Postavljanje završnog sloja na podove od drveta vrlo je važan i zahtevan zadatak jer njime treba postići željene efekte kako u pogledu zaštite, tako i dekoracije, usklađene sa namenom prostorije i njenom prometnošću.
Osnovna namena premaza u službi završnog sloja jeste zaštita poda od oštećenja i ojačavanje njegovih karakteristika, bilo hemijskih, bilo mehaničkih, budući da drvene površine, ukoliko nisu adekvatno zaštićene, lako podležu oštećenjima i habanju. Međutim, završnim premazima postiže se i odgovarajući estetski efekat i pod biva uklopljen u enterijer, čineći njegov neizostavan i vrlo važan segment.
Premazni materijali uključeni su u tendenciju potražnje za održivim materijalima, te se na tržištu javlja sve veći broj mogućnosti i opcija.
Krajnja zaštita drvenih podova najčešće je u vidu lakiranja ili uljenja, a koji ćemo izbor napraviti zavisi od vrste prostorije, performansi premaznih materijala, ali i našeg ličnog ukusa.
Lakiranje je postupak zaštite drvenih podnih obloga od oštećenja povećavanjem njegove otpornosti, kojim se omogućava ekonomično održavanje poda i postiže izuzetan estetski efekat.
Ovaj proces zaštite podova primenjiv je u širokom spektru upotrebe, kako u stanogradnji, tako i u poslovnim prostorima, sportskim halama, ugostiteljskim i proizvodnim objektima itd. Nakon nanošenja laka, podovi pre svega bivaju otporni na mehaničko habanje i hemikalije.
Lak je u osnovi sačinjen od prirodne ili sintetičke smole i sredstva za stvrdnjavanje. Prilikom nanošenja prodire u površinski sloj drveta stvarajući zaštitni film koji drvenu podnu oblogu štiti od grebanja, udaraca, vlage, prolivenih tečnosti i svakog drugog vida habanja. Takođe, pravilnim odabirom doprinosi i ukupnom estetskom utisku jer omogućava isticanje kvaliteta drveta. Uobičajeno korišćeni lakovi drvenim podovima daju izuzetan sjaj i izgled novog.
Nanošenje laka obavlja se u nekoliko faza – prvo se lak nanosi na prethodno dobro očišćenu i obrisanu podlogu, što je osnovno lakiranje, potom se brusi, nakon toga se nanose još dva ili tri sloja laka, dok se na kraju polira.
Lakiranje iziskuje specifične uslove rada – površina mora biti izuzetno čista, temperatura vazduha između 18 i 22 ⁰C, vlažnost vazduha od 50 do 60%, u prostoriji treba sprečiti promaju. Zbog isprenja neophodno je obezbediti čist vazduh i pri postavci nositi zaštitnu masku. Proces lakiranja potrebuje odgovarajuće vreme za sušenje.
Postoji čitav arsenal izbora lakova, uslovljen vrstom drveta na koji se nanosi, sjajem koji se želi postići, ali i njegovim sastavom. Kada je reč o sastavu, lakovi mogu biti na bazi vode, ulja, nitro, akrilni, poliuretanski. Lakovi na bazi vode dobijaju na značaju u poslednje vreme jer nemaju neprijatan miris niti štetna isparenja, što ih čini bezopasnim po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Osim ekološke note, njihova se prednost ogleda i u tome što se brže suše. Takođe, lakirani podovi mogu imati i izgled nauljenog poda, ali ne zahtevajući čestu obnovu kao ulje za parket. Ovi su lakovi prevashodno namenjeni zaštiti manje ili srednje opterećenih drvenih površina, dok se za veoma opterećene površine pre savetuje upotreba poliuretanskih lakova, koji pod čine izuzetno postojanim, mehanički otpornim i elastičnim.
Osim mesta primene i količini otpornosti koju pružaju, lakovi se razlikuju i u zavisnosti od nivoa sjaja – mogu biti sjajni, polusjajni, polumat ili mat. Pritom treba voditi računa o tome da su potencijalne nečistoće i oštećenja vidljivije na sjajnim premazima. Ukoliko se osim laka koriste i premazi za brže sušenje ili zaštitu laka, preporučljivo je da budu od istog proizvođača kako bi bili kompatibilni.
Danas se na tržištu javljaju i lakovi sa protivpožarnim karakteristikama, vatrootporni, čijom se upotrebom smanjuje efekat dima i širenje požara. Oni nemaju negativne posledice po izgled, a poželjni su u prostorijama koje imaju visoke zahteve protivpožarnosti.
Izuetno su otporni lakovi bazirani na keramičkom jedinjenju, budući da je keramika izuzetno čvrst materijal, odmah iza dijamanta.
Ovi „ekstremni” lakovi su pet puta otporniji na habanje, ne klize zahvaljujući sitnim mikroćelijama koji površinu čine oštrijom, iako nakon tretmana ovim lakom površina biva prirodna i topla.
Lakiranjem se stvara čvrst i neprobojan sloj, međutim, ukoliko dođe do oštećenja lakirane podne obloge, ona iziskuje ponovno hoblovanje i lakiranje – reparacija se mora vršiti u celosti.
Autor teksta: Sanja Dakić
