Kontrola i primopredaja – Ključna faza

Drveni podovi su najsvetliji primer permanentnog korišćenja drveta, kao prirodnog, ekološkog i tehničkog materijala, u građevinarstvu. Međutim, nije ugradnja i isporuka parketnih elemenata gotov posao već bavljenje drvenim podovima ima za cilj i izbegavanje svake vrste reklamacija i grešaka koje umanjuju poverenje projektanta (arhitektu ili inženjera) ili investitora u drvo kao materijal.

U isporuci drvenih podova učestvuje nekoliko strana: projektant (arhitekta, građevinski inženjer ili inženjer tehnologija drveta), podopolagač, nadzor za postavljanje poda i investitor (krajnji korisnik). Svi oni moraju, u tom lancu od zahteva, preko proizvodnje do korišćenja i eksploatacije, dobiti neku vrstu potvrde o ispunjenju zahteva po pitanju kvaliteta i poštovanja stručnih i zakonskih normi.

Najveći broj koraka u ovom lancu su uglavnom definisani, međutim najveći broj problema nastaje u toj ključnoj fazi, a to je kontrola i primopredaja. Nesuglasice i sporenja između prodavca ili proizvođača i krajnjeg korisnika uglavnom, zbog izostanka jasnih i definisanih procedura tokom ove faze, završe sudskim sporom. U daljem tekstu pokušaću da, bar malo, osvetlim ovaj problem i približim neke važne korake kod primopredaje i kontrole.

Prva greška koja se pravi, na početku primopredaje, jeste percepcija kupca i prodavca da je to pravni postupak koji je podveden pod zakon o zaštiti potrošača. Iskustva nam dokazuju da kod manjih količina ili manjih površina, posle uočenih nedostataka, kupac svoja prava traži u zakonu, što je u ovakvim slučajevima često pogrešno. Zašto?

Isporuka i primopredaja podova ima i tehnički značaj, odnosno adekvatnom i stručnom proverom kvaliteta može se, recimo, potvrditi da prijavljeni nedostaci i uočene greške nisu posledica kvaliteta poda ili tehnološkog procesa njegove izrade ili npr. mogu se predvideti i predočiti neke „skrivene mane” koje će uticati na kvalitet i trajnost poda.

Možda Vas zanima:

Vinilni podovi: Moderan i praktičan izbor za svaki prostor Kako pravilno postaviti laminat u kući? Sportski podovi za eksterijer

U evropskim ili nacionalnim standardima aktivnosti kod primopredaje i kontrole isporučenog poda nisu u dovoljnoj meri prikazane ili nisu na adekvatan način objašnjene, što uvek ostavlja dovoljno prostora za nedoumice i nesuglasice.
Svakako procedure ne bi trebalo da budu komplikovane i zahtevne jer je nemoguće proveriti sve kriterijume kvaliteta posle završene montaže parketnih daščica. Nije očekivano da to traje dugo, pogotovu na većim površinama, ali su veoma važne kontrole koji će prediktivno potvrditi da je drveni pod u granicama koje zahtevaju standardi i struka i da će se time obezbediti dovoljna njegova trajnost u eksploatacionim uslovima.

Zapisnici i vrste grešaka

Na početku postoje tri ključna pitanja na koja trebamo dobiti odgovor, a to su:

• Koji su zapisnici neophodni od momenta isporuke poda do završetka ugradnje?

S obzirom da se radi o proizvodu koji je higroskopan i koji menja svoj kvalitet sa promenom klimatskih parametara, neophodno je sve potencijalne faktore kontrolisati i preduprediti nastajanje eventualnih grešaka koje mogu umanjiti kvalitet gotovog proizvoda. S tim u vezi mora postojati „zapisnik“ na kome su jasno identifikovani parametri na osnovu kojih se preduzimaju i daju ovlašćenja za preduzimanje daljih aktivnosti.

Naravno, ovde ne isključujem postojanje i funkciju građevinskog dnevnika, ali zbog preobimnih podataka koje stoje u njemu, a vezani su za ostale građevinske radove, vrlo često izostaju ključne informacije sa isporukom i montažom drvenih podova. Svakako ovi zapsinici treba da budu prilog građevinskim dnevnicima.

Kod isporuke drvenih podova treba da postoje sledeći zapisnici:

• Zapisnik o isporuci cele ili delimične količine poda na gradilište. Ovaj zapisnik treba da sadrži količinu, vrstu drveta, klasu kvaliteta i vlažnost u momentu isporuke na gradilište. Ona se kontroliše na nekoliko uzoraka po spratu, ako je u pitanju veći stam- beni objekat, ili na nekoliko uzoraka iz različitih paketa ako se montaža radi na manjim površinama.
• Zapisnik o uslovima prostorija u kojima će se vršiti montiranje daščica. U ovom zapisniku treba da stoji vlažnost košuljice pre ugradnje, temperatura i relativna vlaga prostorija i opis trenutnih i završenih građevinskih radova.

