“Lakše je izbrisati reči uklasane u kamen, nego poništiti ono što smo izgovorili”, stara je mudrost iz narodne književnosti. Na stranu reči, naravno da treba da pazite šta izgovarate, ali danas ćete, ako niste imali prilike do sada, da naučite nešto više o kamenu. Kamen je, jasno je, material koji nam je priroda dala i iako deluje nepristupačno i sinonim je za hladnoću i jačinu, upravo ova njegova svojstva sui najpoželjnija u građevini.
Prirodni kamen je tradicionalni građevinski materijal koji se danas, kao i u prošlosti, najčešće koristi na dva osnovna načina:
- u vidu većih ili manjih komada različitog stepena obrade koji su namenjeni za zidanje, oblaganje zidova, popločavanje, izradu gornjih slojeva kaldrme (kamena kaldrma, kocka) i sl.
- u obliku prirodno ili veštački usitnjenog materijala rastresite strukture agregata (granulata) koji se primenjuje za razne vrste nasipanja, za izradu kamene zaštite za pešake na železničkim prugama, za izradu kolovoznih konstrukcija na putevima, ulicama i aerodromima, a takođe i kao agregat za pravljenje različitih vrsta betona
Hemijska, fizička, fizičko-mehanička i ostala svojstva građevinskog kamena uglavnom odgovaraju svojstvima stenske mase od koje je taj kamen dobijen, pri čemu odlučujući uticaj na mnoge od ovih karakteristika imaju mineraloški sastav stene i uslovi njenog formiranja.
Proučavanjem stena bavi se nauka petrologija, a pod pojmom stene u opštem slučaju podrazumeva se prirodni mineralni agregat određenog sastava, strukture i teksture koji predstavlja proizvod različitih geoloških procesa. Sve stene su, dakle, sačinjene od određenih minerala, a minerali predstavljaju fizički i hemijski homogena tela nastala u zemljinoj kori kao rezultat određenih hemizama i fizičkih dejstava. Najveći broj minerala je u čvrstom agregatnom stanju i odlikuje se kristalnom građom. Mada u prirodi postoji preko 2000 različitih minerala, sa aspekta građevinarstva značajan je samo jedan manji broj. To su upravo oni minerali koji su najviše zastupljeni u stenama od kojih se dobija građevinski kamen. Jedna od najbitnijih karakteristika minerala, a to znači i kamenih materijala u širem smislu reči, je tvrdoća.
Glavna fizička i mehanička svojstva kamena su njegova boja, gustoća, prostorna masa, poroznost, voda koja se nalazi u kamenu i upijanje vode. Ta svojstva definišu kvalitetu kamena i određuju njegovu upotrebu u zavisnosti od funkcije prostora ili objekta za koji se kamen koristi.
Uostalom, iako kamen posmatramo kao nešto grubo i nepristupačno, ne zaboravite da je baš od ovog materijala najpravljen krivi toranj u Pizi, Akropolj u Atini, Kineski zid i Keopsova piramida. Kamen je večan i zato mi već vekovima imamo priliku da se uživamo u ovim mestima i zamišljamo kako je to bilo graditi samo ljutstvom, bez mašina za obradu kamena koje sun am danas na raspolaganju.
Autor teksta: Mirjana Makarin Plavšić
