Za časopis „Podovi“ imamo posebnu čast da razgovaramo sa Aleksandrom Đipanov dia, renomiranom arhitektom – enterijeristom poznatom po svom glamuroznom i luksuznom stilu. Aleksandra je kroz godine rada izgradila prepoznatljiv potpis u svetu dizajna enterijera, kombinujući različite materijale, dezene i teksture u harmoniju koja osvaja na prvi pogled. Njeni projekti nisu samo estetski privlačni, već su i duboko personalizovani, reflektujući karakter i afinitete svakog klijenta.
Svaki prostor koji Aleksandra oblikuje je unikatno delo koje spaja funkcionalnost i estetiku, istovremeno zadovoljavajući želje i potrebe njenih klijenata. Kroz veštu upotrebu različitih elemenata enterijera, ona stvara inspirativne prostore koji odišu luksuzom i sofisticiranošću. Njena sposobnost da kombinuje moderne elemente rezultira prostorima koji su i elegantni i prijatni za sve korisnike.
U ovom intervjuu ćemo razgovarati sa Aleksandrom o njenim izborima podnih obloga, materijalima koje preferira, kao i o najnovijim trendovima u dizajnu enterijera. Saznaćemo kako uspeva da personalizuje svaki prostor prema afinitetima klijenata i šta je inspiriše da svaki projekat podigne na viši nivo. Aleksandra će nam otkriti tajne svog uspeha i podeliti savete za postizanje vrhunskih rezultata u uređenju enterijera.
Za početak, zanima nas kako odabir podnih obloga može da doprinese ukupnom luksuznom osećaju prostora?
Prilikom formiranja i uređenja svakog enterijera postoji 5 osnovnih elemenata koji, svaki na svoj način, doprinose ukupnom izgledu i ambijentalnosti prostora. To su obrade podova, zidova, plafona, elementi rasvete i nameštaj. Veštim kombinovanjem i usklađivanjem ovih elemenata dajemo karakter prostoru i usmeravamo ga ka željenom stilu. Obrada poda i njegovo korespondiranje sa ostalim elementima je fundament od kojeg zavisi dalja sudbina svakog prostora.
Na koji način gradite koncept i ideju, koja je prva tačka koja je nosilac dizajna i kako je određujete?
Za konceptualizaciju u svakom projektu enterijera, osnovni postulat je dobro funkcionalno rešenje, a za njega je jedino i isključivo odgovoran arhitekta-enterijerista. Od ovog rešenja se dalje razvija ideja u odnosu na potrebe i želje klijenata, dok polazne tačke dizajna mogu biti izuzetno širokog spektra, nekada je to boja, nekada rasvetno telo, nekada određeni komad nameštaja … dakle, inicijalni element varira od projekta do projekta, zapravo od afiniteta klijenta i potencijala prostora.
Svaki prostor koji dizajnirate reflektuje karakter klijenta. Kako uspevate da spoznate želje klijenta i na koji način ih implementirate u prostor?
Snalažljivost i znanje arhitekte je da ume da „čuje” i prepozna zahteve i stvarne potrebe svojih klijenata, koji često nisu baš najjasnije iznešeni. Kroz iskustvo i praksu, postepeno se stiče ta sposobnost istinskog prepoznavanja zahteva i potreba. Nipošto ne treba „sirovi” zahtev klijenta implementirati u prostor, bez prethodne dublje analize i propuštanja kroz prizmu struke, kako bi prostor po završetku bio organska celina svih svojih elemenata.
Podovi zauzimaju veliku površinu u svakom unutrašnjem prostoru koja se pritom najviše haba i mora se voditi računa o njegovom redovnom i pravilnom održavanju. Kako se biraju podne obloge u skladu sa namenom i estetikom?
Ono što uvek volim da istaknem je to da ništa što nije funkcionalno, ne može da bude lepo. Istina mnoge stvari, pa i podne obloge, u prvi mah mogu da budu dopadljive, ali ako nisu prvenstveno funkcionalne, adekvatne prostoru i nameni kao i jednostavne za održavanje, sam korisnik će već nakon prve upotrebe zaključiti da mu ipak ne odgovaraju. U ovakvim situacijama od velike pomoći mogu biti arhitekte koje uz argumente usmeravaju klijente ka pravom izboru.
