Prema podacima Evropske agencije za energiju jedan stambeni objekat preko podruma i podova izgubi 15% toplotne energije. To znači da nas neizolovani ili loše izolovani temelj i spratne ploče koštaju oko jedne sedmine ukupne toplote koju je proizveo grejni sistem, čime se svrstavaju na četvrto mesto po energetskom rasipanju – iza zidova, stolarije i krova.
Iako na prvi pogled, sudeći po brojkama, nisu preveliki energetski “gubitnici”, zbog zakona fizike da toplota uvek ide na gore podovi u svakoj kući ili stanu predstavljaju ranjivu tačku. Ukoliko živite u objektu koji nema izolaciju poda setite se samo koliko puta ste do sada, naročito u jesenjem i zimskom perodu, konstatovali da je čak i u prostorijama koje dobro zagrevate i u kojima je postavljena neka topla obloga, pod na dodir hladan. Ovu pojavu da kad god neobuveni koračate po podu imate osećaj hladnih stopala koji boravak u objektu čini neprijatnim, uzrokuje nezaštićenost betonske ploče od spoljnog hladnog vazduha koja je najizraženija na prizemlju, a pogotovo kod objekata gde postoje podrumske prostorije – pod prizemlja je ujedno plafon podruma ka kome se podiže sav hladan vazduh koji se na temelj prenosi od zemljišta na kome kuća ili zgrada leži.
IZOLACIJA PODA – POSTAVKA: je tema o kojoj se često govori u kontekstu isplativosti u odnosu na uštedu koju će krajnji rezultat doneti. To su u velikoj meri izazvale tvrdnje učesnika pojedinih forum diskusija da, ako nemate namere da uvodite sistem podnog grejanja, samo postavljanje podne izolacije gotovo da nema efekta jer će ušteda ostvarena na ovaj način biti minimalna.
E sad, kada jedan kućevlasnik (koji svakako spada u laike, manje ili više informisane) to pročita, prva reakcija bez sumnje će biti: “Pa, onda mogu i bez toga”. Iako forume ne treba potpuno odbacivati jer su to ponekad korisne platforme za razmenu iskustava i saveta, ipak nije zgoreg stalno imati na umu da to nije mesto na kom se može dobiti 100% proverena informacija i preporuka stručnjaka, te sve tamo pročitano valja uzimati sa solidnom dozom rezerve, što pokazuje i konkretan primer.
STANDARDNA IZOLACIJA PODA postavlja se između betonske ploče i ravnajućeg sloja (armiranog cementnog estriha), i u osnovnoj varijanti sastoji se od hidroizolacionog sloja bitulita kojim se premazuje ploča, i termoizolacionog sloja koji čine paneli ekstrudiranog polistirena – stirodura preko kog se postavlja najlon, odnosno transparentna građevinska PE folija.
Kao i kod fasadne izolacije jedna od ključnih stvari je debljina izolacionog sloja, a ona prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada za međuspratnu konstrukciju treba da bude minimum 3cm (mada je za pun efekat uvek poželjno da to bude više), a za pod u prizemlju barem 6cm, i to je već opcija sa kojom je energetske gubitke putem podne površine moguće redukovati za 60% bez obzira na način grejanja i vrstu energenta.
Debljina izolacije poda generalno se određuje zavisno od temperature hladne prostorije, a optimalno bi trebalo da bude 8 cm za podove u prostorijama koje se tokom sezone greju i 10 cm za podove izložene spoljnom vazduhu, kao što su oni u stanovima iznad pasaža ili garaže. Kada su u pitanju pasivne kuće kao objekti maksimalne energetske efikasnosti, uobičajene debljine podnih termoizolacionih slojeva se kreću između 10cm i 20cm.
Podna izolacija ocenjuje se kao suvišna samo ako je temperaturna razlika između umereno zagrejanog i zagrejanog prostora manja od 4-5 stepeni, a u svim ostalim slučajevima, naročito ako postoji sistem podnog grejanja, je itekako preporučljiva. Naime, podna izolacija deluje stimulativno na sistem podnog grejanja tako što mu, kao toplotna barijera na koju se polažu cevi, posredno olakšava postizanje radne temperature. Ovo sadejstvo posebno je značajno u zemljama gde živa u termometru u januaru i februaru ume da se spusti i do 20 stepeni ispod nule, a to se u poslednjih nekoliko godina dešavalo i kod nas, s tim da preporučene debljine izolacije tamo gde ima podnog grejanja treba uvećati za 3 cm (dakle 11cm za grejani prostor, 13cm za grejani prostor izložen spoljašnjosti).
OBLASTIMA TERMOIZOLACIJE ZIDOVA I PODOVA, bez obzira na razlike u samom postupku postavljanja i nekim propratnim komponentama, zajednička je crta izbor osnovnog izolacionog materijala. Pored stirodura (za zidove stiropora), na koji su kupci na domaćem tržištu uglavnom navikli i koji im je ujedno najpoznatiji, druga najčešće primenjivana izolaciona sirovina je kamena vuna.
