Za podove u verskim objektima koristio se i kamen, naročito mermer i granit. Kada gledamo kroz istoriju, kamen je prvobitno bio upotrebljavan pri gradnji monumentalnih građevina, često rezidencijalnih objekata vladara ili grobnica, upravo jer je njegova postojanost bila od izuzetnog značaja. Osim toga, kamen je otporan i na vlagu, mehanička oštećenja, kao i razlike u temperaturi, budući da je dobar toplotni provodnik, a takođe i dobro apsorbuje zvuk. Kamen odlikuje i prirodna hladnoća, što prostoriju čini prijatnom u letnjim vrelinama, dok je takođe vrlo pogodan i zimi, naročito kombinovan sa podnim grejanjem – što kao vid grejanja sve češće srećemo u verskim objektima – jer se izuzetno brzo zagreva, stvarajući prijatnu atmosferu.
Kamene podne obloge s početka su činili lomljeni, a potom ručno brušeni komadi, pri čemu je sam pod bio neravan, dok su danas ploče od kamena mašinski sečene i brušene, te pravilnog geometrijskog oblika.
Za podove verskih objekata stoga je pogodan granit, koji se u prirodi može naći različitog spektra boja, te biti svetloljubičast, bež, sivih tonova, terakot crven, pa čak i tamnozelen ili crn, a po svojoj strukturi matiran ili ispoliran do visokog sjaja. Prilikom upotrebe granita, pod može biti i kombinovanih boja, te tako vrlo dinamičan i upečatljiv, rustičan i unikatan.
Vrlo je rasprostranjena i upotreba mermera, koji je prirodno mlečnobeo, dok u zavisnosti od prisustva drugih primesa može biti u različitim bojama ili šaren. Naročito je zanimljiva njegova mestimičava struktura, koju daju različite primese drugih materijala, te ga tako one ugljene čine plavičastim, sivim ili crnim, dok pod uticajem oksida gvožđa biva žut ili crven. Zbog svojih prirodnih šara, mermer je izuzetno dekorativan, a može se naći u najrazličitijim nijansama – beloj, nežnoreoze, sivoj, pa čak i oker, zlatnoj ili crnoj. Mermerni pod je svakako odlika otmenost, koja objektu može pridodati dozu elegancije.
Autor teksta: Sanja Dakić
