Uvek je uživanje kada imamo priliku da razgovaramo sa mladim a perspektivnim i uspešnim ljudima iz struke. Tako je bilo i ovoga puta, naime, imali smo priliku da ugostimo Jovanu Berat, master inženjera arhitekture. Osnovne i master studije je završila u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka 2021. godine, a nakon toga otvorila je svoju firmu ABV Interiors čije je sedište u Novom Sadu. Zajedno sa svojim timom je za nešto više od tri godine radila na preko 70 projekata.
Kako arhitekte biraju drvene podove za svoje projekte?
Najčešća situacija kada arhitekte imaju uticaj na izbor podova su projekti renoviranja ili individualnih opremanja (kuća), dok kod novogradnji izbor podne obloge u većini slučajeva pada na investitora i njegove preferencije.
Pošto smo mi parketno tržište i naše oko je naviklo na drvo i toplinu koju daje domu, smatram da svaki klijent koji odluči da investira u parket treba da bude edukovan tj. da zna njegove pozitivne, ali i negativne osobine, kao i način na koji se čuva i održava.
Parket nije stavka koja se jednostavno i često menja, pa bih se u nastavku razgovara bazirala na one nedoumice koje sam najčešće čula kao arhitekta od strane klijenata.
Koji je vaš izbor, klasičan ili višeslojan parket?
Klasičan (masivni) parket je vrsta parketa gde su daščice napravljene iz jednog komada drveta, dok se višeslojni koji ga je u poslednjih 15ak godina dominantno zamenio na tržištu sastoji od 2 ili 3 sloja različitog drveta gde je samo gornji – habajući sloj od plemenitog drveta (najčešće hrasta, jasena, oraha) dok su ostala 2 sloja ispod njega čamovina ili jelovina (bržerastuće vrste) u sredini i furnir kao završni sloj.
Možda Vas zanima:
5 trikova za obnavljanje starih podova koje treba da isprobate
intervju: Nikola Martinović – Izbor poda je večita borba između funkcionalnosti i estetike
intervju: Milica Tasovac – Kuća se gradi od temelja, a enterijer od poda
Glavne mane klasičnog parketa bile su nekontrolisani uslovi sušenja koje se odvijalo uglavnom u malim pilanama što je rezultiralo skupljanjem poda, zazorima i pukotinama nakon grejne sezone i nekontrolisanim eksploatacijama prirodnih drvnih resursa.
Ovde ću napraviti malu digresiju da bih povećala svest kod čitaoca o ovoj informaciji, a to je da je jednom hrastu potrebno između 50 i 100 godina da dostigne rast pogodan za komercijalnu seču. Pored toga nagla hiperprodukcija i ekspanzija stambene gradnje zahtevale su isporuku većih količina parketa.
Pojava višeslojnih parketa značila je sigurniju i jednostavniju opciju za kupca, a pored toga znatno je relaksirala i mnoge proizvođače i investitore. Nabrojaću glavne prednosti višeslojnih parketa u odnosu na klasične i prelazim na sledeću dilemu!
Dakle:
- Višeslojni parket se suši fabrički pod kontrolisanim uslovima gde je vlaga 7-8%;
- Zbog unakrsnog slaganja slojeva dosta je stabilniji na vlagu i temperaturne promene;
- Za razliku od klasičnog može da ide na podno grejanje;
- Fabrički je lakiran i uljen, nema neprijatnog i štetnog mirisa nakon instalacije;
- Brzina instalacije višeslojnog parketa je neuporediva u odnosu na instalaciju klasičnog parketa.
Kada je u pitanju završna obrada drvenih podova da li pre birate lak ili ulje?
Ulje je moj lični favorit jer je potpuno prirodan materijal i daje dodatnu notu prirodnosti na šta ljudi pozitivno reaguju. Glavna mana upotrebe ulja je to što s vremena na vreme zahteva dodatno održavanje i ponovno premazivanje.
Što se tiče lakova, oni su sada disperzivni što znači da su na bazi vode i takođe prirodni i ekološki, a proizvođači lakova daju garanciju od 10 godina pa na više.
Nivo sjaja kod oba premaza bira kupac, pa parket u konačnici može da varira od mat do visoko sjajnog.
Na koji način treba pristupiti izboru sloga?
Pitanje izbora sloga stavljam u istu grupu sa pitanjem vrste drveta i boje bajca. Vezano je najviše za lične preferencije klijenta, estetiku i stil enterijera. Najviše su u upotrebi klasični slogovi, riblja kost, riblja kost u većim formatima, chevron (francuski vez) – daske složene pod 45 ili 60 stepeni i seljački pod.
Ako pričamo o modernom enterijeru gde je sve svedeno i gde se teži nekoj čistoći pri izražavanju, onda definitivno biram neki jednoredi ili dvoredi klasični slog na smicanje. Ako pričamo o klasičnijem prostoru možemo da se igramo sa šarmantnijim opcijama poput chevrona.
I za kraj dolazimo do pitanja koje ne volimo ni mi kao arhitekte ni klijenti – a to je budžet i da li je parket uopšte pravi izbor baš za vas?
Mnogo je faktora koji utiču na finalnu cenu parketa – ali neki od presudnih su:
- vrsta i kvalitet drveta
- broj čvorova i čistoća parketa
- njegova rustičnost
- vrsta sloga koju klijent
- završna obrada (ulje, lak)
Primera radi majstor da bi postavio 50m2 parketa u slogu na klik potrebno mu je 1 ili 2 dana, dok mu je za riblju kost potrebno 4 ili 5 za istu površinu.
A za odgovor na drugo pitanje tj. da li je parket dobra opcija za moj prostor najvažnije je da se definiše namena prostora. Ako je u pitanju stanovanje gde su poznati korisnici definitivno jedno veliko DA, a ako je u pitanju neki prostor za izdavanje gde će cirkulacija ljudi kao i šanse da se pod ošteti biti veća onda bih radije glasala za nešto poput otpornijeg LVT-a.
P.S. Najbolje preporuke, i svakako najširi izbor ponude parketa i drugih podnih obloga ja pronalazim u prodajnom salonu kompanije PIB solutiona u Novom Sadu. Saveti stručnih lica sa dugogodišnjim iskustvom i uzorci velikih formata, pomažu meni i mojim klijentima da izaberemo najbolje rešenje za prostore koje uređujemo.
