Poslednjih nedelja naš ulaz dobio je novu tetu za održavanje čistoće. Jednog jutra ljubazno je pozvonila na vrata našeg stana i zamolila da joj flaše napunimo vodom, kako bi idući put mogla bez uznemiravanja bilo koga od stanara da obriše ulaz. Flaše sam uredno napunila i stavila u ugao naspram vrata kako ne bi nikome smetale. Posle par dana u jutarnjim satima, kada mu vreme nije, začulo se zvono na našim vratima. Bila je to ista ona teta, pomalo uplašenog i postiđenog upitnog pogleda. „Izvinite, da li ste možda videli flaše sa vodom?“ Na moje iznenađenje, nije ih bilo u onom ćošku gde sam ih ostavila.
Opet smo obavili primopredaju novih flaša, koje su uredno ponovo napunjene i ostavljene u isti onaj ćošak, gde odgovorno tvrdim, nikome neće smetati. Smetale su. Onako podlo, sebično i bez najave, ponovo su nestale. Od tog dana, svako drugo jutro družim se sa pristojnom, vrednom tetom koja održava naš ulaz. Kako to obično biva, sasvim slučajno, ispred zgrade, naletela sam na razgovor komšija koji su hvalospevno saopštavali komšijama iz ulaza pored, kako su doskočili ženi koja održava zgradu i pobacali joj flaše sa vodom. Ta žena, teta pomenuta, se drznula da hladnom vodom briše hodnik, muzgajući i ostavljajući svu prljavštinu za sobom. Zamislite. Državni neprijatelj broj jedan. Glavi krivac loše socijalne politike i globalnog zagrevanja u jednom. Drska pobornica, koja je sebi dala za pravo da nikoga ne uznemirava u zgradi i istu održava hladnom vodom. E, pa, neće moći. To skupštinsko zasedanje i postavljanje dotične tete, u odsustvu, na stub srama, prekinut je mojom pojavom. Nakon tog susreta, svaki dalji kontakt komšija pomenutih sa mojom pojavom, je prekinut.
Iako sam ostala prilično kul, sva moja frustracija, bes, tuga i razočaranje ljudima, izbili su na površinu na kafi sa mojom kumom. Žustro sam joj objašnjavala, iako je ona to dobro znala, da naša zgrada pripada staroj gradnji i da hodnik zaista deluje zapušteno, ali da to nema nikakve veze sa tetom iz održavanja. Problem je sa teraco podom, koji ima decenijski staž, koji je preživeo višecifrene šetnje, svedočio brojnim slavljima i upoznao na stotine novih likova.
Komšije su u pravu, postoje fleke, ali ne od nerada, nego od nemara svakog od nas u tom ulazu. Uz šoljicu kafe i zdravog razuma dobila sam informaciju da postoje ljudi koji se bave dubinskim čišćenjem podova. Da budem iskrena, dubinsko pranje tepiha i mebl nameštaja, bilo je jedino dubinsko čišćenje meni poznato.
Kuma mi je rekla da su kod nje u firmi od nekadašnjih podova napravili senzaciju. Nakon njihove intervencije, prostor je dobio potpuno drugačiji izgled. Iz stanja frustriranosti polako sam ulazila u stanje zainteresovanosti datom temom i stigla do stanja oduševljenosti. A evo i zašto.
Dubinsko mašinsko čišćenje
Pod je podna obloga, koja bez obzira u kojoj vrsti i veličini prostora da se nalazi, izvesnim delom dominira istim. Zar ne? Pomislite kada uđete u neku prostoriju, šta vam prvo privuče pažnju. Zidovi, nameštaj, pod i zaljubljena osoba.
Zapravo ono što je lepo, što sija, privlači našu pažnju i ne može ostati neprimećeno. To je ona lepša varijanta. Međutim, nažalost, neretko bivamo u situacijama kada dominiraju neurednost, bahatost, nekultura i koji kao takvi privlače našu pažnju. Kada su podovi u pitanju i pored sve dobre volje, kao što je to bio slučaj tete iz našeg ulaza, korišćenje i staž samog poda, dovode do toga da oni postepeno i potpuno izgube svoj sjaj. Kao i kod čoveka, veća i intezivnija potrošnja, kao i kvalitet samog materijala, ostavljaju, brže ili sporije, tragove vremena i potrošnje. Bez obzira kako da prostor lepo izgleda, ukoliko pod ima fleke, ukoliko je izlizan i pohaban, krajnja slika neće biti baš privlačna.
DOBRA STVAR u celoj priči jeste dubinsko čišćenje podova. Da bi se sproveo jedan takav proces neophodno je ispunjenje tri uslova, a to su: ljudi profesionalci, savremene mašine i odgovarajuća hemija. Ovo je trio bez kog kvalitetnog posla nema.
Danas na tržištu postoje firme koje se profesionalno i posvećeno bave ovim poslom. Sam proces čišćenje obavlja se u nekoliko faza.
Prva faza – dolazak stručne komisije, ljudi iz firme, koji procenjuju situaciju na terenu. Koja vrsta poda je u pitanju? Koji je stepen zaprljanosti istog? Koliko veremena je potrebno da bi pod ponovo dobio svoj sjaj? Nakon prikupljenih informacija, prelazi se na novu, konkretnu fazu.
Druga faza – obuhvata sam proces čišćenja poda. Pod se prvo dobro usisa, pokupe se sve i najsitnije površinske nečistoće snažnim usisivačima. Potom se pristupa dubokom čišćenju uz pomoć snažnih, savremenih mašina sa rotacionim diskovima i četkama. Uz pomoć njih, velikog pritiska vode i odgovarajućih preparata, vrši se čišćenje i nasitnijih pukotina od nečistoće, koju nijedna krpa ili sunđer ne bi mogli oprati. Nakon toga, sledi ispiranje vodom i neutralnim hemijskim sredstvima kako bi se skinule i najsitnije nečistoće. Pod postepeno počinje da vraća svoju, nekadašnju, boju, koje se verovatno više i ne sećate i vraća svoj sjaj.
Treća faza – na suv i čist pod vrši se nanošenje zaštitinih premaza, kako bi pod što duže zadržao svoju čistoću.
Četvrta faza – zapravo predstavlja finiš. U pitanju je poliranje poda voskom kako bi dobio što bolji i prirodniji sjaj, kako bi imao adekvatnu zaštitu i kako se ne bi klizao.
Ove četiri faze, zapravo predstavljaju osnovu koji svaki poda mora da prođe na svom putu do starog sjaja. Međutim, kako se podovi međusobno razlikuju po svojim fizičkim i hemijskim osobinama, postoje razlike u primeni odgovarajućih mašina i hemijskih sredstava. Za tvrđe podove i frekventnije prostore koriste se mašine sa tvrđim rotacionim diskovima, kao i jača hemijska sredstva koja su, ne brinite, ekološka i koja neće napraviti nikakvu štetu vašem podu.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac
