Taj stan nam resava stambeno pitanje za ceo život
Za 12 godina zajedničkog života, suprug i ja smo se u istoj zgradi selili tri puta. Bilo je tu raznih kombinacija, verujte mi na reč. Sređivanje, selidba, sređivanje, pa ponovo selidba… I zamislite, kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće, došlo je na red još jedno sređivanje stana. Bez obzira na činjenicu da ni suprug ni ja nismo bili oduševljeni rasporedom prostorija, terasom koja gleda u garaže, cevima od grejanja koje su bile vidljive kod plafona, i još mnogo toga što nije bilo po našem ukusu, verovali smo da ćemo se tu u u prizemlju zadržati barem nekoliko godina. I tako smo sredili tih naših 50 kvadrata tik pre nego što je na svet stigao mali Marko.
Sve je ispalo baš kako smo zamislili. Žuta kuhinja odlično se uklopila uz zeleni zid koji se samo nama dopadao, cevi od grejanja nismo se trudili da sakrijemo, već smo ofarbali u istu nijansu zelene i izgledale su baš moćno, a o pink terasi i da ne govorim…Bili smo zadovoljni i nismo marili za komentare.
Ipak, negde u malom mozgu, bio je plan da se nekad u budućnosti još jednom preselimo u okviru iste zgrade, na prvi sprat, u stan u kom bi dete imalo svoju sobu, imali bismo veću dnevnu sobu, trpezariju, dve terase, dva kupatila… Što bi se reklo, taj stan nam rešava stambeno pitanje za ceo život. Ali to je bio projekat koji nismo planirali da realizujemo bar ne do Markovog polaska u osnovnu školu.
Početak planiranja…
Međutim, nije prošlo ni godinu dana, a nas dvoje smo bili u planiranju adaptacije našeg novog doma u kojem smo sad već pet godina. I to renoviranje je bilo što bi se reklo „zapravo“. Znali smo da nije bitno da li se selimo prvi ili ko zna koji put, jedna stvar je uvek ista. A to je priprema.
Bili smo svesni toga da je stvaranje doma, u kome će nastati najlepše uspomene, jedna od najvažnijih stavki za svakog od nas i na samom početku najpre nas je savladala topla i nežna emocija. Međutim, sa lepim mislima, stigla je i glavobolja, nervoza, nesigurnost odakle krenuti, koga angažovati, šta izabrati… Mnogo pitanja, puno nepoznatih segmenata u kojima nemamo iskustva.
Zato smo krenuli od planiranja i pravljenja neke grube računice. I jedino što smo znali jeste da u „četvorci“ nećemo menjati prozore i balkonska vrata. Sve ostalo ide novo! Činjenica da nećemo menjati prozore išla nam je u korist – finansijsku naravno, jer smo iz priče „znali“ da zamena stolarije nije baš mala stavka. Za podove, belu tehniku, nameštaj, sanitarije, rasvetu i ostalo smo okvirno pogledali cene na internetu i uvideli da sami nećemo moći da završimo posao. Jer nije problem kupiti, problem je sve lepo uklopiti. Osim toga, sama pomisao na količinu posla i broj majstora u stanu zadavala mi je glavobolju. Znala sam da ne želim da radovi traju mesecima, da ne želim majstore koji spuštaju cenu šakom i kapom kako bi dobili posao, jer po nekom nepisanom pravilu kada hoćete da uštedite na uštrb kvaliteta, računica izađe mnogo više. Bilo nam je bitno da imamo izvođača radova od poverenja, nekoga ko koordiniše sve faze.
I tu se pojavljuje naše svetlo na kraju tunela – suprugov drugar sa basketa, vlasnik firme koja radi adaptaciju stanova po principu „ključ u ruke“. U roku od nekoliko dana smo se našli u stanu kako bi Gile „snimio“ situaciju i vrlo brzo nam poslao ponudu za radove koju smo bez dvoumljenja prihvatili.
Mesec dana rok za završetak radova, majstori međusobno komuniciraju o organizaciji radova – kako jedan završi, daje drugom ključ i on nastavlja sa svojim poslom, i tako u krug, bez da ja moram da zovem i čekam da dođu. Sjajno, zar ne.
Nakon rešenih majstora, razmislili smo o našim potrebama i na osnovu njih definisali funkcije svake prostorije. Ipak, ni tu nismo smatrali sebe dovoljno veštim, pa smo pozvali drugog prijatelja, Darka, koji je inače dizajner enterijera i nameštaja, da nas posavetuje i kaže da li je to što smo zamislili izvodljivo, i ukoliko nije da zajedno nađemo najbolje rešenje za naš dom.
