Mozaik je kao umetnička tehnika, koja je svoju primenu našla i u uređenju enterijera i eksterijera, poznat od davnina. Ukratko se može definisati kao umeće harmoničnog slaganja i uklapanja komadića od raznih materijala kako bi se dobila određena slika ili dekoracija. I danas postoje relativno očuvani primerci mozaika od pre 5000 godina, što je fascinantno i što govori o njegovoj dugotrajnosti. Materijali koji su se tada koristili su bili obluci kamena raznih boja koji su se ručno klesali, školjke i slonova kost koji su se utiskivali u malter.
Vremenom se tehnika izrade razvijala pa su stari Grci oko 8. veka pne udahnuli nov život mozaiku usavršivši tehniku izrade i slaganja, dodajući geometrijske šeme.Tehniku su kasnije prihvatili stari Rimljani i raširili je celim Mediteranom i tadašnjim Rimskim carstvom. Od tada mozaik se često koristio u reprezentativnim i javnim prostorima i sakralnoj arhitekturi gde je poseban procvat doživeo za vreme Vizantijskog carstva.
Vremenom kako se tehnologija izrade usavršavala, mozaik je sve više počeo da se koristi i za uređenje individualnih, stambenih prostora, gde je takođe, primereno prostoru, došla do izražaja njegova jedinstvena lepota i funkcionalnost. Danas praktično ne postoji oblast u završnom uređenju prostora gde mozaik nije manje ili više zastupljen. Šta je to što odlikuje mozaik a što ga danas čini nezaobilaznim u kreiranju prostora? Na prvom mestu to je njegova jedinstvena i neponovljiva lepota a zatim i funkcionalnost.
Efekti koji se dobijaju primenom mozaika nisu mogući ni sa jednim drugim materijalom. Kaže se da mozaik nije moguće zaista fotografisati jer fotografija ne može da dočara igru i prelamanje svetlosti koja je uočljiva jedino kada se mozaik posmatra uživo. U zavisnosti od vrste materijala i izgleda moguće je postići kako rustičan tako i savremen utisak što dovodi do toga da se i dalje koristi u klasičnim kao i u savremenim enterijerima.
Pri tom, praktično ne postoje ograničenja što se tiče mesta upotrebe. Može se postavljati kako na podove tako i na zidove pa čak i na plafone, na ravne kao i na zakrivljene podloge, u prostore sa prisustvom vlage kao i u „suve“ delove enterijera, na razne delove nameštaja, u javne i stambene prostore, a u uređenju eksterijera na fasade, bazene, okućnice, stepeništa, fontane…
Možda Vas zanima:
Pravi izbor za opremanje enterijera vašeg hotela, restorana ili kafića
Vanvremenska lepota i praktičnost: Mozaik podovi kao umetnost u vašem domu
Reč stručnjaka: Proizvodnja i ugradnja behaton ploča
Postoje dve osnovne tehnike ugradnje mozaika
Direktnom metodom se komadići izabranog materijala lepe na željenu podlogu. To je i prvobitna tehnika izrade mozaika koja zahteva mnogo truda, strpljenja i znanja, tako da je danas prisutna uglavnom u umetničkoj izradi. Poznata je tehnika tzv Venecijanskog mozaika gde se od delova i ostataka različitih pločica ručno pravi određen dekor.
U klasičnom građevinarstvu se koristi indirektna metoda, koja je usavršena u skorije vreme, gde se komadići mozaika mašinski prvo slažu na pomoćnu podlogu (najčešće dimenzija 30x30cm) a zatim se prenose na željenu površinu.
Ta tehnika je mnogo brža i manje zahtevna. Glavni zahtev pri postavci jeste da površina na koju se postavlja bude kompaktna i glatka. Komadići mozaika su male debljine, stakleni svega 3mm, a ispod njih nije moguće naknadno dodavati lepak kako bi se korigovale eventualne neravnine kao pri postavci standardne keramike jer bi to prouzrokovalo da cela površina na kraju nema jednoličan i monolitan izgled. Sama postavka od izvođača zahteva strpljenje, preciznost i iskustvo. Sem ovoga, nema nekih posebnih tehničkih zahteva.
