Ako ste bar jednom morali preseliti svoj posao u novi objekat – zgradu, dešavalo se da se ne otkrije na vreme i bude prekasno da Vaša suva prostorija ostane suva nakon nepravilnog tretmana poda. Ne dozvolite izlivanju, poplavi i drugim nepredvidivim uslovima da unište vaš parket. Sa vodootpornim epoksidnim podovima i premazima, možete lako sprečiti tu vrstu neprijatnog skupog iskustva. Šteta od tečnosti se može lako sprečiti odgovarajućim komercijalnim ili industrijskim betonskim podnim sistemom instaliranim na višim nivoima svaki put kada se prekomerna količina vode ili druge tečnosti nađe u sistemu.
Objekti koji mogu imati koristi od vodootporne podne obloge i premaza uključuju: restorane brze hrane u tržnim centrima, banje u okviru hotela, svlačionice, tuševi i toaleti, komercijalne i institucionalne kuhinje, hemijski i drugi proizvodni pogoni itd. Gravitacija primorava tečnosti u svoju najnižu moguću tačku – što znači da ako betonski podni sistemi imaju pukotine i ugrožene tačke, voda i ostale tečnosti će ih pronaći i iscuriti. Voda može da curi ka zidu, kroz pukotine između poda i suvog zida. Posledice u većini slučajeva su buđ i bakterije. Tečnosti mogu lako prodirati kroz plafon prostorije ispod i prouzrokovati veliku štetu. Čak i ako betonski podni sistemi nisu izloženi tečnosti, nezgode su neminovne, a ne mogu se predvideti. Tako na primer, slomljena vodovodna cev može ugroziti pod i sprat ispod, svojim izlivanjem. Vodootporni epoksi podovi i premazi mogu sprečiti nesreće da postanu katastrofe.
Podela hidroizolacije
Prema kriterijumu položaja površine koju treba zaštititi razlikujemo: hidroizolaciju unutrašnje površine objekta i hidroizolaciju spoljašnje površine objekta. Unutrašnja HI se koristi za zaštitu objekata od vode iz tla i sprečavanje isticanja tečnosti iz objekta u obližnje tlo.
Prema tehnološkom pristupu zaštiti od vode razlikujemo višeslojne (deformabilne) hidroizolacije i krute hidroizolacije. Razlika između krute i višeslojne hidroizolacije je u veličini zrna agregata – punioca, a sličnost je u učešću specijalnih vodoodbojnih dodataka – hidrofoba, koji sprečavaju upijanje vode od strane očvrslog sloja. Hidrofobi se isporučuju u različitim agregatnim stanjima. Primenjuju se kada treba zatvoriti mikroprsline u oštećenom betonskom elementu, a postoje i hidrofobi sa ubrzanim vezivanjem koji se primenjuju za neutralisanje dotoka vode iz većih prslina. Podela hidroizolacije u zavisnosti od pritiska vode na površinu materijala na hidroizolaciju protiv vode pod pritiskom i na hidroizolaciju protiv vode koja nije pod pritiskom.
Proizvodi za hidroizolaciju
Svi hidroizolacioni materijali moraju ispunjavati standardne zahteve u pogledu tehničkih, tehnooloških i ekoloških potreba:
- da su vodonepropusni i ne upijaju vodu:
- da su postojani u dodiru sa vodom i rastvorenim materijalima;
- da u toku i nakon ugradnje nisu štetni po ljude i okolinu;
- da dobro prianjaju uz površine na koje se ugrađuju;
- da prihvataju izolacione i druge materijale koji se nanose na njih;
- da imaju elastičnost dovoljnu za apsorbovanje dilatacija podloge;
Hidroizolacija, pored obavezne potpune nepropusnosti, može posedovati još nekoliko osobina, koje, zavisno od pojedinačnog slučaja primene, postaju ključne:
- otpornost na temperaturne razlike – ako je hidroizolacija kruta, njihov uticaj dovodi do brzog zamora materijala i pucanja tj. gubljenja osobine vodonepropusnosti;
- otpornost na habanje – odgovarajućim membranama se izvodi hidroizolacija prohodnog ravnog krova ili epoksidnim lakovima – izvodi se završni sloj industrijskog poda;
- otpornost na UV zračenje i vremenske uticaje;
- otpornost na hemijske uticaje;
Proizvodi za hidroizolaciju svojim prednostima i karakteristikama predstavljaju pravo rešenje za zaštitu od vlage i njenu sanaciju.