Luksuzne mermerne i granitne podne obloge su nešto što je odlikovalo par Vaših prethodnih projekata. Koja su Vaša iskustva sa ovom vrstom podnih i zidnih obloga?
Obzirom da je kamen, kao materijal za oblaganje podnih površina, od pamtiveka u upotrebi, u slučaju da postoje finansijske mogućnosti, potpuno sam bezbedna kada mermer ili granit zasijaju na podu nekih „mojih” enterijera. Pored izuzetne trajnosti i lepote koju samo priroda može da kreira, kamene podne obloge pružaju bezgranične mogućnosti kombinovanja i personalizovanih slogova, koji zavise samo od kreativnosti projektanta.
Koje su prednosti a koje mane korišćenja mermera i granita u enterijeru? Prema Vašem dosadašnjem iskustvu šta preporučujete, a šta izbegavate?
Kao jedinu manu kamenih obloga u enterijeru mogu navesti njegovu cenu, sve ostalo ide njemu u prilog. Naravno, treba dobro poznavati vrste kamena u odnosu na način njegovog nastajanja u prirodi i u smislu gde se koja vrsta kamena aplikuje. Za podove najsigurnije je upotrebiti granit, naročito kada su u pitanju visokofrekventni javni prostori. U stambenim enterijerima može se postaviti i mermer, koji je mekši materijal, ali je sa svojom žiličastom strukturom i prelepim tonovima mnogo privlačniji od tačkaste strukture granita.
Kamen peščar nikako ne bi trebalo upotrebiti kao podnu oblogu, već isključivo za zidove, dok se za kuhinjske ploče preporučuje kvarc, jer mermeri imaju veliku moć upijanja i nikako ne odgovaraju za namenu u zoni kuhinje.
Dakle, prilikom odabira neophodna je ozbiljna analiza svojstava u odnosu na mesto primene prirodnog kamena.
Kako pristupate usklađivanju podnih obloga sa nameštajem, rasvetom i dekoracijom? Koliko su važni detalji u finalnim koracima opremanja?
Obloge podova su u neraskidivoj vezi sa obradama zidova, plafona, rasvetom i nameštajem. Nekada podnu oblogu „podignem” na zidove i na taj način se dobije efekat produbljenosti i bezgraničnosti, gde nema linije razdvajanja horizontalnih i vertikalnih površina.
Nekada od istog materijala koji je na podu, napravim i oblogu kuhinjskog nameštaja ili ploče za stolove i tako formiram prostor sa unikatnim „custom made” komadima nameštaja, koji kao da organski izrastaju iz poda. U glavi arhitekte kreativca mora da postoji jasna trodimenzionalna slika celokupnog prostora, gde on sagledava sve primenjene materijale, kao i sve detalje i „kopče” njihovog spajanja i preplitanja, jer svaki prostor se projektuje od celine prema detalju i obrnuto i tako bezbroj puta sve dok se pravo rešenje neiskristališe i iznedri kao artefakt jednog složenog misaonog procesa. Mislim da su detalji jedino bitni jer, kao što znamo oni čine celinu i nisu bitni samo u finalizaciji, već moraju da prožimaju ceo proces projektovanja i nastajanja prostora.
Koje boje i teksture preferirate i kakav osećaj u prostoru pokušavate da postignete određenim kombinacijama?
Kada su boje i teksture u pitanju, nemam favorita, jednostavno volim sve boje i sve teksture, ali je veoma važno znati gde i na koji način ih primeniti i upotrebiti. Pošto mi je veoma važno i uvek imam za cilj da svaki enterijer koji stvaram prvenstveno odiše toplinom i da bude prijatan za boravak, veoma mi je važan međusobni odnos boja i tekstura. Sa nekim bojama (krem, braon, zemljani tonovi…) i teksturama (tkanje, baršun, godovi drveta…) je lako dočarati osećaj topline, dok sa nekim treba biti pravi virtuoz da prostori ne bi ostali hladni i sterilni.