Na korak do realizacije…
Kada su stigli detaljni crteži nameštaja za dnevnu sobu, hodnik, trpezariju i kuhinju, krenuli smo u potragu za podovima. U celom stanu smo odlučili da ostavimo parket i preko njega postavimo laminat, osim u dečijoj sobi u kojoj je prethodno bio izvađen parket zbog vlage. Danima smo lutali od salona do salona po Novom Sadu, gledali ponude na internetu, raspitivali se kod prijatelja koji su pre nas renovirali stan i, opet ništa. Sve do jednog dana, kada smo u salonu videli Swiss Krono laminat, i ne pitajući za cenu znali smo da je to to! Imao je strukturu hrasta i ofarban u belo.
Pored toga što dobro izgleda, znali smo da je to laminat visokog kvaliteta i, svidelo nam se što izgledom i strukturom deluje kao masivan pod. Rekli su nam da imaju na stanju i da je isporuka za nekoliko dana. Baš kako nama i odgovara.
Naš izbor bio je SWISS KRONO – Grand Selection Origin, Snow Oak, dimenzija 2025x244x14 mm. Srećni i zadovoljni izašli smo iz salona i nastavili u potragu za laminatom za spavaće sobe. Tu smo se odlučili za nešto jeftiniji laminat – jedino je bilo važno da je bukva da bi se uklopio sa nameštajem koji smo kupili za prethodni stan.
… ipak dva koraka…
Međutim, usledio je poziv. Bio je to čovek iz salona. „Žao nam je, ipak nemamo na stanju laminat koji ste izabrali. Možemo da poručimo robu i da stigne od 45 do 60 dana“. Sve što smo isplanirali, istog momenta je palo u vodu. „Ako želite, dođite do našeg salona, izdvojio sam za vas modele koji su po dezenu veoma slični laminatu koji ste izabrali“, rekao nam je gospodin koji se zaista potrudio da reši za nas nastali problem. Nije bilo druge. Seli smo u kola i za nekih desetak minuta smo bili u dilemi. Ispred nas je bilo desetak modela, zaista skoro isti kao onaj naš „savršeni“.
Odluka je pala na Swiss Krono – Swiss Solid Chrome Davos Oak dimenzija 1380x193x12 mm. U radnji smo odmah izabrali i lajsne koje se najbolje uklapaju sa podom, i sad definitivno završili sa dnevnom sobom i trpezarijom.
Šta je sa kuhinjom?
Pločice u kupatilu i hodniku nismo planirali da menjamo – bili smo zadovoljni postojećim. Za podne pločice u kuhinji smo se dvoumili – postojeće su se slagale uz novu kuhinju. Međutim, u tome nas je razuverio ni manje ni više nego električar. „I sad treba da postavite novu kuhinju, nove zidne pločice, sve da blista a ostavićete ove stare pločice na podu?? Nije da su one u lošem stanju, ali verujte mi – neće biti lepo“. Čim je završio izlaganje, samo smo se pogledali i istog momenta krenuli u potragu za podnim pločicama. Obzirom da kuhinja nije baš velika, odlučili smo se za krem – bele keramičke pločice većeg formata kako bi i sama prostorija izgledala većom.
Bilo nam je važno da pločice budu kvalitetne te smo birali između modela proverenih proizvođača. Osim toga, savetovali su nas da obavezno izaberemo deblje, tvrde i otporne pločice koje se teško habaju i da nisu klizave.
Postavljanje podova
Sve smo obezbedili majstorima i po planu su počeli sa postavkom podnih obloga. Dok je jedan majstor radio u kuhinji, drugi je radio sobe. Pre postavke laminata u dečijoj sobi u kojoj je prethodno izvađen parket zbog vlage, morao je da pripremi podlogu. Postavljanje laminata zahteva idealno ravnu podlogu, a košuljica u dečijoj sobi bila je oštećena. Naši majstori su za izravnavanje koristili podoliv, samorazlivajuću masu za nivelisanje. Podoliv je predviđen za ispravljanje manjih neravnina, od 2 do 10 mm, što je idealno za našu sobu. Ovaj postupak mi je bio izuzetno zanimljiv, te sam ispratila svaki korak. Majstor je dobro očistio pod u sobi, a potom je špaklom i valjkom naneo prethodno razmućen podoliv sa vodom. Idealno ravna podloga bila je spremna za postavku laminata u roku od 24 sata.
Na kraju…
Spušten plafon u dnevnoj sobi, instalacije gotove, kupatilo i kuhinja gotovi, podovi postavljeni, stan okrečen, rasveta završena… Sve je gotovo i to u roku od mesec dana. Majstori su završili na vreme i za sobom ostavili slobodno mogu reći sređen stan. Moje je bilo da prebrišem stan kao da sam generalno spremanje obavila nekoliko dana pre. Hvala im za savršeno urađen posao bez stresa.
Naš dom je naš raj!
Autor teksta: Dragana Rajkov, novinar