Hidroizolacija kupatila i kuhinja
Vlažne prostorije pod uticajem vlage mogu predstavljati opasnost i pretnju po ostale prostorije objekta. Pre postavljanja pločica na površine koje povremeno ili stalno imaju kontakt sa vodom, kao što su kupatilo i kuhinja, potrebno ih je prethodno dobro hidroizolovati. Najvažniji uslov je da površina bude čvrsta, i očišćena od plesni, masti, kao i slabo vezanih delova i drugih supstanci koje negativno utiču na dobru adheziju materijala. Potrebno je premazati površine koje slabo upijaju, a u slučaju površina koje doro upijaju, koristiti podlogu razređenu sa vodom u odnosu 1:4. Hidroizolacija površine se vrši jednokomponentnim polimercementnim premazom koji se nanosi u dva sloja. Slojevi debljine od 1 mm se nanose četkom unakrsnim postupkom. Drugi sloj se nanosi nakon očvršćavanja prvobitnog, oko 4 do 6 sati. Nakon 24 časa pločice se mogu polagati.
Treba uvek imati u vidu da se hidroizolacioni premazi ne koriste kao završni sloj. Sam proces postavljanja pločica zahteva upotrebu nazubljene gleterice. Postoje lepkovi koji su pogodni za lepljenje keramičkih pločica i spolja i unutra. Vrsta lepka se prilagođava kvalitetu pločice. Ako se ugradnja vrši lepljenjem pločice na pločicu, potrebno je staru pločicu premazati određenim slojem radi boljeg prijanjanja na novu pločicu. Sama ugradnja se vrši nanošenjem lepka na podlogu i na celu površinu pločice, a potom unakrsno postavlja. Fug masa je pogodna i za unutra i za spolja. Nanosi se špahtlom od gume ili gletericom u sojevima debljine 1 do 10 mm.
Hidroizolacija terasa i balkona
Balkoni i terase zahtevaju specijalno zaptivanje, u zavisnosti od izloženosti uticaju vode. Hidroizolacioni sloj se nanosi na podlogu koja je ravna, nosiva, bez pukotina i drugih supstanci koje negativno utiču na adheziju. Pre ugradnje hidroizolacije, potrebno je podlogu premazati, kao i u prethodnom slučaju. Nanose se dva sloja jednokomponetnog hidroizolacionog premaza na bazi polimera i cementa, pomoću četke, unakrsnim postupkom.
Ovaj premaz karakteriše odlična fleksibilnost, dobra adhezija za beton, opeku, cementni malter, itd. Namenjen je za pozitivni i negativni pritisak vode. Pogodan je za zaštitu svih betonskih površina izloženih naprezanjima. Nakon nanošenja hidroizolacije, nakon njenog sušenja, formira se vodonepropustan sloj. To znači da na ovu površinu treba naneti fleksibilan lepak. Popločavanje se može izvršiti 24 časa nakon nanošenja drugog sloja hidroizolacije. Fugovanje je identično, kao kod hidroizolacije kupatila i kuhinja.
Bitumenska hidroizolacija
Prvi hidroizolacioni premazi su pravljeni od prirodnih materijala: smole i bitumena, a danas je čuvena turistička atrakcija “Paradna ulica” u Vavilonu, koja je pre 4000 godina izgrađena od pečenih opeka kod kojih su fuge sloga zalivene bitumenom. Bitumenska hidroizolacija se postavlja na sledeći način: rastopljeni bitumen se nanosi na suvu podlogu prethodno pripremljenu bitulitom. Potom se zagrevanje bitumena obavlja u originalnoj ambalaži. Topli premaz bitumena se nanosi razlivanjem i razvlačenjem specijalnim špahtlama i ravnjačama. Hidroizolacija na bitumenskim osnovama se još uvek koristi zbog dugogodišnjih pozitivnih iskustava sa bitumenom kao građevinskim materijalom. Pravilnim izborom, kao i ugradnjom proizvoda od bitumena, može se očekivati izuzetno dug vek trajanja objekta. Bitumenska hidroizolacija je veoma pouzdana što se tiče nepropuštanja vode i vlage, i može trajati i po nekoliko decenija.
Čak i pod ekstremnim uslovima temperature i pritiska, bitumen zadržava svoju trajnost. Jednostavno i brzo se ugrađuje, sa niskom upotrebom energije. Ekološki je prihvatljiv jer ne zagađuje okolinu. Ne utiče štetno po zdravje ljudi i nije kancerogen. Hidroizolacionim radovima se štite sve zatrpane ili kvašene površine objekta: temeljne ploče i podrumski prostori, ravni krovovi, sanitarni čvorovi, kuhinje, kupatila i sva druga mesta u kojima dolazi do stalnog ili povremenog izlivanja vode ili postoje drugi, slični oblici agresivnog ili štetnog dejstva okoline na objekat. Da bi se lakše utvrdila vrsta, tip, mesto i način izrade ili mehanička svojstva hidroizolacija, poželjno je poznavati strukturu podela hidroizolacija. Odabrano rešenje će biti efikasno ukoliko se odabere pravilan izbor sistema hidroizolacije, pri čemu je kvalitet proizvoda nezamenjiv. Bez njihove stručne ugradnje nema željenog rezultata.
Piše: Ljubica Grujić , mast. inž. građ.