Takav je slučaj sa kombinacijom crne i bele boje (koja je inače veoma popularna kod klijenata), kao i sa glatkom strukturom kamena i metala. Nekada hladnoću teksture ugreje boja, a nekada hladnoća boje bude utopljena teksturom materijala, sve su ovo finese koje prvenstveno treba osećati a kasnije kroz praksu isprobati i uveriti se u međusobnu interakciju.
Da li ste bili u prilici da radite sa nekom od vrsta dekorativnih industrijskih podova koji su svoje mesto zaslužili i u rezidencijalnim prostorima tipa mikrocement, polirani beton, epoksid…? Da li ste mišljenja da oni mogu da odgovore na zahteve savremene porodice ili ipak treba da ostanu vezani za poslovne prostore?
Mislim da svaka vrsta poda može da se primeni i u rezidencijalnim objektima, sve zavisi od estetskog momenta koji je definisan projektnim zadatkom i naravno od preferencije klijenata. Mikrocement i epoksid naročito su dragoceni kao materijali u objektima gde je minimalistički pristup enterijerskom uređenju imperativ, a naročito se dobro kombinuju sa elementima mobilijara od prirodnog drveta. Kod ovakvih monolitnih podova najznačajnija je veština izvođača, jer pošto su ovi podovi, reći ću „puritanski”, nije dozvoljena ni najmanja nepravilnost u njihovom izvođenju. Znači oprez pri izboru izvođača, jer nije dovoljno samo kupiti materijal, mnogo značajnije je kako će taj materijal biti aplikovan, no ovo pravilo važi uopšteno za sve – majstori na prvom mestu…
LVT podovi su zaista povećali svoj udeo na tržištu podnih obloga zahvaljujući kvalitetu, lakoći održavanja i otpornosti na habanje kao i širokoj paleti dezena. Kako Vi vidite LVT podove i gde ih preporučujete?
Sa luksuznim vinilnim pločama, poznatijim kao LVT prvi put sam se susrela pre 10-tak godina, kada sam imala zadatak da u veoma kratkom roku renoviram i opremim jedan stambeni prostor, ali da on naravno, izgleda skupoceno. Najveći problem mi je bila podna obloga jer zatečeno stanje parketa ni u kom slučaju nije odgovaralo očekivanom krajnjem rezultatu, a vremena za njegovu zamenu nije bilo.
Rešenje sam pronašla u LVT-ju, koji je svojom debljinom od svega 3 mm, lakom i brzom ugradnjom (bez potrebe uklanjanja postojećeg parketa, ali uz neophodno izlivanje ravnajućeg sloja), a takođe i neograničenom paletom tekstura i boja u potpunosti odgovarao, a krajnji izgled poda je, kako i samo ime kaže, delovao veoma luksuzno. LVT podovi imaju moju potpunu preporuku kako za javne, tako i za stambene prostore, naročito kada su u pitanju rekonstrukcije.
Da li rizikujete u dizajnu pri konceptiranju? Da li pokušavate da implementirate nešto novo, po prvi put? Imate li već u planu neku oblogu koja Vas je oduševila i planirate je za sledeći projekat?
Po prirodi sam „ziheraš”, tako da nisam sklona da ulećem u bilo šta što prethodno nisam veoma dobro proučila sa svih aspekata, jer osećam veliku odgovornost prema klijentima koji su mi ukazali poverenje.
Sa druge strane, u svakom mom sledećem projektu pojavi se neka novina, koje u prethodnom nije bilo, pošto je to jednostavno imperativ ako želite da uvek budete sveži i da svaki naredni enterijer odiše inovativno i drugačije u odnosu na prethodni. Ovo se postiže neprestanim, budnim praćenjem novih materijala i trendova koji se kao i u modnoj industriji, tako i u enterijeru pojavljuju sezonski, tako da se ja na svaka 3 meseca oduševljavam novitetima… Trenutno je, u jednom enterijeru koji se realizuje po mom projektu, u toku postavljanje tanke metalne obloge u boji bronze, na valovitoj podlozi, nadam se vrlo atraktivnom ishodu…
Primećujemo da virtuozno primenjujete moderne i inovativne mozaik pločice različitih materijala, tekstura i refleksija. Šta je to što Vas privlači kod mozaika?