Lepak za providni stakleni mozaik mora biti na bazi belog cementa kako bi se postigao zadovoljavajući efekat. Važno je i dozirati količinu lepka na koji se lepi mozaik. Premalo lepka će dovesti do lošeg prijanjanja i odvajanja komadića a previše lepka do toga da višak izlazi na fugne koje je posle teško očistiti. Uz proverenog i iskusnog izvođača ove stvari ne predstavljaju problem.
Materijali od kojih se danas pravi mozaik su pored tradicionalnih kao što su kamen, keramika, staklo, porcelan i savremeni materijali kao drvo, metal i kompozitni materijali. Dimenzije se kreću od veoma malih (3-4mm) do formata 10x10cm a oblici mogu biti standardno četvrtasti ali i okrugli, elipsoidni ili heksagonalni. Završna obrada može po potrebi da bude u mat, polumat ili sjajnoj varijanti ali takođe i transparentna u razlicitim bojama i nijansama.
Mozaici su otporni na visoke i niske temperature i jednostavni su za održavanje pa se iz tog razloga danas najčešće koriste za uređenje bazena, fontana, kupatila i prostora za relaksaciju u kojima stvara utisak reprezentativnosti. Posebno se koristi za dekoracije zakrivljenih površina kao što su stubovi koji posle dekorisanja mozaikom od neželjenog dela prostora postaju raskošni detalji. Takođe je veoma efektan kada je u enterijeru potrebno naglasiti i istaći neku površinu..
Cene mozaika dosta variraju. Na našem tržištu postoje razni proizvođači od nepoznatih do renomiranih što je i dobro jer se može naći odgovarajući detalj po cenama za svačiji džep. Najpoznatiji proizvođači zastupljni na našem tržištu su Sicis, Bizzaca, Appiani, Mosaico +, Trend itd.
Pri odabiru mozaika treba voditi računa o nekim pravilima. Ukoliko uzimate jednobojnu pločicu visokog sjaja nikako nemojte uz nju da postavljate keramički mozaik koji je u mat finituri pošto ćete na taj način ugušiti prostor. Uz visoki sjaj možete staviti lep stakleni mozaik ili keramički koji ima glazuru kao i postojeća pločica. Keramički mozaik je lepo kombinovati sa mat pločicama koje podsećaju na kamen, mermer ili potpuno jednobojne. Izbegavajte približne nijanse. Ovo pravilo ne važi samo za mozike već i generalno za enterijere. Ukoliko uzimate mozaik iz jedne fabrike, a pločice iz druge birajte kontraste a ne približan ton. Ako uzmete nešto što je približne nijanse biće u stalnom sukobu. Ukoliko su u nekoj prostoriji sve površine prekrivaju mozaikom, poželjno je kombinovati jednobojne i višebojne mozaike kako prostor ne bi bio ugušen i kako bi se postigla razigranost prostora.
Ono što je jako zanimljivo kod mozaika jeste da sa njim možete da se igrate i time dođete do rezultata koji je napribližniji Vašem ukusu. Sa mozaikom koji je na mrežici možete da pravite najrazličitije šare, pa čak i slike. Kod nekih fabrika postoji mogućnost da se napravi slika ili dekoracija po želji u mozaiku. Oni željenu sliku prenose na mrežicu i na izvođaču je jedino da normalno poslaže mozaik kao puzzle. Takođe možete da nađete neki detalj koji vam se dopada, da stilizujete odnosno uprostite sliku i da se to napravi na licu mesta.
Ovakvo postavljanje mozaika spada u umetnost i zahteva vreme i preciznost. Ukoliko biste želeli samo borduru od mozaika možete i to napraviti. Izaberite boju koja će biti podloga i boje sa kojima biste želeli šaru i imate borduru koja će delovati mnogo lepše u prostoru od klasičnih komadnih bordura. Na kraju ako želite da postignete efekat minimalizma dovoljno je da odaberete jednobojni ili miks mozaik koji će ići u kombinaciji sa pločicama koje ste odabrali i postavite ga na mesto koje se može istaći kao detalj. Da li će to biti ceo zid, ili deo zida je Vaš lični izbor.
