Nema toga što se zna o parketu, a da nije već rečeno nebrojeno puta do sada. Ništa čudno, obzirom da se radi o najpopularnijem klasiku među podovima, čija slava ne bledi ni posle toliko decenija. Zato i nije baš lako predstaviti ga iz drugačije perspektive, a opet, njegova vanvremenska lepota vas nagoni da mu se stalno vraćate kao temi, i da mu se iznova i iznova divite. Tu u neku ruku podseća na englesku travu – potrebno je mnogo truda, strpljenja i posvećenosti kako bi izgledao besprekorno, ali i pored toga oni najverniji obožavaoci i dalje ne odustaju od njega.
Ipak, u odnosu na entuzijaste je znatno više onih koji su se zbog zahtevnog postavljanja i još zahtevnijeg održavanja okrenuli drugim oblogama. Svaka od njih bez sumnje ima kvalitete zahvaljujući kojima je zadobila, a onda i opravdala poverenje struke i krajnjih korisnika. Ali istini za volju, drvo dovoljno verno može oponašati samo drvo. I pošto je zaista šteta ne uživati u dekorativnom potencijalu pravog drvenog poda koji prostoru daje nezamenljivu eleganciju, bilo je logično da valja osmisliti odgovarajuću alternativu za klasični parket, koja će sigurno naći svoj put do srca potrošača.
Konceptualno prestrojavanje
VIŠESLOJNI PARKET (iliti gotov parket) nije nikakav novitet, ali jeste obloga koja kod nas nije dovoljno poznata među kupcima. Štaviše, nemali broj njih ga meša sa laminatom, pre svega zbog bitno izmenjenog izgleda samog poda, a onda i zbog načina instalacije.
Višeslojni parket se dobija u daskama debljine 14 mm, dužine od 500 mm pa sve do 2.300 mm, i širine između 90 i 190 mm, što sve varira od proizvođača do proizvođača i zavisi od toga koliko redova daščica imamo u sklopu jedne daske – jedan, dva ili tri. Sastoji se od tri sloja, i to poleđinskog balansirajućeg sloja od furnira koji podu daje dimenzionalnu stabilnost, srednjeg (takozvanog mekanog sloja) koji čine poprečne letvice od mekših vrsta drveta poput četinara, a služi da dodatno stabilizuje čitavu konstrukciju budući da se na njemu nalaze montažni žlebovi; i gornjeg habajućeg sloja od tvrdog, listopadnog drveta, kao što je hrast, bukva, jasen, orah, divlja trešnja i slično. Taj sloj je ono što je kod klasičnog parketa bilo puno drvo, i po sastavu mu je identičan, te ćete i dalje imati na raspolaganju sve vrste drveta i nijanse koje možete da zamislite.
Jeste da nije u pitanju ista drvna masa, ali je važno naglasiti da višeslojni parket ipak jeste 100% drveni pod, samo što je „pod za lenjivce“ – dobija se sa odrađenom završnom obradom i premazima, i nakon što se kupi jedino preostaje da se montira.
Za završnicu habajućeg sloja se nude dve opcije, nauljena i lakirana. Obe pružaju podjednako dobru zaštitu, samo što se u prvoj dobija matirani izgled, koji više podseća na brodski pod.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