Kroz istoriju umetnosti možemo uočiti da su ljudi od najranijih početaka, kada bi želeli da ulepšaju svoje nastambine, i naglase značaj pojedinih prostorija, te prostorije ukrašavali slikama formiranih od sitnih delića različite refleksije i materijala. Za mene je mozaik kao nakit, ima neverovatnu moć da transformiše prostor, treba ga znalački i sa merom, upotrebiti na posebno odabranim mestima i od nekog „uspavanog” prostora, odjednom dobijete glamurozan interijer, sa „WooW” efektom.
Vrlo vešto implementirate zelenilo i prirodu u projektima, nekada manje, nekada više, ali je uvek prisutno. I mi se slažemo da je vrlo važno da svaki prostor bude obogaćen prirodom. Da li Vaši klijenti dele takvo mišljenje?
Zelenilo u enterijerima koje realizujem je neizostavni faktor. Postavljam ga na najrazličitijim mestima, ono krasi svih onih 5 elemenata enterijera, što bi rekli „od poda – do plafona”. Jednostavno, neophodna je interakcija unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, a implementacijom zelenila uvodimo prirodu u unutrašnji prostor. Posebno mi je omiljena prirodna balzamovana mahovina, koja uvek osvoji i srca mojih klijenata.
Drvo je takođe jedan od prirodnih materijala koje ima dugu tradiciju u enterijeru. Uz revoluciju u dezenima, dimenzijama daščica i završnim obradama modernog parketa, koju vrstu Vi preferirate u poslednje vreme?
Od kada se pojavio višeslojni gotovi parket, on je definitivno moj favorit, završni sloj mu je od prirodnog drveta, dok mu ostali slojevi daju postojanost na temperaturne promene. Prikladan je za sve prostore, pa i one gde je planirano podno grejanje, što nije slučaj sa klasičnim masivnim parketom. Još jedna veoma važna karakteristika gotovog parketa je što znate šta kupujete u smislu boje, tona i završnog laka. Naime, kada klijent vidi uzorak višeslojnog gotovog parketa, on će tačno takav parket dobiti u svom objektu, dok je bajcovanje masivnog parketa uvek „mačka u džaku”, jer se ne zna kako će koja daščica primiti bajc i kolika će biti diskoloracija, naravno u tome je nekada i lepota prirodnog materijala za rustične objekte, ali za moderne prostore bitna je ujednačenost, ali sve opet zavisi od projektnog zadatka i krajnjeg željenog efekta.
Ipak, neke prostorije tradicionalno zahtevaju određenu vrstu podne obloge. Da li ste pristalica neprikosnovenog osećaja koje drveni pod donosi u npr. spavaćoj sobi? Može li neki drugi materijal da mu parira?
U spavaćim sobama bih preporučila drveni pod, ali isto tako i razne druge vrste podova koje oponašaju izgled drvenog poda, jer danas imamo mnoge materijale u teksturi drveta, tako da u obzir dolaze i laminati, LVT, keramičke pločice… sve u zavisnosti od budžeta, podneblja u kojem se objekat nalazi, potrebe za lakim održavanjem… tako da danas, pored tolike ponude, uopšte nije lako odabrati vrstu poda.
Naravno, za kraj bismo želeli da čujemo kakvi su Vaši utisci o časopisu „Podovi“ o radu naše redakcije? Koliko su korisne informacije koje se trudimo da pružimo našim čitaocima kroz časopis i sajt www.podovi.org?
Veliko mi je zadovoljstvo da izuzetno pohvalim, entuzijazam i istrajnost vaše redakcije, koja pored sveopšte preplavljenosti kratkotrajnim „Insta-informacijama”, daje prednost pisanoj reči, koja je, po mom mišljenju, jedini pravi medij, koji ostavlja trag za budućnost. Informacije koje se mogu pročitati u časopisu, veoma su korisne u smislu edukacije o tradicionalnim vrednostima, i kao prezentacije najnovijih proizvoda u graditeljskoj struci.