Nema više čuvenih daščica koje se slažu u odgovarajuću šaru ili slog i lepe pojedinačno na podlogu, niti čitavog niza operacija koje slede, od toga da se nakon dan-dva (koliko treba lepku da se u potpunosti osuši) pod mašinski brusi tri puta pomoću brusnog papira različite finoće, iza toga ručno nanosi impregnacija, odradi poliranje, pa sve do lakiranja (ili uljenja) koje se odrađuje u tri ruke, a nakon svakog nanošenja laka pod svaki put ponovo polira kako bi na kraju imao svima dobro poznat visoki sjaj. Višeslojni parket je rešenje za vas!
Postoje dva načina instalacije višeslojnog parketa, lepljenje dvokomponentnim adhezivom i sistem spajanja žlebova, ili sistem klik zaključavanja kako se još naziva zbog načina uklapanja žlebova jedan u drugi. I mada klasično lepljenje konstrukciji daje malo više stabilnosti, i nema ograničenje u kvadraturi pokrivene površine, klik sistem je ipak mudriji izbor. Prvo zato što ne podrazumeva upotrebu lepka, a samim tim nikakav dodatni trošak, dovoljno iskusan majstor ga suštinski može postaviti za jedan dan, nakon čega ne morate da čekate da se lepak osuši, već je pod istog trenutka spreman za upotrebu.
S tim u vezi, ako neka daska tokom instalacije nije nameštena kako treba, to ćete odmah znati tako što neće hteti da legne i uklopi se u celinu poda, ali se može prosto razmontirati i namestiti ponovo, što kod lepljenja nikako nije slučaj – ako se desi greška u montaži, ne može se ispraviti, a isto važi i za zamenu oštećenih dasaka.
Interesantno je i to da je „plivajući“ parket, baš zahvaljujući ovakvom načinu postavljanja takođe moguće skinuti s podloge, premestiti u drugu prostoriju i ponovo postaviti tamo, što je, priznaćete, lepa olakšica, jer to znači da ćete, ako ste se predomislili u vezi sa tim koji dezen i boju poda hoćete za konkretnu prostoriju, sve izmene moći da izvedete bezbolno.
Jedan od opštih uslova za postavljanje višeslojnog parketa jeste da ga treba ostaviti par dana neraspakovanog na mestu montaže (ali ne direktno na betonu) da bi se „aklimatizovao“, odnosno da bi se, budući da je drvo organska živa materija koja je sklona širenju i skupljanju, adaptirao na uslove u datom prostoru, s tim da investitor mora da se pobrine da svi betonski radovi budu završeni 30 dana pre postavljanja poda ako je reč o novom objektu, i da vlažnost podloge ne sme da pređe 4%.
E, tu upravo dolazimo do glavnog aduta višeslojnog parketa: Višeslojni parket je pod koji ne „radi“ vremenom, i na koji praktično ne utiču uslovi u stambenom objektu poput temperaturnih pomeranja i promene vlažnosti vazduha.
Ovo, međutim, u potpunosti važi za klik parket, dok onaj koji se lepi ipak traži delimičnu adaptaciju, u smislu da mu pogoduje vlažnost vazduha od 30-60%, ali čak i s tim je manje zahtevan od klasičnog. Takođe, višeslojni parket se može postavljati direktno preko sistema podnog grejanja (izuzetak je jedino bukov parket), i sve dok temperatura podloge ne prelazi 27oC, sve će funkcionisati savršeno kao precizni mehanizam. I još samo jedna mala, ali važna napomena: debljina njegovog habajućeg sloja iznosi u proseku 4 mm, što predstavlja delimično ograničenje kada je reč o reparaciji, pošto ga je moguće hoblovati 4 do 6 puta, dok se završni premaz obnavlja na uobičajen način.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