Takođe, neophodno je proveriti vlagu zidova i vizuelno pregledati sve prostorije zbog vlažnih površina i zidova.

Ovde je važno istaći, a vrlo često se dešava u praksi, da se zbog brzine gradnje parketi parketnih daščica isporuče, a da se prethodno nisu obezbedili uslovi za njihovo postavljanje. Ova činjenica generiše jedan dodatni zapisnik u kome će se verifikovati i utvrditi vlažnost prilikom skladištenja i uslovi u skladištima na gradilištu. Poželjno je da isporučilac obavesti investitora o eventualnim posledicama koje se mogu desiti zbog neadekvatnog lagerovanja isporučenih paketa.

• Kako da razvrstamo greške da njihova ocena bude realna, tj. da ne idemo na štetu ni kupca ni prodavca?

Greške se mogu razvrstati prema definiciji i značaju drvenog poda. U tom smislu razlikujemo funkcionalnost drvenog poda u kome vidimo nastanak funkcionalnih grešaka (pravilno i bezvučno hodanje, lako održavanje, nedostatak klizanja i sl.). Zatim tehnički kvalitet drvenog poda koji podrazumeva da drveni pod zadovoljava čvrstoću, tvrdoću, dimenzionalnu stabilnost i dr., greške koje urušavaju ove kriterijume pripadaju tehničkim greškama. I na kraju imamo estetski kvalitet poda, odnosno estetske greške, koje ne utiču na trajnost i tehničku ispravnost, ali je veoma važan za kupca ili investitora.

• Kakva je priroda grešaka, koliko one utiču na kvalitet poda i cenu i kakve su obaveze u cilju popravke i nadoknade štete?

Prema prof. Hrvoju Turkulinu greške se mogu razvrstati na:

• Oštećenja – to su stanja kada su narušena tehnička svojstva drvenog poda i njihova priroda je takva da se cela konstrukcija mora zameniti. To su npr. podizanje i deformacija parketa usled povećane vlažnosti i anizotropije bubrenja, odlepljivanje parketa na većoj površini, zacepljivanje parketnih daščica i sl.).
• Nepovoljnosti ili greške koje nisu oštećenja, ali ne pripadaju standardima, pravilima struke ili primerima dobre prakse.

Ovde spadaju greške koje odstupaju od stanja koje je definisano standardima, ali i onih koji odstupaju od dogovorenih ili željenih stanja. To su greške koje utiču na funkciju poda, trajnost, upotrebljivost, higijenu, građevinsku fiziku, zdravlje i na kraju na izgled ili estetsku funkciju.

• Nedostatke koji su nastali usled odstupanja od dogovorenog tj. projektovanog stanja. Najčešće se radi o estetskim vrednostima (npr. neodgovarajući sjaj površinske obrade), ali nedostaci mogu biti i tehničke prirode (npr. nedovoljna debljina filma ili nedovoljno upijanje ulja).
• Neujednačenosti koje prikazuju odstupanja od propisanih svojstava poda koje ne mora, ali može predstavljati grešku. Npr. određena klasa kvaliteta ne utiče na funkcijsku i tehničku ispravnost poda, ali predstavlja estetsku neusklađenost sa željenim stanjem.

U prihvatanju grešaka i popravke razlikujemo nekoliko pojava:

• pojave koje se ne mogu prihvatiti, a ne mogu se ni popraviti: potrebno je izmeniti celi pod (loša slepljenost poda, pogrešna vrsta drveta, napadnut pod sa insektima i gljivama i sl.).
• pojave koje se ne mogu prihvatiti, ali se mogu popraviti: ovo se najčešće odnosi na propuste u načinu slaganja. (npr. neki parketni elementi imaju veću debljinu – prevelik prepust, ili neodgovarajući zazor do zidova i sl.)
• pojave koje se ne mogu prihvatiti, ali se ne popravljaju, nego se dogovara umanjenje cene poda: ovo se odnosi na pojave zbog kojih se ne smatra opravdanim menjati ceo pod ili uraditi veće popravke (npr. mala krivudavost linije polaganja iako su daščice vrhunskog kvaliteta i sl.)
• pojave na koje se ne stavljaju primedbe: prilikom ugovaranja vrste i kvaliteta drvenog poda potrebno je što preciznije definisati meru prisutnosti određenih grešaka jer nema „prihvatljivih nedostataka” i time jasno staviti okvire šta je kvalitet po toj ceni.

Pregled postavljenih podova

U cilju dobijanja kvalitativnih pokazatelja neophodno je prekontrolisati određeni kriterijum ili svojstvo iz standarda na svakih 100 m². Kod manjih stambenih jedinica moguće su pojave grešaka na manjim površinama, odnosno prostorima, pa je neophodno izvršiti kontrolu u više prostorija. Prema italijanskim standardima uzorak za kontrolu iznosi 36 m², a to znači da ako imamo više prostorija onda treba uzeti uzorak iz dve prostorije sa uzorkom manjim od 36 m².

