Stari parket u kući se potpuno rasušio, delovi su se sasvim odlepili od poda ili nepodnošljivo škripi kad se hoda po njemu. Treba nam novi parket i počinje da nas hvata panika od potrage za pravim…
Ne tako davno stvari su bile mnogo jednostavnije: u ponudi klasičnih parketa biralo se uglavnom između hrasta, bukve ili jasena, a kod brodskih podova se izbor svodio na jelu, bor ili ariš. Naravno, mogli su se kupiti i parketi sa intarzijama od skupocenih vrsta drveta i mozaik parketi, ali su oni bili rezervisani za duboke džepove. Obrada se svodila mahom na višekratno brušenje pa lakiranje (evenutalno se koristio i bajc), uz gotovo neizbežni slog zvani «riblja kost».
Kako danas stoje stvari?
Prava revolucija među drvenim podovima dogodila se sa pojavom gotovih višeslojnih parketa. Ono što ih čini bitno drugačijim je stabilnost bez premca, nezavisna od vrste drveta, koju ovi parketi duguju specifičnoj konstrukciji, sastavljenoj od tri ili više slojeva drveta međusobno lepljenih pod uglom od 90O. Ovakav način izrade sveo je «rad» drveta na minimum i omugućio suvomontažno ili «plivajuće» polaganje bez upotrebe lepila. Budući, uz to, i fabrički lakirani ili uljeni, ovi parketi se ugrađuju relativno jednostavno, brzo, bez prašine i neprijatnih mirisa, uz značajno smanjene udare na kućni budžet i bez jednomesečne emigracije iz toplog doma (za polaganje 50 m2 potreban je jedan do dva dana i mogu se koristi odmah). Neki od njih, baš kao i dvoslojni parketi, mogu se polagati i na podove sa toplovodnim podnim grejanjem.
Tu su i dalje masivni parketi, ali i oni već završno obrađeni na najrazličitije moguće načine: mogu biti uljeni, lakirani ili voskirani, termički obrađeni ili dimljeni, brušeni, četkani ili ručno hoblani, beljeni, bajcovani…
Možda Vas zanima:
Kako odabrati pravi pod za svaku sobu u kući: Saveti za estetiku i funkcionalnost
Razlika između podnih i zidnih keramičkih pločica: Kako odabrati prave pločice za vaš dom
Formati masivnih parketa se kreću od 30 cm do 1.5 m, a troslojni mogu ići u dužinu i do 5 m!
Zahvaljujući činjenici da je svet zaista postao globalno selo sada se i kod nas mogu kupiti brojne egzotične vrste drveta od kojih za neke nismo ni slutili da postoje: teak, kempas, merbau, jatoba, wenge, tali, sucupira, tigerwood, ipe/lapacho, afromorsia, doussie, padouk, sapelli, pynkado, iroko, palisander, bambus, američki orah i trešnja, itd. Dakako, tu su i dalje evropske vrste drveta, ali u proširenom sastavu: dobri stari hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah i sl. Paleta je postala raskošna: od snežno belih do ugalj crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene.
Samo po sebi nameće se pitanje: kako odabrati najbolji pod za sebe u ovom mnoštvu, jer je to prilično velika investicija i obično se izvodi jednom u deset godina ili čak ređe?
Najpre treba razmisliti o svojim životnim navikama – pravimo li često zabave sa mnogo gostiju, volimo li da hodamo bosi, koliko nam je bitna boja drveta, imamo li malu decu, kućne ljubimce… Onda neizostavno potražiti savet profesionalnih prodavaca, zato što je njihov zadatak da nam kupovinu učine što lakšom. Primera radi: ako često priređujemo zabave u kući, savetovaće nas da izbegavamo lakirane parkete jer će visoke potpetice sigurno ošteti lak, pa je bolje odlučiti se za uljene površine budući da su otpornije i lakše se repariraju. Isto važi ako nam po kući jure mališani na rolerima ili biciklima.
A kada saslušamo sve korisne savete, razmislimo o sopstvenim potrebama i finansijskim (ne)mogućnostima, biraćemo onako kako biramo haljinu ili košulju, knjigu ili film – spram sopstvenog karaktera. Mogućnosti su neograničene, a na kraju krajeva, sve u našem domu, pa i pod, treba da bude odraz nas samih.
Autor teksta: Isidora Gordić
