Drvo se, kao građevinski materijal za sve namene, koristi od davnina na našim prostorima. Ipak, u poslednje vreme primat je preuzeo beton zbog svoje trajnosti i čvrstine, pa je drvo od konstrukcijskog postalo samo dekorativni element. Tako je i sa površinama na otvorenom poput balkona i terasa ili površina oko bazena. No, da bi oku bile što ugodnije i na dodir prijatnije i dalje se oblažu i prekrivaju drvetom.
Zima je bila blaga, a lepo vreme mami na boravak na otvorenom. Pravi je trenutak da se počne sa uređenjem dvorišta, terasa i vrtova, verandi i tremova, te površina oko bazena kako bismo se osećali što ugodnije dok uživamo na suncu.
Podne obloge za spoljnu upotrebu su prilično brojne, a najčešće korišćene su kamen, keramika, teraco, behaton, štampani beton i drvo. Ne nužno najjeftinija, ali svakako na dodir najugodnija podna obloga je drvo koje, čini se, daje i osećaj iskonske povezanosti s prirodom. Upravo to ga i čini jednom od najomiljenijih podnih obloga.
Deking kao tip drvenih obloga za spoljnu upotrebu uz specifičan način postavljanja na našem tržištu masovnije postoji tek desetak godina. Reč deking dolazi od engleske reči deck, što znači paluba, odnosno, površine pod dekingom imaju izgled palube broda.
Ovakve drvene podne obloge izložene su atmosferskim uticajima te ih, pre svega drugog, mora krasiti trajnost i otpornost na truljenje.
Zbog navedenih razloga, najpoznatije drvo koje se koristi za izradu dekinga je tikovina koju odlikuje specifična samoimpregnacija zbog visokog procenta ulja u ćelijama što je čini veoma elastičnom, izdržljivom i otpornom na truljenje i insekte. To je, ujedno, i razlog zašto je to omiljeno drvo za oblaganje skupocenih jahti i brodova.
Pored tikovine, od egzotičnih vrsta kod nas je dosta popularan i ipe ili lapacho, drvo veoma velike gustine i čvrstine koje u latinskoj Americi nazivaju još i gvozdeno drvo. Sem njih, mogu se naći i masaranduba, bangkirai, eukaliptus, merbau, kempas, kumaru, mahagoni, crveni kedar…
Od domaćih vrsta najčešeće se koristi ariš, naročito u primorju. Sa povećanom upotrebom termo-tretiranja kao načina obrade drveta kojim se menjaju njegova hemijska i mehanička svojstva, sve se više koriste termički obrađeni ariš, smreka, bor, grab, bagrem… Termo-tretiranjem ove svetle vrste drveta dobijaju karakterističnu tamnu boju koja je ranije bila rezervisana isključivo za egzote ili se morala postizati bojenjem.
Postavljanje dekinga nije jednostavno i traži učešće profesionalnih podopolagača. Najpre je potrebno pripremiti podlogu na odgovarajući način – obezbediti sistem za drenažu, osigurati izolaciju (ukoliko je reč o otvorenim površinama koje se nalaze na objektima u koje vlaga ne sme da prodre), a ukoliko se deking postavlja na zemlju površina se mora nivelirati.
Kada je podloga pripremljena, na nju se postavlja podkonstrukcija u vidu drvenih letvi (dimenzije su najčešće 40×70 mm, ali mogu biti i drugačije), koje po trajnosti moraju pratiti deking koji se na njih postavlja, odnosno, moraju biti adekvatno zaštićene (termo-tretirane, impregnirane itd.)
Letve, obično dužine 2 m, se postavljaju na razmaku od 35 do 50 cm i to tako da atmosferska voda može slobodno da otiče između njih. Ukoliko je moguće, drvena podkonstrukcija se inoks vijcima pričvršćuje za podlogu kako bi bila što stabilnija. Ako se podkonstrukcija postavlja direktno na zemlju, između letava bi trebalo nasuti malč kako bi se sprečio rast korova i smanjila prisutnost insekata.
Normalno na podkonstrukciju se pričvršćuje deking, takođe inoks vijcima, koji se mogu postavljati tako da budu vidljivi ili skriveni, u zavisnosti od preferencija vlasnka.
Sem vijaka, može se koristiti i sistem tzv. «žabica», pričvršćivača koji se koriste za nevidljivo spajanje, tako što se šrafe za podkonstrukciju a njihovi žljebovi ulaze u utore koji se nalaze na dekingu (utori sa strane nisu obavezni u proizvodnji pa o tome treba voditi računa prilikom poručivanja).
Deking dolazi u velikim formatima, dužine od 2 pa do 5 m. Širine kreću od 90 mm pa sve do 150 mm. Prilikom montaže, obavezno je ostavljanje dilatacije od 5 mm između dve deking-daske, kako bi se omogućio nesmetani rad drveta koji je očekivan s obzirom na izloženost atmosferskim uticajima, odnosno prirodno utezanje i bubrenje drveta.
Ove dilatacije istovremeno služe i za odvod vode koja bi se u protivnom nakupljala na gornjoj površini drveta i izazivala truljenje.
Deking se može dobiti u dve fabričke izvedbe – kao glatki i kao rebrasti ili protivklizni (anti-slip). Izbor zavisi od namene prostora i sklonosti vlasnika.
Sem u dugim daskama koje se obavezno montiraju na podkonstrukciju, za one sa plićim džepom ili sklone «sam-svoj-majstor» principu, deking se proizvodi i u vidu gotivih elemenata na PVC podkonstrukciji koji imaju klik-sistem spajanja i postavljaju se veoma jednostavno.
Na početku i na kraju sezone, deking bi trebalo nauljuti kako bi se sačuvala prvobitna boja drveta i kako bi se drvo zaštitilo, a tokom vrelih letnjih dana neizostavno ga treba svakodnevno polivati vodom da se ne bi desilo da se izvitoperi, odnosno da bi sačuvalo elastičnost i da ne bi pucalo.
Prilikom čišćenja trebalo bi izbegavati ne-ekološke izbeljivače na bazi hlora i okretati se sredstvima za čišćenje drveta na bazi kiseonika. Hlor menja ne samo boju drveta u sivu, nego uništava i njegovu strukturu. Isto tako, treba izbegavati i pranje jakim mlazevima vode pod pritiskom koji mogu dovesti do kidanja vlakana drveta i njegovog mehaničkog oštećenja.
Neminovno je da usled izloženosti suncu, vetru i kiši drvo vremenom patinira odnosno promeni boju, ali to treba prihvatiti kao njegovu imanentnu osobinu i specifičnu lepotu. Naravno, ako nekom ova boja smeta, može se ukloniti navedenim sredstvima.
Alge, lišće, gljivice, plesni i buđi koje izazivaju klizavost pri vlažnom vremenu se ukljanjaju mehaničkim čišćenjem odgovarajućom četkom. Ukoliko se deking kvalitetno i redovno održava može trajati i do 30 godina. Time ćete obezbediti prostor za ugodan boravak na otvorenom u prirodnom ambijentu čak i u urbanim sredinama.
Autor teksta: Isidora Gordić