Sem što propisuje minimalnu debljinu izolacije, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada takođe definiše glavna svojstva dobrog izolacionog materijala, a to su toplotna, zvučna i zaštita od požara. Mada nije nevažna u kući, zvučna izolacija je naročito važna za stambene zgrade, a prema standardu SRPS U.J6.201 tavanica između dva stana treba da zadovolji zahtev za maksimalnu vrednost nivoa udarne buke od 68dB.
Protivpožarna zaštita
Kada je reč o protivpožarnoj zaštiti, propisom je predviđeno da materijali ugrađeni u pod pri eventualnoj pojavi požara, u toku dekompozicije poda, ne smeju da oslobađaju otrovne gasove koji bi povećali opasnost po život stanara i otežali njihovo spašavanje. Kamena odnosno mineralna vuna je prirodni materijal poreklom od vulkanskih stena uobličen u ploče debljine od 30mm pa sve do 200mm. Zbog velike gustine, kompaktnosti i vlaknaste strukture poznata je kao vrhunski toplotni izolator reda učinka sličnog stiroduru, a njene glavne prednosti u odnosu na ekstrudirani polistiren jesu superiornost zvučne izolacije i nezapaljivosti, koje se sasvim uklapaju u tražene standarde.
Termosilent folija
Ovde dolazimo do još jedne zablude vezano za izbor izolacionog materijala, koja se odnosi na proizvod poznat pod nazivom TERMOSILENT FOLIJA. Naime, na internet stranicama pojedinih proizvođača i distributera navodi se podatak da termosilent folija debljine svega 1cm ima isti koeficijent provodljivosti toplote kao stirodur od 5cm. Obzirom da je termosilent folija po sastavu ekspandirani polietilen – što će reći stiropor, taj navod nikako ne može biti tačan.
Iako ima osobinu termoizolacije, termosilent je materijal kod kog je zbog penaste konzistencije nešto izraženija apsorpcija zvuka, te se prevashodno primenjuje kao zvučni izolator podnih površina koji se postavlja kao tanak antiakustični sloj odmah ispod završne podne obloge, stoga se i pravi u rolnama debljine 0,5cm i 1cm (daleko tanje od stiropora).
View this post on Instagram
POSTAVLJANJE PODNE IZOLACIJE na način o kome je prethodno bilo reči predstavlja bazičnu, konvencionalnu metodu, koja uz poštovanje pravila instalacije i odabir adekvatne debljine izolatora daje odgovarajuće rezultate.
Ova metoda, ipak, kod objekata sa podrumskim prostorom nije dovoljna da se do kraja “izbori” sa spoljnom hladnoćom koja prolazi kroz temelj, već je rešenje postavljanje termičke izolacije otporne na visok pritisak direktno ispod temeljne ploče, čime se dobija takav toplotni efekat da se niske temperature tla, znatno niže od 10°C, sa unutrašnje strane podne ploče uopšte ne osećaju. Ovakva zaštitna brana od hladnoće bazirana je na specijalnim pločama stirodura otpornim na visoka pritisna opterećenja raspoloživim u tri klase čvrstoće – 30, 50 i 70, gde se brojna oznaka odnosi na pritisnu čvrstoću u tonama po metru kvadratnom površine, pri 10% stišljivosti.
Kod „lakih“ zgrada bez podrumskih etaža dovoljna je ploča čvrstoće klase 30, ali već kod objekta gde postoji podrumski prostor, prizemlje i makar jedan sprat iznad, preporučuje se primena ploča klase 50. Ukoliko se radi o višespratnim zgradama, kod kojih postoji izuzetno veliko pritisno opterećenje odozgo nadole (posebno prisutno u području potpornih zidova i nosećih stubova), imperativ će biti primena ploča klase 70, dovoljno čvrstih da se na njih može postaviti ceo građevinski objekat.
Na polju klasične izvedbe podne izolacije sve više se primenjuje još jedna interesantna materijalna novina, a tiče se sloja koji je pokriva. Umesto betonske ili cementne košuljice koja se preko PE folije ugrađuje u tečnom stanju, primetno je okretanje tzv. SUVIM KOŠULJICAMA.
SUVI ESTRIH može biti u obliku gipsanih ploča, ploča od gipsanih vlakana debljine 20mm, ili panela na bazi drveta, i generalno se bez ikakvih problema može upariti sa izolacijom od specijalnog stirodura ako je ta izolacija odgovarajuće klase.
Da bi se u poslovnom ili stambenom prostoru uobičajena pritisna opterećenja koja pod trpi od različitih komada kućnog i kancelarijskog nameštaja adekvatno regulisala potrebno je na betonsku ploču postaviti stirodur čvrstoće klase 50, debljine od 30mm do 50mm, a zatim suvi estrih po izboru. Ove termoizolacione ploče pogodne su i za postavljanje svih vrsta instalacija, jer se jednostavno mogu rasecati i preoblikovati dovoljno kvalitetnim građevinskim nožem.
