„Voda uvek nađe put“. Kada odvodni elementi mokrih čvorova nisu adekvatno projektovani ili ugrađeni, voda ne nađe svoj put iz stana, već nazad u njega. Suvišna voda u unutrašnjim prostorijama uzročnik je mnogih problema, na duže staze i zdravstvenih, te je siguran put ka zdravom domu obraćanje pažnje na sve njegove elemente.
Voda uvek nađe put, neka “on” bude drugačiji
Kupatila predstavljaju zapravo najzahtevnije prostorije doma. To su prostorije posebnih uslova, u kojima caruje velika količina vode i vlage. Iako je obezbeđivanje provetravanja svake prostorije obavezno, često su u praksi kupatila bez prozora, pa i ikakvog drugog vida ventilacije, što dodatno utiče na količinu i zadržavanje vlage. Instalacije kupatila su od značaja prvog reda i mora se voditi računa i obezbediti da voda otiče na pravi način, i to baš tamo gde treba. Kao i sve, i one vremenom dotraju, te je potrebno i njihovo adekvatno održavanje.
Ono što se na prvi pogled ne vidi a postaje veoma uočljivo nakon upotrebe kupatila su neprijatni mirisi koji se mogu vraćati iz instalacija i bitno uticati na korišćenje ovih prostorija i komfor prostora.
Za korisnike predstavljaju pravu noćnu moru jer je čest utisak da održavanje higijene kupatila ne utiče na smanjenje neprijatnih mirisa. Ipak, postoji nekoliko trikova kako se održavaju ovi odvodi. Podni slivnik kupatila spada u jedan od najvažnijih elemenata jer ukoliko dođe do pucanja cevi ili prekomernog izlivanja vode, upravo ovaj odvod usmerava višak vode ka kanalizaciji i sprečava moguće poplave.
Svaki slivnik mora da ima zatvarač mirisa, odnosno barijeru pre kanalizacije. To je najčešće vodeni čep koji postoji u gotovo svim sifonima i obezbeđuje neprohodnost neprijatnih mirisa. Kolenasti dizajn sifona je takav da može da primi određenu količinu vode koja ne otiče već ostaje u samom sifonu i služi kao vodena brana.
Ukoliko se pak neprijatni mirisi vraćaju, bezbedna varijanta je da se ugradi nepovratni ventil na odvodnoj grani podnog slivnika, a najpraktičnija je da se prilikom ugradnje postave protočni slivnici, odnosno da za sam odvod priključi umivaonik ili kada – tj. neki od elementa koji se često koristi i odvodi vodu, a na taj način obezbeđuju da kroz slivnik stalno protiče nova voda koja ga dopunjava i ne dozvoljava da barijera nestane.
Ipak, ukoliko se neprijatni mirisi u izvedenim kupatilima jave, najčešće ukazuju da je slivnik suv. Ova pojava često je praćena i pojavom insekata. Jedno od rešenja je da se s vremena na vreme doda malo vode u slivnik, što bar na kratko uklanja neprijatne mirise i zaustavlja insekte. Na tržištu postoji i takozvani suvi slivnik. Zatvarač mirisa kod suvih slivnika nije vodeni čep, već poklopac sa gumenim prstenom koji funkicioniše kao nepovratni ventil.
On funkcioniše pomoću protivtega koji je tako namešten da slivnik primi vodu, ali ne pušta nazad u kupatilo neprijatne mirise. Dokle god u slivnik teče voda sa površine poklopac je otvoren. U suprotnom protivteg zatvara poklopac. Rešetka suvog slivnika, na kojoj se i nalazi ceo patent, može da se ugradi na već postojeći sabirni ili protočni slivnik.
Kod adaptacije kupatila najveći izazov predstavlja upravo pomeranje rasporeda sanitarne opreme, koji jeste moguć ali tako da se ne stvori velika udaljenost između elementa i vertikalnog odvoda.
U protivnom dolazi do sporog oticanja vode i čestog začepljenja. Naravno, uz moderna pomagala sve je moguće te na tržištu postoje električni uređaji s pumpom koji omogućavaju razmeštanje sanitarija u potpunosti po želji investitora, ali je i njihova cena prilično visoka. Eventualni kvarovi ovakvih pumpi zahtevaju dalja ulaganja i radove, a bez njih je tako projektovano kupatilo neupotrebljivo.
Svaka cev mora imati određen pad od elementa prema glavnoj vertikali, i pri velikim udaljenostima ovakav pad nije moguće postići u dimenzijama poda. Moderan dizajn podrazumeva izvođenje tuš kabine, i to tako da je nivo poda tuš kabine u nuli, odnosno u istom nivou sa ostatkom kupatila.
Pri tome je važno obratiti pažnju na ugradnju sifona, za koji je potrebno 12 do 15 centimetara, kojih često nije moguće postići. Na tržištu postoje linijski sifoni za tuš kabine koji ze mogu ugraditi u zid na ivici tuš kabine, i na taj način postiže se potreban pad u zidu prema odvodnoj vertikali. Ovakav zidni odvod trenutno je među najpopularnijim i namodernijim rešenjima i jedan je od neizostavnih elemenata modernih kupatila.
Premeštanje odvoda za vodu na zid omogućava i konstituisanje poda tuš kabine kao zatvorene površine, što olakšava primenu košuljice i pogodno je i kada je visina košuljice mala i ne dozvoljava priključenje na postojeće kanalizacione cevi.
Savremeni dizajn i dalje najviše favorizuje svedenost, minimalnost i elegantnost, te su tako i u modi linijski slivnici i obavezne tuš kabine. Ovakvi slivnici se na tržištu nalaze sa jednim, dva ili tri ulaza, kao i sa podesivim uglom, i sa takvim dizajnom koji sprečava ulazak gasova iz kanalizacije i u slučajevima kada voda iz slivnika potpuno ispari. Takođe, kod ovih slivnika je na njihovo telo moguće montirati nosač hidroizolacije koji omogućava montažu na način koji u potpunosti sprečava prolaz vode između slivnika i okolnog betona. Visina slivnika se može povećati praktično neograničeno umetanjem cevi prečnika 110 mm između tela slivnika i slivničke rešetke.
