Mermerni podovi se odlikuju luksuzom i elegancijom, a njegova upotreba u enterijeru je šarolika. Koristi se radi oblaganja zidova i podova, terasa ili stepenica, pri izradi delova nameštaja; upotrebljava se u kadama ili kaminima, što omogućavaju njegove osobine poput vodootpornosti i otpornosti na toplotu.
Mermer (grč. marmaros, tj. blistavi kamen) je metamorfna stena, nastala ponovnom kristalizacijom krečnjaka (najrasprostranjenije karbonantne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena) i dolomita. Najpoznatije i najveće nalazište ovog kamena na svetu nalazi se u Karari u Italiji. Danas su najveći proizvođači mermera Kina i Italija, a za njima Španija i Indija, dok je najveći izvoznik Italija.
Kao prirodan materijal, mermer je bio rasprostranjen još u antičkom periodu, te se dovodi u vezu sa građevinama iz ove epohe, ali i sa skulpturama. Svoju primenu nalazi u celom svetu, te je tako jedna od najlepših i najraskošnijih građevina svih vremena – Tadž Mahal, u potpunosti isklesana od mermera.
Čisti beli mermer nastaje metamorfizacijom veoma čistog krečnjaka. U njegovom sastavu mogu se naći primese gline, peska, oksida gvožđa ili drugih materija, vidljivih u vidu sitnih vena ili tračica. Takve nečistoće mogu se rekristalizovati intenzivnim pritiskom i zagrevanjem.
Mermer koji se koristi u građevinarstvu najčešće se sastoji od kalcita, dolomita i serpentina koji se može ispolirati. Tekstura mermera zavisi od njegove veličine, forme i ujednačenosti zrna koje mogu biti vidljive i do nekoliko milimetara, te se stoga razlikuju sitnozrni i krupnozrni mermeri, sa nejednakom ili ujednačenom veličinom zrna.
Različite primese drugih materija daju mermeru određenu nijansu, te tako ugljene čine mermer plavičastim, sivim ili crnim, oksid gvožđa čini ga žutim ili crvenim. Bez primesa, mermer je mlečnobeo, a u zavisnosti od primesa može biti najrazličitije bojen, jednobojan ili šaren.
Za razliku od granita, mermer je nepostojaniji usled delovanja različitih atmosferskih uticaja. Naime, mermer nastaje ponovnom kristalizacijom sedimentnih stena krečnjaka i dolomita, a ovaj geološki proces podrazumeva promenu hemijske i fizičke strukture stene zbog delovanja visokog pritiska i temperature.
Otuda je krajnji proizvod podložniji uticajima atmosferskih prilika. Stoga se mermer pretežno primenjuje u enterijeru, a granit u eksterijeru. Mermer je, svakako, primenljiv i u eksterijeru, ali onda zahteva izvesnu zaštitu.
Za razliku od granita, mermer je porozniji, te je manje preporučljiv za prometna mesta. Takođe, podložniji je bojenju prilikom prosipanja tečnosti i hemikalija, te nije idealan izbor za kuhinje.
Mermerne podove u enterijeru odlikuju neverovatno lepe šare, remek-delo prirode, što ih čini izrazito dekorativnim. Mogu biti klasično brušene sa otklonjenim neravninama, potom hoblovane, korišćenjem abraziva i dijamantskih diskova, i polirane do visokog sjaja.
Takođe, mermer se nalazi u mnogim bojama – od alabaster bele, i drugih nežnih nijansi, poput vrlo retke nežnoroze ili nijansi sive, pa sve do oker, zlatne i crne. Dimenzije mermernih ploča koje se koriste s ovom namenom uslovljene su vrstom mermera, odnosno njegovim pojedinačnim karakteristikama.
Mermer nije otporan na kiselinu i jake alkale. Njihovim dejstvom uglačani mermer može izgubiti sjaj i požuteti, a do mrlja mogu dovesti i masti i ulja. Na njegov sjaj takođe negativno deluju kišnica i sneg, koje dovode do uništavanje površinskog sloja i intenziteta boje. Stoga je pravilno čišćenje i održavanje izuzetno važno, naročito jer je ugradnja ove podne obloge skupa investicija.
Autor teksta: Sanja Dakić
