, Qubique Berlin 2011, Salone Satellite 2011, Light&Buiding-Luminale 2012, Salone Satellite 2012 i Paris Design Week 2012, a sledeća stanica je Paris Design Week 2013 u septembru ove godine.
Sa OBRANCH lusterom, pored učestvovanja na izložbama dizajna, učestvuje i na stručnim sajmovima i simpozijumima od strane Fraunhofer IPMS OLED tima. Jedna takva izložba je bilo i Luminale tokom Light&Building Frankfurtskog sajma osvetljenja ove godine, gde je OBRANCH izazvao veliko interesovanje kod posetilaca, a pozvana je i na simpozijum o OLED osvetljenju koje organizuje PLDA (Professional Lighting Designers Association) i Inovation Fab-a iz Eindhovena, za šta ističe da joj velika čast.
OBRANCH luster će biti izlagan na sajmovima dok providni OLED paneli ne postanu stabilni i ne dobiju sertifikat za proizvodnju.
Učešće na velikim smotrama dizajna i stalno prisustvo na svetskoj ceni neophodni za dalji razvoj, razmenu iskustava i ideja, pa i za stizanje u sam svetski dizajnerski vrh – smatra talentovana dizajnerka Irena Kilibarda.
Irena Kilibarda je završila Arhitektonski fakultet u Beogradu gde je osnovala svoj arhitektonski i dizajnerski studio D signed By. Njeni brojni projekti enterijera su izvedeni u zemlji i inostranstvu, a objavljivani su u renomiranim međunarodnim časopisima i na blogovima specijalizovanim za arhitekturu.
Trenutno sa svojim timom radi na nekoliko projekta u Beogradu. Pored toga, radi na projektu enterijera novog lanca hotela koji će biti izvedeni u anglofonoj Africi. Specifičnost ovog projekta je što je modularan. Sobe sa kupatilima se proizvode u fabrici engleske firme situiranoj u Kini blizu Hong Konga, u kontejnerima. Tako završene se kasnije na licu mesta slažu kao lego kockice u čeličnoj konstrukciji.
Privodi kraju enterijerska i rasvetna rešenja poslovnih objekata u ekvatorijalnoj Africi, na kojima sa svojim ocem radi već izvesno vreme. A sprema se i za selidbu u centralnu Afriku na neko vreme kako bi nadgledala izvođenje jednog od najvećih i najmodernijih projekata tamo danas – Malabo Gate, takođe posao njenog oca, koji je projektovan zajedno sa timom arhitekata i inženjera iz Beograda. Zgrada je površine 86.000 m2.
Piše: Isidora Gordić
Foto: Ana Kostić
