Podovi i podne obloge po prirodi svog položaja jesu površine u objektima koje treba da istrpe najviše nepovoljnih uticaja. Ovo je osnovni razlog zašto moraju biti izrađene od kvalitetnih, zdravih i dugotrajnih materijala…
Pored opštih uticaja u enterijeru: sleganje objekta, vlažnost ili UV-zračenje koje prodire u objekat, podovi više od drugih površina trpe i pokretno opterećenje, habanje, prljanje, agresivne supstance (sredstva za higijenu ili ulja iz motornih vozila u industrijskim pogonima), itd.
Pored osnovnih funkcionalnih karakteristika, podovi treba da poseduju i određene estetske odlike i u tome leži glavni problem: kako što duže zadržati prvobitni izgled površine koja trpi veoma agresivne uticaje, a pri tome koristiti zdrave materijale i završnu obradu?
Tehnologija izrade napreduje, materijali za podove menjaju se, a primena novih rešenja teče dinamičnije nego što je to slučaj, na primer, sa završnom obradom zidova. Ko bi pre petnaest godina rekao da ćemo parket u stanovima zameniti, ne samo laminatima, već i takozvanim hladnim podovima kao što su keramičke pločice, kamen ili industrisjkim podom? Ko bi rekao da ćemo podove industrijskih hala, umesto od betona, izrađivati od polimera? Upravo to se dogodilo, i dogodilo se brzo.
Nije u pitanju samo cena (čak nije uvek niža), razloga je više. Jednostavnost ugradnje daje prednost laminatima u odnosu na parkete jer uz osnovno znanje i malo veštine mnogi se odlučuju da sami ugrade laminat na čemu postižu dodatne uštede. Laminat je otporniji na grebanje i prljanje, jednostavniji je za postavljanje i održavanje, a neki laminati imaju furnir od prirodnog drveta kao završnu obradu ili klik sistem.
Samoliveni podovi takođe pojednostavljuju ugradnju, a materijali od kojih su izrađeni imaju bolje karakteristike od običnog betona ili klasične cementne košuljice.
Takođe, ne predstavlja nikakav problem da savremeni pod liven na licu mesta bude jarkih boja, kombinacija boja i oblika ili natpisa.
Danas u samom podu mogu biti iscrtani pravci kretanja poput ulica na tepihu za dečiju sobu ili šeme kretanja u javnim objektima. Ovo nisu površinski crteži i habanje i poliranje ne dovode do brisanja.
Tako pod dobija novu ulogu: u bolnicama i javnim zgradama možete pratiti liniju jedne boje i lako pronaći odeljenje koje vam treba, u industrijskim pogonima koridor za prolaz teretnih vozila i kranova biće dodatno naglašen što povećava bezbednost, itd. Svako oštećenje ovakvog poda lako se popravlja tako da ne ostavlja nikakvog traga.
Nove tehnologije utiču i na trendove pa se danas podna obloga koja je 1980-ih kod nas imala status socijalnog poda – linoleum, smatra praktičnim, kvalitetnim i dobrim estetskim rešenjem, a mnoge vrste linoleuma, s razlogom, spadaju u luksuznije obloge. Ko bi i to rekao? I to se dogodilo.
Čak i kada se ipak opredelite za puno drvo, danas su dostupne tehnologije obrade drveta koje u velikoj meri poboljšavaju njegove karakteristike: dugotrajnija boja, otpornost na habanje, vlagu i vodu, zaštita sredstvima neutralnim po zdravlje čoveka i okolinu, itd.
Dodatno, sečenje parketa CNC mašinama ipak je donekle širem krugu kupaca učinilo pristupačnijim i mozaik parkete.
Ugradnjom cevnih instalacija pod prestaje da bude prosta obloga međuspratne konstrukcije i postaje integrisani deo sistema za grejanje i hlađenje prostora.
Razvoj tehnologije završne obrade podnih obloga omogućio je da betonski pod izgleda kao kameni, drveni ili pod od opeke, da keramičke pločice imaju površinski sloj od prirodnog kamena u vidu mlevenog praha ili tankog furnira, itd. Dakle, danas više nije važno kako želite da vam pod izgleda i čemu treba da služi. Danas možete dobiti više, nekada suprotstavljenih, osobina u jednom proizvodu.
Ponuda proizvoda za podove pruža i druge mogućnosti: ne morate menjati stari oštećeni parket ili sklanjati parket ako želite da u jednom delu prostorije ugradite kuhinju ili kupatilo, već ga možete prekriti linoleumom sa šarom parketa ili kamena, ili pak, laminatom.
Ne mora više biti nikakve posebne razlike poda dnevne sobe i poda terase, oba mogu biti načinjena od drveta, kamena, keramike, a granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postaje transparentnija i vizuelno potisnuta…
Ne treba zaboraviti ni ponude tepisona, tepihe od recikliranih materijala, ali i posebno zanimljivog rešenja koje možete postaviti na terasi i u stanu – veštačku travu.
Međutim, jedno treba imati na umu: potreba da podovi pomire estetsko (boje i teksture) i funkcionalno (higijena i habanje) nekada je iziskivala primenu veoma štetnih supstanci čija isparenja ugrožavaju zdravlje čoveka. Danas to ne mora biti slučaj iako najčešće i dalje jeste. Možda bi bilo dobro povesti računa i tražiti od proizvođača sertifikat koji tvrdnju o neškodljivosti potvrđuje.
Tehnologija izrade podova, pre nego druge u građevinarstvu, briše granice prirodnog i veštačkog, napravljenog i naštampanog, skupog i povoljnog, održivog i neodgovornog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, starog i novog, toplog i hladnog.
Izvor: gradjevinarstvo.rs