Kontrola kvaliteta prilikom primopredaje može biti ostvarena vizuelnim putem ili korišćenjem instrumenata, tj. merenjem određenih parametara. Osnovni parametri poda koji se ocenjuju vizuelnim pregledom i merenjima su:

• Klimatski uslovi (temperatura i relativna vlažnost vazduha) pri pregledu. Na početku svakog pregleda klimatski uslovi se mere u svakoj prostornoj jedinici i beleže u zapisnik o primopredaji. Temperatura mora biti između 18 i 25 °C, a relativna vlažnost vazduha između 45% i 60%.
• Opšta ravnost poda,
• Vrsta i dimenzije podne obloge (da li je vrsta drveta po projektu i da li je ista na celoj površini),
• Klasa kvaliteta parketa – pregled prisutnih grešaka
• Opšti utisak (ujednačenost klase poda u svim prostorijama, ujednačenost prisustva pojedinih grešaka, jednoličan raspored grešaka po jedinici površine u svim prostorijama, jednoličnost rasporeda elemenata u slučaju njihovih različitih dimenzija, pravilnost postavljanja parket lajsni i opšti utisak o površinskoj obradi – da li je usklađena sa zahtevom u projektu, da li je pravilna i estetski ujednačena u svim prostorijama i jedinicama.

Ponuda i izbor klase kvaliteta, zatim usklađenost isporučenog poda sa zahtevom u projektu, nepoznavanje grešaka drveta i drveta kao materijala najčešće dovode do nesporazuma između prodavca i kupca. Kod pregleda i kontrole vrši se poređenje prisutnih svojstava na gotovom podu i upoređuju sa kriterijumom u standardu za tu vrstu drveta i tu klasu kvaliteta. Najčešća svojstva koja se kontrolišu su: prisustvo beljike, učešće kvrga, prisutnost i dimenzije pukotina, usukanost vlakanaca, prisutnost sržnih zraka, analiza eventualnih tragova biološke destrukcije, tragovi letvica, prisustvo laćne srčevine, diskoloracije kao što je žutilo, prisustvo smole i tragovi kita.

U slučaju spora vrši se merenje spornih svojstava prema standardima, a ukoliko su svojstva nedovoljno precizno definisana, neophodno je uraditi fotografisanje pa uporediti parametre boje sa uzorkom koje je ponudio prodavac. Treba napomenuti da 3 % elemenata na analiziranoj površini ne sme odstupati od definisane klase, ali sve dok nisu grupisani na jednom mestu. Ovome treba dodati i sledeće:

• da je dozvoljen i dodatni udeo broja daščica iz druge (niže) klase kvaliteta sve dok nije narušen neki opšti izgled površine,
• ako su svojstva manja od najveće dozvoljene dimenzije ili učešća, njih može biti najviše po 3 na pojedinoj daščici najboljeg kvaliteta, a po 5 na lošijim klasama kvaliteta.

Svako merenje i ispitivanje drvenog poda na terenu mora biti tako organizovano da se realizuju jednostavno i brzo i bez velikih zahteva kako ne bi došlo do grešaka u merenju ili očitavanju. Oprema mora biti takođe jednostavna i ne previše skupa.

U nastavku navodimo koja su merenja neophodna kako bi se stekao utisak o načinima provere kvaliteta i zahteva koji se postavljaju na gotove podove:

• Provera slepljenosti,
• Kontrola ravnosti površine, elemenata i parketnih lajsni,
• Kontrola prepusta po debljini i razlika po visini između elemenata,
• Provera geometrije „sloga“,
• Kontrola zazora između daščica i između daščica i zidova,
• Utvrđivanje vlažnosti daščica,
• Opšta kontrola površine,
• Kontrola površinske obrade, brušenja i kitovanja,
• Kontrola ugiba kod plivajućih podova.

Prethodno navedeno treba da pomogne praksi kako bi se izbegli nesporazumi, ali i da usmeri pažnju na to koliko je važna primopredaja i kontrola prilikom drvenih podova. Svakako ugovaranje i projektovanje podova ne znači samo definiciju vrste poda, načina slaganja, klasu kvaliteta i sl. već i obezbeđivanje svih neophodnih uslova kako bi se primopredaja odvijala bez nesporazuma. Sa jednostavnim i brzim merenjima vrlo lako se mogu utvrditi pojave koje će se prihvatiti, koje popraviti ili izvršiti nadoknada kupcu. U praksi je to danas mnogo drugačije, u svetlu brze gradnje nastaju greške koje dovode do sporova ili ih najčešće plaćaju krajnji korisnici.

Nekada su to za investitora ili proizvođača „dozvoljene“ greške u finansijskom smislu pa nastupa lak dogovor. Međutim, vrlo često su to veće poslovne površine ili stambeni objekti, gde ovakvi sporovi dovode firme do značajnih finansijskih gubitaka.

Autor teksta: dr Nebojša Todorović