Od četiri najveća turnira u godini, Rolan Garos se pod obavezno igra na šljaci, Vimbldon na prirodnoj travi, a preostala dva grend slema, Australijan i US open, koji su se igrali na tepihu i betonu, sada se igraju upravo na polipropilenskim podlogama vrlo sličnog sastava. U slučaju Rolan Garosa i Vimbldona insistiranje na šljaci i travi je stvar principa i tradicije, koji se strogo poštuju bez obzira na neprilike koje organizatorima svake godine stvara kiša.
Polipropilen je, zato, na svim drugim turnirima koji ne spadaju u sezonu na šljaci i travi, svoje mesto „kupio” niskim troškovima održavanja.
Šljaka zahteva stalno prskanje, nasipanje novih slojeva, ravnanje specijalnim grabuljama i iscrtavanje novih linija, a dok traje reparacija teren je van upotrebe. Za poslove održavanja neophodno je angažovati odgovarajuće osoblje, što automatski znači još troškova. Koliko truda, vremena i novca je potrebno za negovanje i održavanje trave, nije naročito neophodno isticati.
Polipropilenska podloga dizajnirana je tako da se na njoj, za razliku od trave i šljake, voda ne zadržava, a i tako pokvašena se brzo i lako suši bez intervencija. Pošto sezona na ovoj podlozi najduže traje, u najboljem interesu teniskih radnika, ali i igrača bilo je da se baš ona postavi u svim kompleksima gde je to moguće – zato što je sveukupno najpovoljnija i zato što je istovetna podlozi na kojoj se igra većina turnira, kako iz masters serije i serije ATP 500 i WTA 500, tako i čelendžeri i fjučersi koje igraju niže rangirani teniseri i teniserke.
Ova podloga se ne kliže i ima dobru sposobnost isušivanja, što mu je pored otvorenih terena za basket i druge ekipne sportove, donelo masovnu primenu u tenisu. Kada je reč o podlozi na kojoj se može igrati, tenis je po isključivosti na drugom mestu, odmah iza fudbala.
Autor teksta: Jelena Mitrović, dipl. novinar
