I pored omiljenog drveta, za deking podove vrlo rasprostranjen jeste i kompozitni materijal WPC (eng. wood-plastic composite). Za poziciju ozbiljnog konkurenta drvetu, WPC se izborio zahvaljujući veoma povoljnim performansama. Pre svega treba napomenuti u čemu je njihova razlika. Da krenemo od početka…
Reč deking poreklom je anglicizam, izvedena od deck (eng. deck – paluba). U prošlosti je označavala primitivni pod, odnosno uprošćen brodski pod, sačinjen od elementarno obrađenih i lakiranih dugih, masivnih dasaka.
WPC je kompozitni materijal, poluprirodan, budući da je sačinjen od drvenih vlakana ili drvnog brašna i plastike, obično polipropilen, polietilen, polivinilhlorid itd. Srazmere dvaju pomešanih materijala međusobno se razlikuju, a zavise načelno od proizvođača, te njihov odnos može biti od 50:50 do 10:90. Količina prisustva određenog materijala utiče i na osobine finalnog proizvoda.
Drvo je u potpunosti biorazgradivo, te je njegova upotreba poželjnija s ekološkog stanovišta, dok je WPC delimično, u zavisnosti od prisustva prirodnih sastojaka – što ih je više i razgradivost je veća. No, činjenica da se i plastični delovi proizvode od reciklirane plastike čini da i on spada u red ekoloških materijala.
Ovaj materijal je pogodan za formiranje željenih oblika, te se može kriviti pri oblikovanju podne obloge, dok to sa drvetom, naročito egzotičnim vrstama, nije uvek moguće. Obrađuje se takođe alatom za drvo. Izrađuje se u različitim bojama kojima se najčešće oponaša lik drveta – boja i struktura. U odnosu na drvene dekinge, WPC je manje zahtevna podloga pri postavci jer je mirnija, tj. ne dolazi do širenja i skupljanja usled temperaturnih promena.
Bez obzira na udeo plastike, drveni deo ipak čini svoje, te je moguće da će i WPC deking upijati vodu u određenoj meri, što može dovesti do pojave buđi, plesni, gljivica, odnosno do biodegradacije. Budući da plastični delovi zadržavaju toplotu, može doći i do velikog zagrevanja ove vrste dekinga, čak tolikog da bosonogo kretanje po njemu bude krajnje neprijatno ili nemoguće, a to se odnosi na jeftinije vrste WPC-a.
Bez obzira na otpornost i čvrstinu, i ovu vrstu dekinga nužno je održavati kako bi zadržao svoj sjaj i kvalitet, ali je ono jednostavnije i realizuje se čišćenjem naslaga nečistoća metlom i četkom, odnosno vodom.
Za deking podove je nužno da budu otporni na različite vremenske prilike – toplotu, sunce, kišu, grad, vetar, hladnoću, mraz itd. Shodno nameni, ali pre svega našem ukusu, afinitetima i estetici koju želimo da postignemo, mi pravimo izbor među materijalima.
Pritom treba imati na umu da nam zadovoljstvo mogu pružiti i drveni i WPC podovi, sa svim svojim prednostima i nedostacima. WPC je praktičniji, a drvo je toplije i mekše; drvo iziskuje više truda oko održavanja, ali neki WPC nije najzgodnije rešenje za prejako sunce… Dakle, bilo da izaberemo drveni ili od WPC-a, deking mora biti pravilno i kvalitetno ugrađen, a potom adekvatno održavan da bi u potpunosti odgovorio svojoj svrsishodnosti.
Autor teksta: Sanja Dakić
