Pored izbora odgovarajućeg prirodnog kamena, pri popločavanju je važan i pravilan izbor sistema za polaganje kamena. Način polaganja, između ostalog, zavisi od mesta ugradnje, vrste prirodnog kamena, njegovih tehničkih i fizičkih karakteristika, veziva i raspoložive visine za ugradnju kamena.
Sistemska rešenja za polaganje proizvoda od kamena
Klasično polaganje cementnim malterom sve se manje koristi prvenstveno zbog nedovoljne čvrstine i neravnomernog očvršćivanja
Najstariji način polaganja prirodnog kamena je polaganje direktno na cementni malter. Sloj debljine 3-5 cm vlažne mešavine peska 0-4 mm i cementa polijemo cementnim mlekom i na njega polažemo kamene ploče.
Mada se ovaj sistem do pre desetak godina najčešće upotrebljavao i za polaganje kamena u spoljašnjem prostoru, sada ga više ne preporučujemo. Pošto se oblogom od kamena ne postiže zaptivanje spoljašnjih površina, u dužem periodu dolazi do prodiranja vode u malter, a voda koja se zimi zamrzava izaziva propadanje sloja estriha ispod maltera.
Na spojevima kamenih ploča često dolazi do iscvetavanja, a šalitra iz cementnog maltera se izlučuje na nižim površinama. Osim toga, sistem ne omogućava dovoljno čvrst spoj cementnog mleka i kamenih ploča koje manje upijaju kao što su npr. škriljac ili veštački kamen.
Polaganje na lepkove obezbeđuje potreban spoj sa podlogom
Danas se prirodni kamen u unutrašnjem i spoljašnjem prostoru najčešće polaže na lepkove na bazi specijalnih hidrauličnih veziva ili lepkove na reakcijskoj bazi. U kupatilima, na terasama i na spoljašnjim površinama kod kojih bi vlaga mogla da dospe ispod ploče od prirodnog kamena, na podlogu od estriha nanosi se hidroizolacioni premaz na cementnoj osnovi. Lepak se bira s obzirom na:
- mesto ugrađivanja kamena (unutrašnji prostor, spoljašnji prostor),
- podlogu na koju se lepi kamen (npr. cementni estrih, metal),
- opterećenje površine,
- vrstu prirodnog kamena.
Lepkovi na cementnoj osnovi razreda C1 su pogodni samo za polaganje kamena na unutrašnjim, malo opterećenim površinama. S obzirom da podloga od estriha često nije ravna, pre polaganja kamena treba da je izravnate masom za izravnavanje poda ili da upotrebite debeloslojni lepak za polaganje. Pri polaganju svetlog peščanika može doći do bojenja kamena na površini, zato treba upotrebljavati bele, brzovezujuće lepkove. Ako su kamene ploče na poleđini ojačane mrežicom i poliuretanskim premazom, pre polaganja na cementni lepak treba naneti prednamaz na poleđinu kamena ili kamen polagati na poliuretanski lepak koji se upotrebljava za polaganje kamena na metalnu ili drvenu podlogu.
Polaganje na drenažni beton sprečava zadržavanje vode na površini
Sistem polaganja na drenažni beton koristi se pri polaganju kamena na spoljašnje površine ispod kojih nema podruma. Na drenažni noseći sloj od betona ili asfalta polažemo kamen na jednozrnati beton od drobljenog kamena ili od okruglih zrna. Sistem je najpogodniji za polaganje na spoljašnjim površinama zbog toga jer:
- optimalno prenosi sile pošto zrna u betonu naležu jedno na drugo,
- odvodi vodu koja se ne zadržava u betonu,
- omogućava otpornost na soljenje protiv zamrzavanja jer se voda ne zadržava.
Fugovanje se izvodi cementnim malterom po celoj dubini fuge. Ako se zimi površina posipa solju protiv zamrzavanja, malter treba da bude otporan na so da se čišćenjem ne pogoršava kvalitet maltera na površini. Zbog temperaturnih promena i skupljanja betona, kod ploča položenih na drenažni beton uvek dolazi do manjih pukotina na cementnoj masi za fugovanje (Lannica, 2002).
Izdignuti pod
Sistem izdignutog poda je pogodan za manje opterećene gazeće površine (npr. terase stambenih zgrada ili poslovnih objekata) kada želite da premostite visinsku razliku između nagnutog estriha i ravni površine kamena. Na betonskoj ploči izvedite hidroizolaciju i zaštitite je nagnutim estrihom. Na njega nanesite hidroizolacioni sloj na cementnoj osnovi, npr. Mapelastic. Klinovima regulišite finalnu visinu kamenog poda. Kroz otvorene proreze između ploča voda se sliva na nagnuti estrih i odlazi u sistem za odvođenje meteorske vode. Kamene ploče po potrebi možete ojačati da biste postigli zadovoljavajuću otpornost na savijanje.
Odgovarajuće dilatacije kamenih obloga
Pri planiranju obloga od kamena treba pokloniti veliku pažnju planiranju i izvođenju dilatacionih fuga kojima se sprečava kasnije odstupanje ili pucanje ploča zbog skupljanja, otvrdnjavanja ili savijanja. Na svim mestima na kojima se očekuju naponi u estrihu na koji se polažu obloge treba napraviti elastičnu fugu. Pored konstruktivnih spojeva i spojeva kamene obloge duž zidova ili stubova, potrebno je izvesti dilataciju estriha ako je površina veća od 25 m².
Za izradu dilatacionih fuga danas se najčešće upotrebljavaju elastične jednokomponentne zaptivne mase izrađene na poliuretanskoj osnovi koje očvršćavaju na vlazi.
Da bi se postigla optimalna elastičnost potreban je pravilan odnos između širine i dubine izvedene fuge koja mora da prianja samo na stranice fuge. Zato pre izvođenja fuge treba na dno postaviti podlogu od penastog polietilena. Pogrešno izvedena fuga ne preuzima širenje položene obloge.
Dilatacione fuge moraju biti pravilno dimenzionisane (tabela 1). Širina dilatacionog spoja zavisi od karakteristika zaptivne mase, izloženosti građevinskih elemenata, koeficijenta širenja položenog prirodnog kamena i rastojanja između dva dilataciona spoja. Širina fuge treba da bude od 10 mm do 30 mm.
Dilataciona masa preuzima do 25% rada fuge, pa ako je širina fuge suviše mala ili nije korišćen prednamaz za bolji spoj sa kamenom dolazi do pukotina između kamena i zaptivne mase ili kidanja zaptivne mase.
Pored dimenzionisanja dilatacione fuge važno je i kada smo je izradili i ispunili zaptivnom masom. Kada je spoljašnja temperatura visoka širenje kamena je najveće, zato zaptivna masa često ne izdrži skupljanje u hladnijim danima.Dilatacionu fugu moramo napraviti tačno iznad dilatacije na podlozi od estriha. Već i najmanje odstupanje može kasnije da dovede do pucanja kamene obloge na mestu na kome se nalazi dilatacija podloge od estriha.
Izvor: MAPEI Beograd
